Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

9. Maj - I & II

 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
gorski
Посланик


Придружио: 11 Јан 2003
Поруке: 192

ПорукаПослао: Уто Мај 14, 2013 4:26 pm    Наслов: 9. Maj - I & II Одговорити са цитатом

{I}

NIKOLAJ MALIŠEVSKI: ZAŠTO JE 9. MAJ I DAN POBEDE NAD UJEDINJENOM FAŠISTIČKOM EVROPOM

četvrtak, 09 maj 2013 12:49

Jedina zemlja u Evropi koja nije pristala da učestvuje u fašističkom bezumlju, koje je obuhvatilo čitavu Evropu, bila je Srbija.


Početkom Drugog svetskog rata čitava Evropa bukvalno je bila preplavljena diktatorima: Pilsudski, pa Bek u Poljskoj, Smetona u Litvaniji, Ulmanis u Latviji, general Metasas u Grčkoj, u Italiji Musolini, u Portugaliji general Antoniu Karmon i Salazar; Primo de Rivera, pa odmah zatim Franko u Španiji, u Albaniji Ahmet Zogu, u Rumuniji maršal Antonesku, u Estoniji Pjast, u Finskoj maršal Manergejm, u Mađarskoj admiral Horti; Cankov, pa za njim car Boris u Bugarskoj; Kvisling u Norveškoj, Ante Pavelić u Hrvatskoj, monsinjor Tiso u Slovačkoj.

Dobar deo njih su postali fireri svojih država još pre 1933. godine, kada je na vlast u Nemačkoj došao Hitler, koji je evropske vladare ujedinio radi pohoda na Istok.

Belgija, Holandija i Luksemburg, zemlje koje nisu bile diktatorske i nisu ratovale sa SSSR, ipak će na sovjetsko-nemački front uputiti između 90 i 110 hiljada vojnika, a Švajcarska i Švedska, zemlje koje su i formalno objavile da su neutralne, zajedno sa Španijom (Plava SS divizija i avio-eskadra) poslale su više od 50.000 dobrovoljaca. Poslednju vojnu jedinicu koju su sačinjavali Norvežani i Danci (divizija Norland) Crvena Armija je razbila kada je stigla pred Berlin. Nemački autor knjige "Rezultati Drugog svetskog rata" (1953) K. Pfefer kaze: "Najveći deo dobrovoljaca iz Zapadne Evrope išao je na Istočni front zato što je u tome video zajednički zadatak Zapada. Dobrovoljci iz Zapadne Evrope su, po pravilu, prilazili vojnim SS jedinicama."

Poznati engleski istoričar A. Tejlor (Taylor) pisao je o dve "neutralne" zemlje koje su manje od drugih zavisile od nacizma - o Švajcarskoj i Švedskoj, navevši da su one "Nemačkoj mogle da donose više koristi kao neutralne nego u položaju pobeđenih. Nemačka je iz Švedske dobijala gvožđe, a iz Švajcarske precizne uređaje. Bez toga dvoga ona ne bi mogla da nastavi ratovanje".

Skoro svaki treći fašistički projektil bio je proizveden od čelika za koji je korišćena švedska ruda; kompletan volfram stizao je iz Portugalije.

Češka, koja je 30-tih godina bila svetski izvoznik oružja, sa 45 mobilisanih i dobro naoružanih divizija, bez ijednog metka se predala nemačkoj grupaciji koja je imala 30 divizija. Fabrike samo jednog češkog koncerna - Škode - od avgusta 1938. godine (kada su Nemci osvojili Sudete) do septembra 1939. godine nacistima su dale isto onoliko vojnih proizvoda koliko su Britancima davale sve vojne fabrike iz Engleske.

Nemci su napali Sovjetski Savez sa 21 tenkovskom divizijom od kojih je pet bilo snabdeveno češkim tenkovima.

SRPSKA KRIVICA PRED EU? Najveći deo evropskog stanovništva sarađivao je sa hitlerovcima polazeći ne samo od idejnih gledišta već i iz sebičluka - nadajući se da će na bogatim prostorima Rusije nešto ućariti. Firer je, u stvari, predvodio evropski krstaški pohod protiv sovjetske Rusije. Ambasador Nemačke u Vatikanu fon Bergen saopštio je 24. juna 1941. u Berlinu da "u krugovima bliskim Vatikanu pozdravljaju ovu novu fazu rata sa određenim olakšanjem i sa posebnim interesom prate njen tok".

Šta je, znači, bilo ostalo? Slovenska Poljska? Delimično da. Medjutim, moramo se prisetiti da se u Hitlerovoj armiji borilo više od 100.000 oficira i vojnika koji su 1. septembra 1939. godine posedovali poljske pasoše. Profesor Ričard Kačmarek, direktor Instituta istorije Šleskog univerziteta, autor knjige "Poljaci u Vermahtu", tvrdi da je "kroz nemačku armiju u toku rata prošlo oko pola miliona Poljaka" (bez Armije Krajove, kojom je rukovodila vlada iz Londona i koja se borila protiv Crvene Armije i partizana često aktivnije nego protiv Vermahta).

Samo u 1942. godini Poljaci su činili 40-45 odsto vojnog sastava 96. pešadijske divizije Vermahta, približno 30 odsto 57. divizije, isto toliko 11. divizije (zajedno sa Česima) i oko 12 odsto 110. divizije.

Iz intervjua R. Kačmareka poljskim novinama "Gazeta Wyborcza": "Možemo da smatramo da 2-3 miliona ljudi u Poljskoj ima rođaka koji je služio u Vermahtu. Koliko među njima zna šta se sa ovima dogodilo? Verovatno, malo. Meni stalno dolaze studenti i pitaju kako da se ustanovi šta se desilo sa stricem, dedom. Njihovi najrođeniji to prećutkuju, ograđujući se rečima da je deda poginuo u ratu. Ali treća posleratna generacija se time više ne može zadovoljiti".

Jedina zemlja u Evropi koja nije pristala da učestvuje u fašističkom bezumlju, koje je obuhvatilo čitavu Evropu, bila je Srbija.

Pakt o pridruživanju osi Rim-Berlin-Tokio - koji je 25. marta 1940. u Beču potpisao tadašnji premijer Cvetković a kojim se predviđalo da se čitava ekonomija Jugoslavije stavi na raspolaganje Hitleru, uz dodatno pravo da on slobodno premešta nemačku vojsku preko Jugoslovenske teritorije - na Balkanu je izazvao eksploziju nezadovoljstva. Dva dana posle potpisivanja pakta, premijer je svrgnut, pakt raskinut. I u Beogradu i u celoj zemlji stanovništvo je likovalo, slaveći pobedu. Na ulicama su paljena strašila sa likom svrgnutog premijera-kolaboracioniste.

U Berlinu su ti događaji izazvali takav bes da je Hitler istog dana potpisao direktivu pod šifrovanim nazivom "Kazna".

Evropska štampa je, sprovodeći besnu antisrpsku kampanju, počela da opisuje "progone nemačke manjine" u Srbiji. Rasturani su foto-falsifikati u kojima su u krupnom planu prikazivane "izbeglice", nazivane "žrtve jugoslovenskog terora". Napad na Srbiju nemačkih jedinica i jedinica njenih satelita počeo je dvodnevnim neprekidnim bombardovanjem Beograda, kada je poginulo više od 18.000 ljudi. Srbi su oborili 40 bombardera; ukupna težina bombi bačenih na Beograd iznosila je 360 tona.

BOMBARDOVANJE BEOGRADA Svaki čovek koji slavi Dan pobede treba da zna da je dan bombardovanja Beograda 1941. godine u mnogo čemu približio ustanak Južnih Slovena. I to - zahvaljujući Srbima. Zato što:

- Početak realizacije plana Barbarosa i upad u SSSR odložen je za mesec dana, a zbog dolaska jeseni sa kišama i vetrovima, blatnjavim putevima i hladnoćom, nemačka tehnika je počela da troši gorivo iznad svake predviđene norme (otprilike za trećinu), što je usporilo blickrig;

- U jeku borbi pred Moskvom Hitler je bio prinuđen da deo divizija prebaci sa Istočnog fronta na Zapad, za borbu protiv nepokornih Srba;

Početkom Drugog svetskog rata svi autoritarni režimi predstavljali su gigantske čireve na telu evropske civilizacije. Od dvadesetak zemalja Evrope koje su postojale u junu 1941. godine (ako se tu ne podrazumevaju i one patuljaste) skoro jedna polovina - Španija, Italija, Danska, Norveška, Mađarska, Rumunija, Slovačka (koja u to vreme nije bila zajedno sa Češkom), Finska, Hrvatska (tada odvojena od Jugoslavije) - zajedno sa Nemačkom, stupile su u borbu protiv Rusije/SSSR tako što su na Istočni front poslale svoje oružane snage.

Ne računajući brojnost armija tih zvaničnih saveznika Nemačke, samo u sastavu Vermahta i SS trupa borilo se više od 1,8 miliona stanovnika iz svih krajeva Evrope!

Opšti utisak o tome ko se i kako borio protiv sovjetske Rusije može da se stekne prema sastavu vojnih zarobljenika iz maja 1945. godine. Do tada se Crvenoj Armiji predalo 60.280 Poljaka, 23.136 Francuza, 21.822 Hrvata, 4.729 Holanđana, 2.010 Belgijanaca, 1.652 Luksemburžana, 456 Danaca, nekoliko hiljada Čeha.

A i to je samo deo njih iz zemalja koje - kaže se - nisu ratovale protiv SSSR. Dovoljno je reći da je oko 600.000 zarobljenika iz armije Nemačke i njenih saveznika, posle odgovarajuće provere, sovjetska komanda oslobodila neposredno na frontovima na kojima su se one predale.

U titanskoj borbi koja se razvila sovjetski narod je uspeo da izvojuje pobedu nad autoritarno-fašističkim čirevima koji su bili duboko urasli u telo Evrope. Zbog toga, ne sme da se zaboravi da su i nacizam i totalitarizam čeda evropskog progresivizma i racionalizma.

Nisu se tek tako i Hitlerovi fašisti i njihovi vazali iz drugih zemalja trudili da se pred kraj rata predaju Englezima i Amerikancima, a ne sovjetskim jedinicama. Sudite sami zbog čega, tojest koji je režim bio bliži fašističkom - sovjetski (komunistički) ili zapadni ("liberalno-demokratski").

Iako je rat koji je počet u junu 1941.godine predstavljao borbu između dva ideološka antipoda - fašizma i komunizma - borbu ne za život, već na smrt, za naše pretke taj antagonizam nije igrao ama baš nikakvu ulogu. Za njih je to bio Veliki otadžbinski rat - narodno-oslobodilačka borba. Rat protiv neprijatelja koji je napao našu zemlju. Rat da bi se opstalo. Sveti rat.

Fond strateške kulture


{II}

Najgore od svega je sto su ovi pederi iz Belgije/Norveske/Danske/Holandije napali Srbiju dva puta za manje od 60 godine. Pored 1991-1999, ucestvovali su kao posebne SS divizije u Jugoslaviji u drugom svetskom ratu.

Evo iz Wiki(Enciklo)pedije (koja na svaki nacin proba sve to da umanjuje) nekih podataka za dve od ovih SS divizija. (Vec je receno da su sve SS divizije bile sastavljenje od dobrovoljaca uglavnom iz zapadne Evrope i poslane na Istocni front protiv Sovjetskog Saveza). Wiki:

The 5 SS Wiking, however, was composed of enlisted men who were predominantly Nordic volunteers.

After its formation in Germany, the division was attached to the III (Germanic) SS Panzer Corps under the command of Obergruppenführer Felix Steiner and was moved to Croatia for training and to complete its formation.

Soon after its arrival, the SS Volunteer Legion Netherlands was attached to the division and it began combat operations against Josip Broz Tito's partisans.

In late November, the Danmark regiment was involved in heavy fighting with a force of 5,000 partisans near Glina. During this period, the Nordland's Panzer Battalion, SS Panzer Battalion 11, was given the honour title Hermann von Salza in honour of the fourth Grand Master of the Teutonic Knights (b.1179-d.1239).

SS Panzer Grenadier Brigade Nederland - Yugoslavia
In September 1943, the Brigade was ordered to the Independent State of Croatia (Yugoslavia) to join SS-Obergruppenführer Felix Steiner III SS (Germanic) Panzer Corps currently forming in the area.

Upon arriving, the Brigade received 1,500 Dutch recruits, drawn from the veterans of SS Division Wiking. During its time there, elements of the brigade were engaged in operations against Yugoslav Partisans. The fighting was brutal and no quarter was given on either side, however the Brigade showed itself capable in combat. During this period, the brigade was redesignated 4th SS Volunteer Panzer Grenadier Brigade Nederland. At this time, its strength stood at 9,342 officers and men, that of a weak division (almost a division).
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар Сва времена су GMT + 1 сат
Страна 1 од 1

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje