Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

Светска влада
Иди на страну Предходни  1, 2, 3 ... 17, 18, 19
 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
Velizar
Члан


Придружио: 29 Јун 2010
Поруке: 179

ПорукаПослао: Уто Нов 07, 2017 10:23 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Балистички пројектили кратког домета
Балистичим пројектилом кратког домета називају се ракетни пројектили домета до 1000 км.
Начин навођења:
1. Инерцијални,
2. DSMAC,
3. TERCOM,
4. Сателитски
Инерцијални – ово је први систем навођења пројектила. Врши се помоћу 3 брзинометра и 3 мерача положаја. Брзинометри (3 комада) мере брзину у све три осе Х, Y, Z а мерачи положаја мере позицију у све три осе Х, Y, Z према брзини. У току лета могућа је веома мала кореткура али развијена у каснијим годинама. Ово је веома једноставан систем, јефтин и немогуће га је ометати али лоша страна му је прецизност.
DSMAC (Digitized Scene-Mapping Area Correlator) – ракета лети и има фотоапарат у себи помоћу којег фотографише терен и упоређује га са већ добијеним фотографијама истог терена.
TERCOM – веома сличан као претходни само нема фотоапарат него радар.
(ово је мало упрошћена прича о навођењу)
SCUD
Нато ознака за совјетски балистички пројектил на течно ракетно гориво. Развијен је раних 50-их година прошлог века и то у више верзија:
1. SCUD A – 1957 година – домет 180 км – маса 4400 кг – грешка при поготку 3000м,
2. SCUD В – 1964 година – домет 300 км – маса 5900 кг – грешка при поготку 450м,
3. SCUD С – 1965 година – домет 600 км – маса 6400 кг – грешка при поготку 700м,
4. SCUD D – 1989 година – домет 700 км – маса 6500 кг – грешка при поготку 50м,
Кина је била међу првим земљама које су купиле ову ракету и производиле је по лиценци дуги низ година. Кинези су, радећи на мотору и систему навођења годинама, успели почетком 90-их да истерају јако малу грешку при поготку од свега 10м (мислим да је то у праксу више 30-50м). Такође повећали су јој домет
1. DF-15 - 600 км,
2. DF-15А - 900 км,
3. DF-15В - 800 км,
4. DF-15С - 700 км,
Северна Кореја од Кине добија лиценцу за производњу и даје јој име Hwasong – 1......9
Иран узима од Северне Кореје лиценцу и даје јој назив Shahab 1....3 (4)
Карактеристично за све ове земље је то да су SCUD, у почетку производиле по лиценци да би након десетак година саме почеле са изменама и иновацијама. Измене су се најчешће односиле на врсту и количину горива, начин навођења и величину бојеве главе. Ако се упореде карактеристике свих варијанти са изворном-Совјетском, видеће се да су од релативно скоро почели да их производе са сличним брзинама и масама. То само показује генијалност Руса а техничку инфериорност осталих.
После скоро 60 година производње, развоја и усавршавања дошло се дотле да је то апсолутно најпроизведенији балистички пројектил свих времена и да се може за смешне паре купити. Списак земаља који су поседовали или је поседују је веома дугачак. Готово цео Блиски исток, северна Африка, Индокина, Пакистан, Индија, Вијетнам . . . . чак је и СФРЈ набавила известан број комада. Оно што је највећи узрок овако велике присутности овог пројектила је његоа једноставност, доступност и цена. Највећа понуда била је средином деведесетих и сада. Средином деведестих руска војска је од СССР-а наследила највећи арсенал наоружања и опреме од када је света и века. Тачно је да су већину тих пројектила совјети повукли из активне службе још 70-их и 80-их али се зато у резерви задржао скоро до средине 90-их. Немам тачан податак колико их је било али чврсто сам уверен преко 5000 комада. Русија је почела да их продаје за ситниш и сви редом су куповали. Данашња доступност овог пројектила је због хиперпродукције у Кини, Северној Кореји, Ирану, Сирији, Пакистану, Индији . . . а до скоро и у Либији, Ираку и Египту. Цена на светском тржишту је 1,5-2,5 милиона долара у зависности од произвођача.
Што се тиче текста да је Иран одговоран ја лично сматрам да није, не да Иран то не би урадио него он то не би урадио сада и на овакав начин. Ово није повољан тренутак за тако нешто јер недостаје још 10 - 15 година да би Иран освојио веома високе технологије и увео их у масовну продукцију. Иран подржава Хуте, новцем, наоружањем, обуком, логистиком итд, шаље чак и добровољце, али није њему у интересу да буде осуђен за директно мешање у стране сукобе. Сукоб у Сирији је био тренутак у коме је Иран имао највише разлога да се директно умеша, као никада и нигде до сада, и видели смо да није јер би се цео запад окомио на њега. Он то зна и зато мудро игра. Запад тражи све могуће разлоге да то учини али некако се то избегава, бар до сада, успешно. Докле ће то трајати не знамо јер време ради за Иран. Техничко-технолошки напредак Ирана примећује се квартално. Такав просперитет приметио се само код СССР-а и САД 50-их, 60-их и 70-их као и код Кине 90-их и последњих 5-7 година код Ирана.
Све ми се чини да је ово масло Саудијске Арабије и Енглеза и Амера.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар Сва времена су GMT + 1 сат
Иди на страну Предходни  1, 2, 3 ... 17, 18, 19
Страна 19 од 19

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje