Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

Умро Драгош Калајић
Иди на страну Предходни  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Следећи
 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Најбоље дискусије
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Нед Јул 31, 2005 10:55 am    Наслов: Одговорити са цитатом

ДРАГОШ КАЛАЈИЋ

МЕТРОПОЛЕ


По правилу историјског искуства, крај великих цивилизација обележен је наглим растом метропола до критичних лимита пренасељености и промискуитета, да затим наступе нагле декаденције, рушења и нестајања тих ,,камених колоса'' под песком времена и заборава. Карл Маркс би се могао сложити са Шпенглером да је светска историја – историја града. Ми сматрамо да је неоправдано остала непримећена она улога коју је Маркс видео у институцији града као одлучног момента у развоју производних односа. Отуда је и у основним марксистичким анализама нових облика капитализма изостало разумевање значаја функције града за развој и/или распад тих облика. У погледу значаја града Маркс је био веома јасан и језгровит: ,, Историја древне класике јесте историја града, али града основаног на земљопоседништву и пољопривреди; азијска историја је нека врста неиздеференцираног јединства града и села; германски период средњег века почиње од села, као седишта историје, те је каснији развоју знаку сукоба града исела; модерна историја је урбанизација села, а не, као у античком добу, рурализација села.''

Почетак пада свих великих цивилизација, Шпенглер види у напуштеним провинцијским градовима, а крај у метрополама које су и непосредни узрочници процеса инволуције. Метрополе ,, срозавају остатак света на пуке провинције, чији је задатак да хране метрополе'' .Другим речима, метрополе су нека врста колосалних паразита који расту црпећи све виталне енергије цивилизације.Пад метропола јесте знак исцрпљености тих енергија. На крају,бедни остаци становништва ,, живе између камених маса не другачије од човечанства каменог доба.''

Дакле, појава метропола на хоризонтима историје јесте не само знак, већ и основни материјални узрок краја цивилизација. Претходну мисао потврђује чињеница да су се готово све метрополе у историји човечанства срушиле, не под ударцима спољних непријатеља ,већ под ударцима сопствених самоубилачких процеса распадања и стихија хаоса, иманентних развоју тих ,,камених колоса'' хибриса. Мирча Елијаде указује на пример урбане цивилизације Индије, са метрополама чија су величина и луксуз достојни модерних метропола; та цивилизација је била већ у агонији и пре доласка ведских освајача који су донели “ seulement le coup de grace''. На другој страни планете, и у другом времену освајања, многи градови преколумбовских цивилизација су били празни и пусти, и пре доласка Кортеза и његових conqiustadores. На крају своје империје Рим је насељвао више од три милиона људи једне international crowd .Бојећи се најезде варвара, последњи императори градили су киклопске зидине око Рима. Узалуд. Узалуд, јер нико није напао те зидине које су до данашњег дана сачувале целовитост, сведочећи о великој заблуди, јер је сам Рим био себи највећи непријатељ. Већ у петом веку нове ере Рим насељава десетак хиљада људи који живе доиста животом ,,каменог доба'', те све до модерног доба тај''свети град'' није имао више од сто хиљада душа бедних сенки античке славе.

Ипак, патолошки однос урбаног према руралном, метрополе према провинцији, не можемо прихватити као једини узрок слома цивилизације. Склони смо да вреднујемо као изузетно значајан симптом оно ,,мешање језика'' о коме говори библијска легенда, као о узроку пропасти Вавилона. К том ''мешању'' и промискуитету губи се оригинална етничка и етичка енергија која даје чврстину темељима сваке институције, или се губи она унутрашња диференцијација која је основни услов живота сваког сложеног организма. ''Мешање језика'', као узрок пропасти једног урбаног комплекса, јесте само друго име другог закона термодинамике, дакле закона ''топлотне смрти'' услед изједначења температуре свих молекула датог физичког система. Метрополе су микромодели реализације оне свемирске тензије о којој говори Гибсова теорија, тензије ка највећој вероватноћи свемира, дакле ка хаосу. И зато није случајно да су распади древних и модерних метропола у знаку ''хаоса'' и општег осећања угрожености пуке физичке егсистенције.

Претходно излагање јесамо наговестило неке од репера између којих треба посматрати успон и пад модерних метропла, као знак и узрок последњег периода слома модерне културе и цивилизације. На почетку тог периода Херман Брох опажа: ,,Од времена пада Римске империје изгледало је да су метрополе заувек нестале, али оне се сада поново дижу ''.На крају тог периода, данас, становништво великих метропола као што су Њујурк или Париз већ почиње да напушта те просторе хаоса и опасности. У '' The City in History'' Луис Мамфорд говори да модерни грађанин живи у ,,амбијенту који га сваког тренутка уништава. Ни најсиромашнији дивљак каменог доба није живео у тако бедним и обесхрабрујућим скупинама.''

Синдроми распада модерних метропола асоцирају аналогне појаве у древним метрополама. Тако Јувенал овим речима сведочи о животу у Риму краја првог века нове ере: ,, Боље је живети тамо где нема пожара, претњи и ноћних ужаса. Био бих глуп и неопрезан ако бих ноћу излазио на вечеру, а да претходно нисам потписао тестамент.'' Такву исповест могао би да потпише и сваки становник модерних метропола,попут Њујорка,о коме овим речима сведочи Доналд Клопфер:,, Радост је нестала. Живот је постао тмуран, понекад и трагичан. Сваки дан идем пешке у канцеларију, али оно што је некад била пријатна шетња, сада је постало право ратно бојиште. Некад давно,са својом женом, радо сам шетао после вечере Петом авенијм, до парка. Повремено покушавамо да обновимо стару навику, али се убрзо трком враћамо кући, престрављени мрачним креатурама које се виде наоколо. Њујорк је увек био опасан град, али само ноћу и то у далеким и озлоглашеним квартовима. Данас је свуда опасан. Осим тога, сваким даном расту свакодневни мали и велики проблеми; прљавштвина, простаклук, загађење ваздуха.'' Још горе мишљење о Њујорку има управо администрацијате метрополе, која је својевремено издала приручник за туристе са следећиом насловом:,, Добродошли у град страха. Приручник за опстанак.'' Основни савети: ни по коју цену не излазити после осамнаест часова и не кретати се пешке.

О ужасима друге метропле, која се зове Париз, већ је тридесетих година овога века сведочио Фердинан Селин:,, Најнездравији град на свету, најусандученији, најзабијенији, најзадађенији, најазабаченији, непоправљив – то је Париз на својим срамним брдима. То је ћорсокак затворен у клоаки, која кипти од мрцина, од милиона нужника, од водопада излива и горућег петролеја,то је утакмица труљења, једна физиолошка катасртофа, очувана, пуна ентузијазма...Оно што је ту неопходно то свакако није 'урбанизам! Ту треба тотални крај 'урбанизма'. Периферије не треба преуређивати, треба их изровати, уништити. Периферијаје појас заразе, она штити и чува сва труљења града. Sozila1 Sozial! Лако је то рећи! Али пре свега Sozial!, то је питање чистог ваздуха и крвних зрнаца.'' Али историја гнушања пред том метрополом је дужа: прецизније, потиче из средњег века када је Свети Бернар видео у Паризу ''нове Вавилоније'', а Пјер д Сел ''мрежу порока,клопку зла''. Ипак, у истом добу, по сведочењу Жака л Гофа, Париз је за лаичке интелектуалце био '' рај на земљи, ружа света, балзам универзума.''

Упркос свој очигледности наглог погоршања квалитета живота у модерним метрополама-некрополама, упркос свом њиховом хаосу и ужасу, пропадању и распадању, ти челични, стаклени и бетонски колоси што чувају ''ентузијазам утакмице труљења'' и '' физиолошке катастрофе'' – имају и своје вернике, одане до смрти. Пре свега, то је управо већина становништва метропола, која настоји да у њима опстане посваку цену. То је једна international crowd, попут вавилонске, усамљена гомила лабилних и дебилних креатура, без корена и традиције. Дегенерисаних потомака оних ратара и бескућника које је принуда, индустријализације,лихве и намета изгнала из села ка градовима-спаваоницама пролетаријата. Та гомила модерних западних метропола толико је изопачена и трајно затрована типом градског живота да је такође онеспосoбљена за неку другу и повољнију алтернативу живота. Та гомила паразита и најамника, бачена на земљу или у дивљу природу, не би успела опстати ниједан дан радом својих мишица и мисли: за њих град је ужасна, али једина алтернатива. Потом, верници метропола су и њихове ''елите'' које садо-мазохистички уживају у смраду тог промискуитета и хибридности, озаренионом Золином ''радошћу да смрде''. Архитекти те елите. Попут Паола Солерија, сањају о метрополама још већег ступња згуснутости, где ће петнаест милиона људи живети на сто двадесет квадратних километара простора. Паоло Солери отворено признаје да је инспиративни идеал његове утопије- термитски живот:,, По својој природи људи су склони жалопојкама. Али, ја сам оптимиста. Кад-тад људи ће научити да живе као пчеле у кошници или мрави у мравињаку.'' Солери вероватно никад није чуо за песника Џона Дона, јер припада оној прошлости коју амерички radicals-chic забрањују у име ''новог''; ипак, он само потврђује други део чувене Доново прпозиције:,, Буди виши од човека, јер ћеш у супротном, бити мањи од мрава.''

На другој страни Атлантика акције и пројекти британске групе архитеката ''Архиграм'' циљају да сруше последње остатке руралног и патријархалног света, у које уносе ''тројанске коње'', односно покретне циркусе - симболе метропола. Идеална метропола за ове фанатике вештачког, урбаног живота јесте Лас Вегас: ,, Лас Вегас показује како се може створити чудесни амбијент са простом употребом електричне струје. Светлости комбиноване са филмским пројекцијама могу да преобразе сваку пустињу у град.'' У овом случају, ''пустиња'' то је рурарлна природс; инверзија значења термина веома је симптоматична за инверзију вредности у урбаној forma mentis.

Ове назнаке људских разлика у односу према институцији града или метрополе воде нас до основног принципа сваког замашнијег разматрања историје урбиса. Наиме, полазећи од нашег погледа на свет, опажамо два основна типа односа према граду или метрополи као амбијенту живота. Први тип односа је негативан- други је позитиван, те први одговара уранској, патријархалној или индоевропској, а други хтонској, матријархалној традицији југа евроазијског континента и Медитерана.Веома је чудно да нико досад није приметио ове разлике у типовима односа и њихове основе у одговарајућим типовима култура или цивилизација; такоже, веома је чудно да није примећена очевидност локација свих древних метропола управо у регионима хтонских и матријархалних цивилизација.

Суштину позитивног односа према граду или метрополи, у знаку општег промискуитета, објашњава хтонска религиозност и матријархална структура друштвеног живота. На другој страни, одбојност и гађење које осећа урански и патријархални човек пред градом или метрополом јесу изрази његове соларне религиозности, потребе за усамљеношћу и независношћу живота на сопственом ''оделу'', у природи, где чврстина заједнице почива на енергији традиције genijusa и дужевној солидарности слободних људи. Увек када у историји проваљује елементарна снага уранског човека, она показујеи непријатељство према граду. Тако је херој ведске епопеје, бог Индра, означен и као ''уништитељ градова'' (parandara) који је за собом оставио рушевине стотина дравидских градова. Непријатељи ведских хероја означени су као dasa, као богати становници градова,који живе у незнању, изопачености и беди ''потрошачког друштва'', посвећени култу пениса. На другој страни континента уранске вирилне спиритуалности, Платон ограничава број становника своје државе-града на домет једног људског гласа, а Германи одбијају да живе у градовима које су освојили, настањујући се у околини, попут римских патриција које су само преке државне дужности водиле у Рим. По Тациту, тај урански човек је и у самим храмовима видео ''тамнице богова''.

Читава историја европских градова обележена је борбом уранског(соларног) и хтонског принципа, где је први граду налагао ред, а други неред и хаос. Хаос модерник метропола знак је победе праве хтонске институције града, те Луис Мамфорд можда није ни свестан дубине свог опажања када говори о '' материнском карактеру градског амбијента''. Ипак, не последњи од од парадокса историје јесте чињеница да је та борба уранског принципа – да граду наметне структуре свог реда – у ствари одржавала живот града, премда су исте структуре противне његовој хтонској ''природи'', која тежи хаосу, као идеалном принципу. Чудовишна експанзија и хаотизација садржаја модерних метропола показују даје та тежња победила исрушила све препреке реда, ослободивши своју праву ''природу''.Но, опет парадокслано, то ослобажање унутрашњих потенцијала града води, преко метропола, сопственој негацији, агонији и смрти.

Јасно је да агонију модерних метропола треба посматрати и као израз патолошког развоја система лихве и монопола псеудокапитала, али и тај узрок улази контекст хтонске културе и цивилизације као битни елемент структура њеног друштвеног живота. Наиме, трошкови одржања и оних најнижих услова живота модерних метропола далеко превазилазе финансијска средства њихових администрација, која се презадужују, препуштене на милост и немилост банкарског система. За банкарски систем лихве, модерне метрополе су изузетно повољан посао, јер их хронично сиромаштво принуђује да прихватају кредите и под најнеповољнијим условима,и уз највеће интересе; осим тога, тај систем лихве је увек сигуран да ће наплатити сва дуговања и интересе метропола које од банкротства спасавају њихове државне администрације, верујући у илузију да углед државе зависи од угледа метропола. Тако се и на том плану финансијског пословања примећује она појава на коју је упозорио Шпенглер: метрополе паразитски црпе добра провинција, целионе државе. Само у Њујорку, поред метафоричких паразита, данас живи више од милион и по незапослених, чије егзистенције обезбеђује социјална помоћ. Ускратити ту помоћ значи створити милион и по бунтовника који би докрајчили рушење метропола.

------------------------------------------------------------------

Текст сам прекуцао из Калајићеве књиге (зборника текстова) '' Смак света'' из 1978. године
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Гост






ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 4:33 pm    Наслов: Ko je ukrao telo Dragosa Kalajica ! ? Одговорити са цитатом

Над покојним Драгошем су се испредале многе легенде ... Многе ствари за овоземаљског живота , он није желео да детаљише ...
Једна од тих је његов однос спрам Православља у свим његовим доменима и кодоменима !
То је очигледно у главама - неких ( којима и иначе није баш све у ,, поретку ,, ) - створило ,још додатну конфузију те - на дан
када је породица , покојног Калајића , дошла на Ново Гробље у Београду - речено им
је , да су ПРЕТХОДНОГ ДАНА , била два мушкарца и да је на ЊИХОВУ ИНИЦИЈАТИВУ
обављена кремација .....
Породица познатог публицисте сумња да су његови земни остаци украдени ДАН ПРЕ САХРАНЕ !!!???
Из неких кругова се основано тврди да је над покојним Калајићем извршен --- део --- ГНОСТИЧКОГ ритуала ( ооооо , како fancy у Србији - данас ) !!!!
Еј ... Земљо Србијо ... Свашта има у Божијем обору !
Назад на врх
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 6:59 pm    Наслов: Re: Ko je ukrao telo Dragosa Kalajica ! ? Одговорити са цитатом

Count de Saint Germain ::
Над покојним Драгошем су се испредале многе легенде ... Многе ствари за овоземаљског живота , он није желео да детаљише ...
Једна од тих је његов однос спрам Православља у свим његовим доменима и кодоменима !
То је очигледно у главама - неких ( којима и иначе није баш све у ,, поретку ,, ) - створило ,још додатну конфузију те - на дан
када је породица , покојног Калајића , дошла на Ново Гробље у Београду - речено им
је , да су ПРЕТХОДНОГ ДАНА , била два мушкарца и да је на ЊИХОВУ ИНИЦИЈАТИВУ
обављена кремација .....
Породица познатог публицисте сумња да су његови земни остаци украдени ДАН ПРЕ САХРАНЕ !!!???
Из неких кругова се основано тврди да је над покојним Калајићем извршен --- део --- ГНОСТИЧКОГ ритуала ( ооооо , како fancy у Србији - данас ) !!!!
Еј ... Земљо Србијо ... Свашта има у Божијем обору !


Kalajicevo telo ukradeno...svasta no no

Da li si to mozda procitao u "Zoni sumraka" ili nekom slicnom primerku zute stampe? Imas li bilo kakve dokaze za ove nebuloze? Ako imas, kazi odakle ti takve stvari ,ako nemas, zamolio bih te da se ubuduce uzdrzavas od izjavljivanja ovakvih gluposti.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Гост






ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 8:36 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Захваљујем се на лепим квалификацијама !
Погледати Београдски ,, Курир ,, број 689 од 02 Август 2005 - те
Мислим да имају и on line издање !!!
Па ако лажу они .........
Назад на врх
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 10:01 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Зна ''Курир'' да лаже, није то ништа ново. Они живе од сензација и афера. И Бокан је ту нешто умешан, али ми ништа није јасно. Исидора је написала да је умро у Србији,а сада пишу да је преминуо у Риму.

http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2005/avgust/02/ST-02-02082005.shtml

Извини, али могао си да наведеш извор ових (полу)информација.


Последњи изменио Neba дана Сре Авг 03, 2005 3:26 pm. измењено укупно 1 пута
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Гост






ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 10:23 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Предпостављам да је ВЛАСТИТО искуство НАЈБИТНИЈЕ !!!
Можда би мања шетња до Новог Гробља и понеко пивце понуђено гробарима , умело да - да , више одговора ...
Само једно питање - А ШТА ако је истина ???
Хоћеш ли бити спреман да објавиш ?
Или ... Да наставимо у истом маниру ?
Назад на врх
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Уто Авг 02, 2005 10:57 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Ја сам увек за истину, каква год да је, а видећемо шта се стварно десило. Не верујем много ''неименованим изворима''. ''инсајдерима'' и њима сличним.

Него, да не млатимо празну сламу, него да сачекамо и да видимо шта се уствари десило . Можда ништа.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Srbinda
Почетник


Придружио: 10 Апр 2005
Поруке: 28

ПорукаПослао: Сре Авг 03, 2005 8:13 am    Наслов: LIKVIDACIJA Одговорити са цитатом

Klinicki pokusaj atentata na Kalajica

U svom poslednjem intervjuu, datom upravo nasem listu tri meseca pred smrt, Kalajic, koji je uvek spadao medjuu "politicki nekorektne" intelektualce, otkrio je kako je izbegao "tihu likvidaciju" u Klinickom centru, gde mu je konstatovan i operisan rak grla:
- Ni devet meseci nakon operacije, na Klinickom centru niko nije uocio da je njihov glavni hirurg ostavio pola, inace malog tumora da se razvija i buja, premda mi je samouvereno tvrdio da je odstranio vise nego sto treba. Kad je konzilijum milanske bolnice "Humanitas" pregledao beogradske snimke, jedan lekar mi je prisao i otvoreno rekao: "Ja vas znam s televizije, kad ste branili srpsku stvar. Meni ovo lici na pokusaj elegantne likvidacije."

Izvor:Kurir
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил
VoiD
Посланик


Придружио: 30 Дец 2002
Поруке: 4795

ПорукаПослао: Сре Авг 03, 2005 8:52 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Neba ::
Исидора је написала да је умро у Србији,а сада пишу да је преминуо у Риму.



Бјелица је као и обично претеривала (да не кажем лагала), да би текст био ефектнији. Rolling Eyes
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил Посети сајт аутора
ASterX
Посланик


Придружио: 18 Јан 2003
Поруке: 210
Локација: Мало село које пркосно одолева освајачу!

ПорукаПослао: Сре Авг 03, 2005 7:54 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Пошто је ствар већ у јавности, а још увек под утиском о прочитаном тексту преносим писање Курура који је, како се наводи, реакција на текст од пре неки дан у истом листу... Confused

SLUČAJ DRAGOŠ KALAJIĆ

PORODICA OPTUŽUJE

Sonja Kalajić: Dragoslav Bokan oskrnavio je smrt moga oca, na prevaru je kremirao njegovo telo!

Jedan od poslednjih istinskih Evropljana Dragoš Kalajić umro je pre desetak dana u svojoj rodnoj kući u Beogradu, a kontroverza koju je izazvala njegova sahrana bio je povod da se oglasi njegova ćerka Sonja:
- Dragoševa želja bila je da bude kremiran - kaže za Kurir Sonja Kalajić, ćerka pokojnog pisca i slikara, koja je zajedno sa njegovom drugom suprugom Vericom juče posetila našu redakciju. Ona demantuje priče da je njen otac bio blizak pravoslavlju:

- Očevo versko opredeljenje bilo je pagansko. Tačno je da je Dragoš poslednjih godina bio blizak sa nekim pravoslavnim velikodostojnicima, ali u pitanju je bilo prijateljstvo koje nije uticalo na njegovo versko opredeljenje.

Sonja Kalajić ne želi da od očeve smrti pravi novinski skandal, ali kaže da je bila primorana da reaguje posle neistina koje je, kako tvrdi, u jučerašnjem Kuriru izrekao poznati pisac Dragoslav Bokan:
- Očev ispraćaj bio je u ponedeljak u podne, na Novom groblju, uz prisustvo porodice i užeg kruga prijatelja. Dragoš nije želeo da mu se objavljuju čitulje, jer je te stvari prezirao iz dna duše.

- Čin spaljivanja, koji je u paganstvu, kao i u svim verama, sveti čin, on je ostavio isključivo za mene i suprugu Vericu. U utorak ujutru sedeli smo i čekali da nam jave vreme kremacije, da bih oko deset saznala da je moj otac već kremiran, a da su tom činu prisustvovala dva muškarca koji su se lažno predstavili kao članovi porodice.

- Odmah mi je kroz glavu prošao Dragoslav Bokan, o kome je moj otac poslednjih godinu dana imao loše mišljenje. Bokan je mnogima, pa i meni, o Dragošu pričao ružne stvari. Pretpostavljam da je bio patološki ljubomoran, iako je moj otac puno učinio za njega - tvrdi Sonja Kalajić, i dodaje:

- Čovek koji radi na groblju potvrdio je moje sumnje, prepoznavši na jednoj fotografiji Bokana. Osobi koja je bila sa njim ne želim da spominjem ime, jer je reč o čoveku koji radi na Teološkom fakultetu, o kome smo imali visoko mišljenje, i za koga verujemo da je kao žrtveno jagnje upao u Bokanovu klopku. Saznali smo da su oni mom ocu zapalili sveću, prekrstili se...

- Na pitanje zašto me niko nije obavestio o promeni termina kremacije, na groblju su mi rekli da ih je neko pozvao telefonom prethodnog dana, predstavio se kao Kalajićeva ćerka i plačnim glasom dogovorio da vreme kremacije bude u pola 8. Ne smem ni da pomislim šta se zaista dešavalo sa telom moga oca, jer bih poludela od muke - konstatuje na kraju Sonja Kalajić, ćerka preminulog intelektualca.


Niko nam neće otrgnuti Dragoša

- Bokan nas nije čak ni pozvao da izjavi saučešće ili sazna koja je očeva poslednja želja - kaže Sonja Kalajić, i dodaje: - Bokan je na ovaj način pokušao da oskrnavi smrt moga oca, prekršivši "tabu smrti". Iako je svojim prisustvom i čitanjem molitve pokušao da mu učini zlo, nije znao da je jedan od životnih motoa moga oca sadržan u stihu Ezre Paunda: "Ono što zaista voliš, niko ti ne može oduzeti, ono što zaista voliš, to je tvoje pravo nasleđe."


S. JOVANOVIĆ

(KURIR, 3. avgust 2005.)
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Сре Авг 03, 2005 9:00 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Да ли је Драгош Калајић имао још деце, поред кћерке Соње?

Да ли је ово Калајићева кћерка? Веома је лепа. И паметна и образована. Нарочито ми се допада последњи пасус у тексту.

www.nin.co.yu/2002-04/11/22750.html

-----------------------------------
Count de Sainte Germaine је ипак био у праву и ја му се извињавам овом приликом. Човек ми је чак преко пп нудио да ми пошаље скенирани чланак из Курира да би ме уверио, јер је мени то деловало сумануто и невероватно. Сутрадан га је неки администратор бановао, па не знам да ли ће моћи да ово прочита. Узгред, могао је да добије прво жути картон (као онај Видуша), а после црвени ако заслужи. Наравно, сада је готово.
-------------------------------------

Трећи ( и последњи?) ''наставак'' приче:
http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2005/avgust/04/ST-06-04082005.shtml


Последњи пут изменио Neba дана Суб Авг 06, 2005 6:31 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Nemanja M
Гост





ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 2:20 am    Наслов: Одговорити са цитатом

http://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/ST-03-03082005.shtml

Ако је ово и истина, свака част Бокану што му је ипак приредио опело.
Назад на врх
VoiD
Посланик


Придружио: 30 Дец 2002
Поруке: 4795

ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 8:06 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Nemanja M ::
http://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/ST-03-03082005.shtml

Ако је ово и истина, свака част Бокану што му је ипак приредио опело.


Shocked Shocked Shocked
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил Посети сајт аутора
Nemanja M
Гост





ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 8:19 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Па чуј, није баш културно према породици. Али ради се о души човековој, и то је за мене оправдано.

То је као када неко верује да може да лети, па шета по ивици провалије, падне доле и неко му постави доле душек. Значи, на крају крајева биће то добро дело за њега. Мислим да ово може да схвати свако ко је православан, са неправославнима о томе не вреди расправљати. Тако да можемо да се сложимо да се не слажемо.
Назад на врх
VoiD
Посланик


Придружио: 30 Дец 2002
Поруке: 4795

ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 10:46 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Ја јесам православан, али поштујем туђе верско опредељење и право да сам изабере како да буде сахрањен. Калајић је откад ја знам за њега био паганин, није желео никакве молитве и крстове, желео је кремацију у кругу породице. Рећи да је Бокан урадио праву ствар што му је (на превару) приредио опело је за мене најблаже речено скандалозно.

О Бокану радије не бих, шта ту више има да се прича...
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил Посети сајт аутора
Kshatriya
Посланик


Придружио: 31 Дец 2002
Поруке: 2686
Локација: Beograd

ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 11:07 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Знао сам да је Бокан смрда, али да је идиот нисам.

Оно што ја упозоравам већ дуго се догађа: не прети нам опасност само са "лева" већ и са "десна".

Заиста, остварују се древна предвиђања да ће се у Кали Југи све традиције, односно људско схватање Традиције, дегенерисати у своју супротност, што се ево догађа и са православљем.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Milos
Посланик


Придружио: 01 Јан 2003
Поруке: 3180

ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 12:10 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Besmisleno je drzati opelo nad lesom koji ne moze da ga prekine. Ako je Kalajic, za koga svi znamo da je bio paganin, zeleo pagansku sahranu, onda je u najmanju ruku bezobrazluk i drskost na prevaru improvizovati pravoslavnu sahranu.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Stema
Гост





ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 2:57 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Било би далеко боље да прво сазнамо који су могли да буду Боканови и Вукашиновићеви мотиви, пре него што почнемо да их осуђујемо.

Ми, заправо, сада немамо ништа осим новинарских рекла-казала...
Назад на врх
Skomi
Гост





ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 5:57 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Stema ::
Било би далеко боље да прво сазнамо који су могли да буду Боканови и Вукашиновићеви мотиви, пре него што почнемо да их осуђујемо.

Ми, заправо, сада немамо ништа осим новинарских рекла-казала...


Управо тако, и мени то делује занимљиво. Не верујем да Бокан не зна шта значи последња жеља...

Свеједно, штета је што је све доспело у медије и што сад свако (укључујући и мене) распреда о Калајићу овим поводом...
Назад на врх
Vladan
Гост





ПорукаПослао: Чет Авг 04, 2005 10:05 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Ево шта каже Патријарх Павле о томе какав је став СПЦ према кремирању њених верника ("Да нам буду јаснија нека питања наше вере"):
...Негативан став према спаљивању људских тела Православна црква има "између осталога и зато што наш поступак кремирања браће своје враћа уназад у тамне векове незнабожачког мрака...

Цитат:
Dragoševa želja bila je da bude kremiran - kaže za Kurir Sonja Kalajić

... у питању кремирања, као и могућности вршења опела од стране православног свештенства, над телом које ће се кремирати, СПЦ има јасно одређен став.
Ако се православни хришћанин кремира мимо своје воље, свештеник му може одржати опело пре кремирања, али не у крематоријуму, него или у цркви и капели, или у дому. Може то учинити и над урном са његовим пепелом, или на месту где је она постављена. После извршеног опела, могу му се читати помени и парастоси у прописане дане, и на задушнице, а такође вадити за њега честице и помињати га на проскомидији и на Литургији кад је то прописано. Ако је спаљен по својој жељи, ништа од овога не може му се вршити.
Назад на врх
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Најбоље дискусије Сва времена су GMT + 1 сат
Иди на страну Предходни  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Следећи
Страна 3 од 7

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje