Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

Умро Драгош Калајић
Иди на страну Предходни  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Следећи
 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Најбоље дискусије
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
Nemanja M
Гост





ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 11:53 am    Наслов: Одговорити са цитатом

вјечнаја памјат! +++
Назад на врх
Vid
Посланик


Придружио: 31 Дец 2002
Поруке: 5514
Локација: Београд

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 12:30 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

bal eryr ::
Које, по вама, је најбоље или најзначајније дело пок. Драгоша Калајића; дело које је највише допринело (доприноси) развоју србске десне/традицијске мисли?


Најзначајније је његово публицистичко дело, односно то што је "довео" у Србију Рене Генона, Јулијуса Еволу, Дени де Ружмона, Јингера и многе друге мислиоце.

Поред тога, свакако су на првом месту Калајићеви геополитички и култуолошки есеји, објављени у збиркама Смак света, Америчко зло I/II, Издана Европа, Русија устаје...

Калајић је релативно био значајан и као сликар, а поготово је дао печат тумачењу Медијале, ликовног круга коме је и сам припадао, као и ликовног и идеолошког значаја Леонида Шејке и Мира Глауртића, најзначајнијих представника Медијале.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Lightoller
Посланик


Придружио: 03 Јан 2003
Поруке: 330

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 5:03 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Нека му је вечна слава и хвала.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 6:57 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

ASterX ::
Драгош је како сам сазнао изразио жељу да буде кремиран искључиво у кругу породице.

Девојци коју сам игром судбине упознао преко овог форума и породици Калајић чији сам у неколико наврата био гост и овим путем желим да искажем своје најдубље и најискреније саучешће.


ASterX, видим да си познавао породицу Калајић. Да ли можеш да напишеш нешто о г. Драгошу Калајићу, какав је био као човек, неку анегдоту...
--------------

Нашао сам још један текст Калајића, могли би сте да га придодате оним осталим на Коментару( испод текста "Mрачни средњи век")

http://www.ex-yupress.com/duga/duga6.html

--------------

Последњи Европљани ( последња глава)

На озренском положају


У тамној шуми, на озренском положају, под пламсавом светлошћу логорске ватре,којом су се српски борци грејали од времена студи и историје, читао си писма руских пријатеља која ти је управо донео, из Москве, Јуриј Лошчиц, ратни извештач Литернатурнаја Росија. У једном писму нашао си и летак браниоца Дома Совјета, разореног и запаљеног бомбама противруске власти, уз овације произвођача ,,јавнога мнења” Запада:

Грађани! Догађаји од 21. септенбра до 4. октобра 1993. у Москви су почетак праве, свеобухватне ослободилачке борбе руске нације и свих честитих лјуди Русије. Ова борба ће несумњиво бити крунисана победом – потпуним ослобађањем Русије и протеривања свих марионета Америке, Енглеске, Израела и Међународног монетарног фонда. По наређењу Јељцина Министарству безбедности Русије званично су придодата два висока функционера ЦИА с којима су радници министарства безбедности Русије били обавезни да координирајусве своје акције. Многи радници министарства безбедности Русије написали су службене извештаје у којима су изнели своје одбијање да то учине, због чега им је предложено да се повуку из органа државне безбедности. Снајперисти VI бригаде НАТО-а заузели су све доминантне тачке у зони, у којој су се одвијали догађаји, и систематски пуцали у људе са обе стране да би сукоб добио што је могућр крвавији ток... БЛИЖИ СЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ РУСИЈЕ. НЕКА СЕ СВАКО ОПРЕДЕЛИ ЈЕР СРЕДИНЕ НЕМА.

Одигао си поглед од летка и упро га у словенски благородне очи Јурија:

”Дакле, снајперисти атланског пакта су пуцали једнако у руске војнике, као и у браниоце Дума Совјета, како би им створили утисак да једни на друге отварају ватру..."

”Да, био сам у Дому и тамо нисам видео ниједан снајпер. Браниоци су имали само аутоматске пушке и пиштоље. Било је очито да су русофоби желели да изазову крвопролиће, тим пре што никакав споразум за частан излаз из тог стања нису прихватали па су тако њихови снајперисти убили и новинара Терехова, који је из Дома изаша саа белом заставом ка редовима опсаде, ради преговора. Убили су га с леђа... А кад су посланици прихватили безусловну предају и да напусте Дом, спровели су их како би понизили Русију, Великим Девајатиним проспектом, крај прозора америчке амбасаде, лица пуних ликовања. Потом су банде душмана кренуле у ноћни крвави пир по Москви, убијајући браниоце по адресама, чак жене и старце... на хиљаде.“

Погнуо си главу:
,,Јуриј, реци ми како је било могуће да руска војска извршава наређења душмана Русије?”
Јуриј је дубоко уздахнуо и једним прутом разгрнуо ватру:

,,Војска верна народу била је намерно размештена хиљадама километара далеко а власт је око Москве и у Москви окупила само плаћенике групе Алфа и из редова Таманске дивизије те Наро-Фоминског пука Тулске ваздушно – десантне дивизије.Добили су алкохол и обећања да ће бити добро награђени. Официрима су, уз награде од по три хиљаде долара, обећани и станови из председничког фонда иаутомобили конфисковани од Дома Совјета... Сваки народ, па и руски, има свој отпад."

Разговарали сте тихо али си се осврнуо око себе, покренут бојазношћу да борци крај ватре чују и потајно разумеју руски:
,,Јуриј, какав је био морал у Дому под опсадом и бомбама?"

На лицу му је искрснуо тужан осмех:
,, Одличан код бранилаца који су успели да се некако пробију до дома. Били су спремни да одолевају смрти... Слабији код посланика, који су осећали одговорност и за животе бранилаца, као и за остале који су се ту затекли. Ту се показала и жалосна несвест па и наивност првих људи: многи су се чак носили мишљу да потраже азил у амбасадама Запада, очекујући да ће његово "јавно мнење" с гнушањем осудити бомбардовање основне установе демократије... Знаш ли шта нас је највише бодрило?"

Завртео си главом али си очекивао да ће рећи: песма!
,,Током двонедељне опсаде, без струје, без грејања, без довољно хране, без икаквих веза са спољним светом, нас је највише бодрила песма. Пролазећи између редова бранилаца, чуо сам многе како шапућу стихове наших песника, како певуше родољубиве песме, кроз суве звуке пушчане паљбе и детонације тенковских граната. Било је то спонтано, обредно посвећење извору снаге која нам, кроз песму, долази из велике даљине... и која још даље, кроз нас стреми."

Јуриј се загледао у мрак што се крио у густој шуми, из које су, кроз радосно буктање ватре, допирали дозиви и одзиви птица и хук једне сове:

,,Знаш, долазећи овамо видео сам, на стени изнад пута што води преко једног дрвеног моста, како је нечија рука, великим белим словима, исписала: Срце Немањића. На шта је мислио онај ко је то писао?"
Кренуо си погледом дуж круга ћутљивих лица српских ратника по којима су, као на идеалној основи супротности,пламенови плесали смене светлости и сенки, игроказе света променљивости и пролазности, пробаданог искрењем њихових зеница, непомично загледаних у језгро ватре:
,,Мислио је на срцолики тлоцрт ове висоравни, где су Немањићи оставили дава најсевернија белега свог духовног подухвата. Овде су Срби и у најгорим временима успевали одбранити своје слободе, одолевајући силама немерљивим. И у другом светском рату ово је била тврђава српске слободе, коју су бранили српски четници. Зато су комунистичке власти, после тог рата, казнили људе овог краја, заобилазећи га својим урбанизацијама и индустријализацијама."
Јуриј се задовољно осмехнуо:
,,Захваљујући тој казни сад је ово еколошки рај."
Одигао је један камен с тла да га боље осмотри под оламтећим светлом што се искричаво одсијавало:
,,Знаш ли какав је ово камен? Ово је камен из стене серпентин, чија се жила простире од Алпа до Мале Азије... Један пријатељ, геолог из Иркутска, замолио ме је да му одонесем узорак те стене са Озрена. Каже да је у геолошкој литератури наишао на податак како је управо овде та метамфорна стена најтврђа... Можда и та особеност овог тла, неким тајним путем, учествује у грађењу карактера људи што на њему пребивају."
Млади војник, који је седео до Јурија, пренуо се из замишљености да га обавести:
,, Срце Немањића ѕначи и да у грудима људи овог краја, као и код најбољи Срба данас, куца срце утемељивача нашег царства... Сви смо ми потомци Немањића и завета да обновимо царство."
Јуриј се загледао у његово лице својим милим погледом, словенске дружељубивости, погледом који не познаје пориве зависти, као ни користољубља:
, Тај завет је надахнуо и Карађорђа да дигне устанак против Турака, како нам сведочи његова преписка са владиком Петром I... "
Заокренуо је поглед и нагнуо се ка теби да тихо даода, како би га само ти чуо:
,,... али су то многи заборавили па видим како у Србији лепе његове слике и славно му име по флашама лошег црног вина и киселе воде...»
Дубоко си уздахнуо од предуге муке:
,, Брозова лакрдија од дужничког социјализма, на рачун будућих генерација, одвела је многе пограђањене Србе у стање инфантилне заиосталости па више ништа не знају, нити разумеју. Када им кажемо да се Београд брани у Книну и Српском Сарајеву – они нам се смеју као да пијано булазнимо... Бојим се да се неће опаметити ни кад им бомбе тобожњих Савезника почну поново падати на главе, као на Ускрс 1945."
Осетио си на рамену руку руске утехе:
,,Срећом, постоје и прави, царски Срби, који су сачували памет и понос. Они су авангарда царства које својом борбом и држањем ппризивају да се изнова поствари... Дао Бог!"
Прекрстио се и поћутао, као да је и тишином хтео одати почаст том знамењу и сину. У ту тишину положио си, уз благи осмех, једно питање изведено из трајне опрезности ума:
,,По каквим особинама препознајеш народ достојан придева царски?"
Имао је спреман одговор:
,,Прво по високодушности... Потпуно сам се уверио да су Срби царски народ оног дана, на висоравнима Купреса, када сам видео како дочекују с хлебом и сољу добродошлице своје заклете непријатеље, Хрвате, који су бежали од навале крвожедних , муслиманских хорди... Да ли одржаваш везу са својим хрватским пријатељима?"
,,Не... Рат је те везе заледио. Надам се да су остали достојни поштовања које сам према њима гајио. Надам се да се сад часно боре на страни свог народа... Дубоко би ме заболело да је неко од њих побегао од своје дужности."
На Јуријевом лицу ватра је благородни осмех претворила у ружну гримасу подсмеха:
,,Знаш ли за српску басну о два миша и једном мачору? Не знаш!? Чуо сам је од једног немачког слависте. Та дава миша, из басне, страшно су се мрзела, вазда гложила и уједала. А онда се појави неки... сад, с накнадним искуством, можемо рећи – амерички мачор. Мачор је ухватио и смазао првог на ког је наишао. Други миш је нестанком свог непријатеља био толико одушевљен да је уобразио како му је тај мачор природни савезник и спасилац и похрлио му је радосно у сусрет е да би захвално понудио своје услуге. Наравно, и он заврши у чељустима бештије... Штета што хравтски националисти изгледа не познају ту басну па не могу из ње да извуку веома корисно наравоученије."
Осмехнуо си се невесело:
,,Нажалост, ниједна национализам у европској повести није заслужио своје им. Сви су остали, мање више, на површини, где је сваки покрет неминовног ширења што води у међунационалне сукобе па и ратове, које наши непријатељи већ скоро два столећа подстичу... Трагичан парадокс је да Европљани данас, при крају једног циклуса пропадања, не располаже неком другом или бољом самоодбраном од оне коју им пружа снага националне самосвести."
Осетио си на свом профилу Јуријев поглед неког очекивања. Одигао си једну грану са земље и бацио је ватри што се радосно распламсала као да се захваљује даровима хране:
,,Царству које припремамо потребни су вертикални национализми, способни за узрастања али превасходно за продубљивање спознаје бића нације, до најдубљих корена, до оног заједничког исходишта из кога све оне потичу... Овај рат ме је само учврстио у уверењу да се велика а још неиспуњена историјска мисија национализма састоји у поновном окупљању европских нација кроз спознају тог јединственог, преисторијског или надисторијског исходишта."
У Јуријевом гласу преовладао је тон тужћне сумње:
,,Мислиш ли ти озбиљно да су људи западно од нашег, православног света, данас вољни и способни заложити се макар за сопствено национално достојанство а камоли за неко заједничко царство? Они су се предали и продали заклетом непријатељу нашег Бога. И зато, док је Русија била јака, они су је кидали, а сад, када Русију туђинска и русофобска власт води у пропаст – они то хвале као неки њен повратак на општи пут демократије и цивилизацијског напретка... Додуше, то јесте напредак, али у бездан."
Покушао си да изнађеш неки ваљан приговор Јуријевој сумњи у ѕападне Европљане али ти се на путу трагања наметљиво испречило једно ситно искуство:
,,Када сам последњи пут био у Риму, намеран да путујем возом у Милано, позвао сам информативну службу железнице да се распитам о реду вожње. Одговорио ми је аутоматски глас, упитавши ма за место пласка,Рекох: Рома. Потом ме је упитао за место у које желим да путујем. Рекох: Милано. Аутоматски глас је закључио: Ви желите да путујете од Ријетија до Болоње? Одговорите са да или не!Рекох:наравно, не!,и био сам позван да поновим одговоре, али аутоматски слушач ме опет није разумео те је, уз пригодне речи жаљења. Прекинуо везу. И сва моја следећа настојања остала су једнако безуспешна јер ме је слух телефонског аутомата редовно поогрешно а и различито разумевао. На крају ми је пала на памет спасоносна помисао да је у питању неподобни тон мога гласа. Опет сам позвао аутомат и не знам ни сам зашто проговорио сам неким извештаченим пискавим, хермафродитским гласом, налик оном из цртаних филмова за децу. Тај глас је аутомат из прве руке разумео и тако сам добио жељене податке..."
Јуриј није разумео параболу:
,,И шта ти говори то искуство?"
,,Говори ми да је тај масовни хермафродитизам Европљана под сенком Запада можда само привидна појава, нека врста мимикарије ради преживљавања у опасним условима. Испод тог привида, у дубини, уверен сам, још опстају снаге врсте на које нам ваља рачунати, уз веру да ће оне избити из скровиштакад се укажу повољни историјски услови."
Јуриј је извадио из једне преграде маскирне ветровке папирнату кесу са семенкама сунцокрета, које ти је пружио уз осмех царске високодушности:
,,Ма створићемо и ми те услове! Само нек нас оставе на миру и нек нам не одмажу, кад већ нису у стању да нам помоажу. Створићемо прво наше царство, од Београда до Москве, а онда ћемо видети да ли ће нам се придружити или ће наставити да тону у америчком мелтинг пот-у."
Онај који је седео до јурија нагнуо се да те с чедном љубопитљивошћу упита:
,,Хоћемо ли ми дочекати зору тог нашег царства?"
Добацио си ватри нову храну и рекао, одлучно, хоћемо!,а прећутао оно што си уз веру помислио: то царство, да би било заслужено, изискује и мисао, труд те борбу неоптерећену бригом о добитку или губитку, успеху или неуспеху, победи или поразу. Попут ватре коју си као зачаран гледао, што иште храну да би живела, то царство тражи мисли и снове, дела па и животе низа поколења. Заузврат, чак и тако невидљиво и само унутрашње а неиспљено, оно уме да највише осмишљава животе својих посвећеника и поборника.
Западну страну неба обасјале су ватре непријатељске артиљерије, уз детонације од који је задрхтала и серпентинска стена под вашим ногама. Један борац је запевао, тихо, древну српску корачницу, замишљено загледан у средиште логорске ватре. Који час касније од ње су се ориле горе Озрена. Одигао си поглед ка северној страни неба. Тамо је постојано сијала Северњача као вечни путоказ к Средишту круга настајања и нестајања.



текст сам преузео са форума Погледа(www.pogledi.co.yu);
текст из књиге прекуцао г. Јеремија
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Stema
Гост





ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 7:56 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

http://users.yubc.net/~czipm/kalajic.html

http://users.yubc.net/~czipm/kalajic_02.html
Назад на врх
Vid
Посланик


Придружио: 31 Дец 2002
Поруке: 5514
Локација: Београд

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 8:51 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Исидора Бјелица је у викенд издању Курира своју колумну посветила Калајићу. Штета што тог текста нема на електронском издању Курира.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Kshatriya
Посланик


Придружио: 31 Дец 2002
Поруке: 2686
Локација: Beograd

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 9:04 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Вечнаја памјат!

Време је све теже и теже а људи све мање и мање.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Marko
Посланик


Придружио: 09 Јан 2005
Поруке: 454

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 9:39 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Доста је урадио за србство на културном и идеолошком плану.

То морам признати и веома поштовати, ма колико ми неки његови поступци и идеје, били неприхватљиви.

Антипатриотски режими деведесетих и двехиљадитих, нису нажалост знали нити хтели, искористити оно што је он могао урадити за народ и државу. Могао је бити неки саветник, амбасадор у Италији или чак министар. Срећом, имао је барем сопствене иницијативе.
_________________
Иза тамних облака сија златно Божије сунце.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
ASterX
Посланик


Придружио: 18 Јан 2003
Поруке: 210
Локација: Мало село које пркосно одолева освајачу!

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 9:46 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Neba ::

ASterX, видим да си познавао породицу Калајић. Да ли можеш да напишеш нешто о г. Драгошу Калајићу, какав је био као човек, неку анегдоту...
--------------

Познавао сам Драгоша са трибина, промоција и скупова, које је организовао или на било који начин учествовао СНП Светозар Милетић. Имао сам, више игром случаја, част да будем у два наврата гост његове породице. Верујем да на овом форуму има људи који су га далеко боље познавали.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
OPAO
Почетник


Придружио: 04 Јан 2003
Поруке: 16
Локација: Београд, Србија

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 10:06 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Мени је у лепом сећању остао циклус емисија Мон Блан покојног Драгоша Калајића које је приказивала ТВ Палма пре неких 8-9 година. Посебан утисак ми је оставила емисија у којој је разобличавао заблуде о "мрачном средњовековљу", па ми је зато и драго што је управо текст са том темом постављен на Коментару.

Штета што је тражио да га кремирају... Sad Нека ми не буде замерено (управо због Калајићевих несумњивих заслуга за србску десницу) што ћу рећи да жалим што није у већој мери био предан Хришћанству. Уверен сам да би, у том случају, његови иначе јединствени плодови били још бољи и сјајнији.

Србски десничари нипошто не смеју заборавити Драгоша Калајића! Exclamation

Бог да му душу прости!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Мач
Члан


Придружио: 17 Јун 2005
Поруке: 44
Локација: Београд

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 11:15 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Умро је Великан. Свет се смањио. Мањи је за једног правог витеза. Умро је наш Евроазијски борац. Сад морамо сами да урадимо оно што би он још урадио за нас да је још поживео. Нека му је вечна слава!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Суб Јул 23, 2005 11:29 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

ODLAZAK POSLEDNJEG SRPSKOG VITEZA
Isidora Bjelica

Tačno u ponoć bila sam u Taormini, najlepšem talijanskom gradu, i opraštala se od ove kamene lepotice... Na trgu Vitorio Emanuele pozdravljala sam jednu po jednu ulicu, jedan po jedan kamen kojim su kročili svi oni zaljubljeni u Evropu i njene starine. Paradoksalno, bilo je u tom opraštanju previše sentimenta, suza i kao da me je svaki pogled sa uzdignute Taormine pekao i boleo, bilo da gledam u nemirno Jonsko more ili put uzburkane Etne. Posle tridesetak minuta dobila sam poruku da je moj prijatelj, učitelj, pisac, slikar, džentlmen i poslednji vitez stare Evrope napustio ovaj svet pet minuta posle ponoći. Onda sam odjedanput shvatila zašto je sve bilo tako teško, tako bolno i sa toliko suza...

Shvatila sam da me Dragoš, koji se vratio da poslednje dane i sate provede u Srbiji, zadužio da se za njega oprostim od njegove druge domovine, Italije. Tu, iz mirnog rimskog egzila, kako je voleo sam da zove svoj život poslednjih godina sa najvećom ljubavlju njegovog života Vericom, mogao je na miru da piše, da opominje, da slika... U novembru prošle godine, dok smo šetali hladnim i vetrovitim rimskim ulicama, shvatila sam koliko Dragoš voli Italiju, njene fontane, crkve, trgove. Iako bolestan, koračao je brže od nas, visok i ponosan, uvek besprekorno doteran i elegantan, svedočeći svojim životom kako izgleda, govori i misli pravi desničar, i pričao nam neverovatne priče o gotovo svakom kamenu pored kojeg smo prošli.

Gotovo ukopani od ovog bolnog saznanja, Pajkić i ja smo stajali okamenjeni i izgubljeni na bučnom trgu, a onda smo uradili ono što bi Dragoš želeo da uradimo. Otišli smo u najlepši hotel u Taormini, "Grand Timeo", seli na terasu odakle se vidi skoro pola Sicilije i pod punim mesecom, u mirisu oleandera, naručili šampanjac koji je Dragoš najviše voleo. Opraštajući se od Italije za Dragoša, opraštali smo se i od njenog mirisa, zvuka, ukusa, Danuncija, Marinetija, njegovih prijatelja prinčeva, grofova, intelektualaca sa kojim nas je upoznavao i koje je sve ove godine animirao da kao i njegovi prijatelji desničari u Francuskoj, Rusiji, Engleskoj, razumeju i podrže srpsku borbu...

Ne samo da bez Dragoša komunizmom izmučena Srbija i njena nova mlada elita ne bi tako brzo saznala i suočila se sa knjigama i delima Demestra, Maritena, Jingera, Evole, Dugina, Kodreanua, Ortega i Gaseta i stotinak drugih najvećih evropskih autora, već svi ti klinci u ovom moru komunističkog otpada i prodanih duša ne bi imali ni živi primer desničara i džentlmena. Svojim životom, svojim stilom, svojom ljubavlju prema otadžbini i ženi Dragoš je davao gotovo raritetan primer da život bez stila i ideala i nema smisla. Da onaj koji nije u stanju da voli svoju otadžbinu ne zna da voli ni svoju ženu i decu. Svakom svojom rečenicom, svakim svojim pokretom, svakim svojim gestom, on je pokazivao da je desnica živa stvar, a da su naizgled poražene ideje jedino žive u večnosti.

Koliko puta je ponovio da je malograđanin samo egoistična zver koja želi da umre mirno, prirodnom smrću. Dragoš je, kao i svaki pravi evropski desničar i Srbin, znao da je smrt samo jedna faza, ali da se po odnosu prema njoj meri i odnos prema životu. Jer, onaj ko se plaši smrti, taj se plaši i života. Dragoš se nije plašio, nikada, ni kada je odlazio na front da podrži svoj napaćeni narod, ni kada se suočio sa smrću na najbrutalnijii način, kroz razarajuću bolest. Nikada, do poslednjeg časa, nije dozvolio da ona ni za milimetar pomeri njegove manire, navike, rad, čitanje...

Ne, još pre tri nedelje stajao je uspravan u svom novom belom odelu dok je primao nagradu svojih izgnanih Krajišnika, govoreći da mu je to najdraža nagrada u životu. Tu, među izgnanicima "Oluje", beskućnicima i ranjenicima, stajao je ponosno i govorio o jednoj drugoj Evropi i nekim drugim principima... herojskim! O tome šta je Dragoš svih ovih godina značio kao slikar, pisac, ideolog, geopolitikolog, publicista govoriće mnogi, ali ja moram prosto da kažem odavde, iz Taormine, gde se stapaju izvori grčke, rimske i vizantijske kulture, na čijim postulatima je Dragoš gradio svoju viziju slobodne Evrope, da je on za mene bio poslednji srpski vitez.

Čovek koji je znao tako strašno i predano da voli, ali i da zadrži respekt prema svojim neprijateljima. Izbliza, gledajući njegovu ličnu sreću, njegovu predanost njegovoj životnoj ljubavi koja je zbog njegove posvećenosti srpstvu jedva ugrabila nekoliko godina bliskosti s njim, shvatila sam da za desničara smrt i ne postoji. A Dragoš Kalajić, poslednji Evropljanin, to je do poslednjeg minuta pokazivao svakom svojom rečju i pokretom. Od našeg rimskog susreta Dragoš mi je često slao SMS poruke komentarišući neke nove stare knjige ili događaje, ja sam te poruke čuvala i čitala ih kada njega i njegovu otmenu i prelepu groficu ne čujem nekoliko dana. A onda su mi ukrali telefon. Nažalost, jer unutra je bilo moje najveće blago, poslednje pisane poruke mog Dragoša. Zašto vam to pričam, zato što je ta priča o telefonu i porukama priča o odnosu materijalnog i nematerijalnog, izraz pomerenih vrednosti i zapaćenog mamonizma o kome je Dragoš stalno govorio i pisao... Sasvim mali primer posrnulosti pred mamonskom napašću.

Jedini je, uostalom, pisao i kako su lažni patrioti otimali novac od nesrećne emigracije, kao i o tome da su se sve srpske državotvorne zamisli raspadale pred tom pošasti, pred jezivom, nečasnom željom za ličnim bogaćenjem. A na onaj drugi svet se ne može poneti ništa od toga. Zato hrabri i pošteni odlaze mirno i sa stilom. Dragoš nam je ostavio toliko knjiga, ali i slika, koje predstavljaju jedan lepši, harmoničniji svet od ovog palog. I, nadasve, svoj duh, s kojim ćemo se suočiti svaki put kad nas pogleda u oči svojim prodornim pogledom njegova prelepa i dostojanstvena ćerka Sonja, sva satkana od najuzvišenijih Dragoševih manira. Sva u njegovoj veri. Rimski pozdrav i arivederči mom prijatelju, učitelju, saborcu i džentlmenu...

Извор: Курир

--------

Ово је Калајићев последњи текст у италијанској штампи(" Глупа Европа") ,из маја ове године:

http://www.rinascita.info/cogit_content/rq_analisi/StupidaEuropa.shtml

Могло би се превести.


Последњи пут изменио Neba дана Нед Јул 24, 2005 11:24 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Hektor
Посланик


Придружио: 01 Сеп 2004
Поруке: 2120
Локација: Нови Сад

ПорукаПослао: Нед Јул 24, 2005 2:53 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Нисам га претерано волео, мада сам га баш пре два дана похвалио. Интелектуална десница неће бити иста без њега.

Нека му је вечна слава и хвала
_________________
"Доћи ће време када ће пред вас ставити крст и хлеб и рећи - бирајте." - св. Матрона Московска
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Гост






ПорукаПослао: Нед Јул 24, 2005 7:48 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Слава му !
Назад на врх
Ledeni
Посланик


Придружио: 31 Дец 2002
Поруке: 691

ПорукаПослао: Нед Јул 24, 2005 8:13 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Био ми је готиван...

Слава му!
_________________
"Србијо! Спаваш ли, или у потаји сањаш?"
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
hic
Посланик


Придружио: 30 Дец 2002
Поруке: 322
Локација: Београд

ПорукаПослао: Нед Јул 24, 2005 10:53 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Јако ми је жао што губимо таквог човека!

Слава му!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
VoiD
Посланик


Придружио: 30 Дец 2002
Поруке: 4795

ПорукаПослао: Пон Јул 25, 2005 9:15 am    Наслов: Одговорити са цитатом

СЕЋАЊЕ: ДРАГОШ КАЛАЈИЋ


Драматична свестраност


Калајић је, без сумње, био свестрани интелектуалац. Међутим, многе његове идеје које су биле везане за реализацију националних интереса остале су у сфери десничарске апстракције

Седамдесетих година стручна ликовна критика говорила је о Драгошу Калајићу као о „идеологу нове фигурације” а деведесетих за јавност је он све чешће „идеолог екстремне деснице”.

Драгош Калајић био је пре свега сликар, али је у његовој биографији забележен и публицистички и књижевни рад, укључујући и ауторство неколико телевизијских емисија, од којих је свакако најпознатија „Огледало 20. века”. Ипак, између сликарства, новинарства и књижевности на прво место стављао је књижевност, уз образложење да „књиге, а не слике мењају људе и свет, а то је битан циљ стварања”.

Драгош Калајић био је дете професорке математике и судског капетана краљевске војске. Са 16 година примљен је на београдску Академију ликовних уметности, али сликарство је дипломирао на Академији лепих уметности у Риму.

О својој уметности говорио је да појам херојског чини идејну основу његових слика и њихову етичку садржину... „Моје слике гледаоцима често личе на филмски кадар вестерна, кримића. Волим ређање по дубини ситуација различите драмске напетости, које истовремено сугеришу и драматичан расплет. На принципима младости изграђена је снага и виталност мог стваралаштва”, говорио је Калајић седамдесетих година када је његово сликарство било запажено у овдашњим стручним круговима.

У својој уметничкој каријери Драгош Калајић имао је неколико заокрета: од естетског ка идеолошком, па је био познат по својим категоричким ставовима који су изазивали буру у јавности. То се, пре свега, односило на политичке оцене и процене времена у коме је живео. У ратним годинама покушао је да испише неку врсту личног националног епа у односу на позицију и трагедију Срба деведесетих година прошлог века. Често се кретао недокучивим путевима између националног и европског, трагајући, превасходно у уметности, за разрешењем својих бројних контроверзи. Калајић је несумњиво био свестрани интелектуалац. Међутим, многе његове идеје које су биле везане за реализацију националних интереса остале су у сфери десничарске апстракције. Његов духовни ангажман у интересу српског националног корпуса ипак није био остварен на начин који је Калајић видео у својим уметничким и политичким пројекцијама.

Често називан „салонским фашистом”, Калајић је објашњавао да га та „фама” прати још од седамдесетих година. „Салонски фашиста” је лош, неумесни плагијат израза „салонски комунисти” који је сковао Милош Црњански. Комунистима није место у салонима, већ у фабрикама крај радника, док су фашисти рођени за салоне”, говорио је Калајић.

Од 1998. године био је дописник Танјуга из Рима, а последњих година водио је уметничку галерију „Прогреса” у Београду. Од дуготрајне и тешке болести лечио се у Италији. У једном од последњих интервјуа Калајић је, између осталог, изјавио: „Иначе сам задовољан што сам се разболео, болест ми је пружила јединствену прилику да дођем до прага смрти и да тако себе упознам на најтежем испиту. Видео сам смрт. У противном, отишао бих из ове арене свемира не знајући потпуно ко сам. Сада то знам. Положио сам испит у својим очима, а надам се и у очима мојих богова”.

М. Ђорђевић

Извор: Политика
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил Посети сајт аутора
Vladan
Гост





ПорукаПослао: Сре Јул 27, 2005 9:52 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

У књизи "Глас деснице" има текст од Драгоша Калајића под насловом: "Срби, остајте мушки".
Назад на врх
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Чет Јул 28, 2005 12:30 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Последњи интервју Драгоша Калајића ( ''Европа НАЦИЈА''):


Драгош Калајић
Званична против стварне Европе

“Исходи референдума у Француској и Холандији уливају наду у промене. То је једно велико НЕ глобализацији, англоамеричком бездушном либералном капитализму и имиграцији, а једно велико посредно ДА за одбрану европских вредности и обичаја, за одбрану европске отаџбине од инвазије и пропасти, за очување и развој европског стила живота”

За само неколико протеклих година објавио је студије Европска идеологија и друго издање књиге Русија устаје, допуњено целом једном “књигом у књизи”, као и романе идеја Последњи Европљани и Српска деца царства. Српска иде(ологи)ја и српско поимање Европе добили су тим књигама преко потребне нове путоказе, као и оснажења за креативна суочавања са новим искушењима епохе.
Удружење крајишких Срба своју награду за животно дело — прелепи прстен по узору на средњовековне, украшен мотивом розете манастира Крка — ове године доделило је њему. Уручење је на Видовдан.
Уосталом, повода и разлога за разговор са Драгошем Калајићем никада није мањкало, баш као ни симболике у чињеници да је ово први интервју месечника ЕВРОПА НАЦИЈА.

Ваше књиге објављене током првих година новог миленијума представљају круну дугогодишњег критичког сагледавања бирократске структуре зване Европска Унија. Сматрате да је ЕУ претворена у опасни инструмент у рукама највећих непријатеља Европе?

Није потребна велика памет да би се схватило како је уједињење европских нација и држава једини пут уздизања Европљана из ове немоћи, пут стицања моћи неопходних за ваљане одговоре на све веће изазове и претње, планетараних размера. Истичем ту чињеницу зато што злонамерни или заблесављени поборници овакве Европске уније свако порицање па и најмању сумњу у њену ваљаност неосновано проглашавају противљењем уједињењу, националистичком ускогрудошћу, популистичком себичношћу или, у најбољем случају, евроскептицизмом. Суштина питања пред којим стоји Европска унија је да ли она уопште заслужује свој придев. То питање било је први покретач трагања за политичким особеностима европског човека у арени света, чије сам налазе изложио у студији Европска идеологија, закључивши да је Европска унија сушта супротност.
Узмимо за пример хијерархију врлина и вредности коју Жорж Димезил зове идеологија троделности а какву европски човек носи у себи хиљадама година, од праисторије. На врху су духовне и етичке врлине те одговарајуће установе и улоге, од суверена и државе, до религије и свештенства. Следи функција одбране, дакле изворно племство, војне и безбедносне снаге, те коначно свет плодности и производње, економија у најширем смислу тог појма, у служби потреба заједнице. Та хијерархија указује и на најупутнији редослед чинова стварања државе или савеза држава, какав нам потврђује и историјско искуство. Европска унија је пак започела да се образује не од врха, већ са дна, посве наопако, од економије и заједничког тржишта, уздигнутог, патолошки, не само на разину битног циља Европске уније већ и врхунске сврхе постојања човека и заједнице. С таквом наопакошћу није се могло отићи далеко а поготово не уздићи са дна економских условљавања. То је као брак из рачуна, који постоји све док се не судари с првим свођењем рачуна и кризом међусобних себичности те похлепа.

“ЕУРОИСЛАМ” ИЛИ “ШЕРИЈАТСКА ЕВРОПА”

Неопходно је такође истаћи да је такав наопаки покрет наложио и наметнуо — силом отворених уцена, претњи, али и поткупљивања — атлантски окупатор Европе, како би европске нације и државе лишио суверенитета те их претворио у своје немоћне сужње. Ми се данас налазимо скоро на крају процеса губитка не само суверенитета већ и основних средстава политичког деловања за добробит националних заједница и одговарајућих држава. Скоро све је предато Европској комисији, влади Европске уније без икакве демократске основе, која de facto сама себе бира. Ипак, такве жртве нису уродиле увећањем и јачањем општег, европског суверенитета и политичких моћи, већ све нестаје у неком бездану. Европска унија нема ни суверенитет, ни спољну политику, ни одбрамбене снаге, ни средства те моћи истинске економске политике за добробит европских нација. Подређена чланица Светске трговинске организације, Европска унија је принуђена да се одриче не само права да субвенцијама помаже своје ратаре, без којих би њихови производи морали бити скупљи од увожених из Трећег света — права оспораваног као облик нелојалне конкуренције — већ и права да штити своје тржиште.
Заузврат, бриселска еврократија производи на десетине хиљада најчешће халуцинантно бесмислених прописа и декрета, што циљају да униште огромно богатаство европских културних, обичајних па и прехрамбених разлика. Ту је и закон који прогони “деликт мишљења”, на начине много горе од оних које смо упознали под псеудосоцијалистичким системом.

Италијански дневник Ринашита недавно је објавио Ваш обимни оглед, насловљен Глупа Европа, у коме оптужујете “еврократију” за противевропски расизам. На основу каквих увида сте то закључили?

На основу многих, почевши од противуречја имиграционе политике. Под изговором да Европу треба подмладити, да су због вертикалног пада наталитета угрожени пензиони фондови те надасве да европској производњи недостаје радна снага — премда Европска унија пати од хроничне незапослености око дванаест одсто радно способног становништва — еврократија све чини да подстиче имиграцију трећесветских маса очајника. Јужне границе Европе су de facto отворене. У мају месецу комисија Европског парламента је бесно наложила Италији да врати једну групу избачених, илегалних имиграната из Африке, те да их чак и обештети. С друге стране, држављанима нових чланица из Источне Европе забрањено је, током седам година од дана пријема, да траже посао у Европској унији. Дакле, само за бледолике Европљане не важе чак ни основна људска права.
Томе треба придодати и отворену мржњу еврократа спрам хришћанства коју осведочава и чињеница да нису хтели унети чак ни пуки помен вероисповести огромне већине Европљана у Преамбулу Устава пропалог на референдумима у Француској и Холандији. Пожурили су с тим противхришћанским Уставом како би отворили пут пријему Турске, с последицом преокрета демографске слике и свођења Европљана на мањину. Главни медији еврократа, од Welt und Sontag до Corriere della Sera, већ отворено предочавају читаоцима како не треба више да брину да ли ће Европа бити хришћанска или исламска: током овог века постаће исламска, “само је питање да ли ће то бити шеријетски ислам, или еуроислам”.

ИСТОРИЈСКО “НЕ” БЛЕДОЛИКИХ

Како гледате на исходе референдума о европском Уставу у Француској и Холандији?

Они нам тачно одају огромни раскол између званичне, легалне, и оне стварне, једине легитимне Европе, између отуђених, осионих псеудоелита, у служби туђинских те и противевропских центара моћи, с једне стране — и европских нација, с друге. Сваки пут кад се еврократи усуде да распишу референдум о некој одлуци — изгубе га. Зато и ускраћују такав облик изворне, непосредне демократије. Уосталом, већ је Жак Делор признао да Европска унија пати од мањка демократије. Колико су се еврократи узохолили сведочи и јавно хвалисње једног како сви који уђу у Европску унију — постају њихови робови. У сваком случају, исходи референдума уливају наду у промене. То је једно велико не глобализацији, англоамеричком, бездушном либералном капитализму те имиграцији, једно велико, посредно да за одбрану европских вредности и обичаја, за одбрану европске отаџбине од инвазије и пропасти, за очување и развој европског стила живота.

Како Вам сад у том контексту изгледа залагање овдашњих политичких елита за улазак Србије и Црне Горе Европску унију?

Оно је било и остало велика увреда српској памети и части. Реч је о прозирном настојању да се махањем таквим обећањем скрене пажња народа с катастрофе коју су починили спрегом велеиздаје, лоповлука и незнања те упути ка новом лажном обећању и лудом радовању. Говоре о уласку наше растурене и понижене војске, на коленима, у НАТО — који није успео да освоји ниједан педаљ српске земље — а не кажу колико милијарди долара новог задуживања ће наш народ морати да поднесе да би платио цену, од потпуне промене наоружања до издржавања сопствених војника, нових јањичара, на туђим ратиштима, у борби против исламског света коју би требало по сваку цену да избегнемо и да тражимо с њим путеве сарадње.
Говоре о уласку у Европску унију као да је то питање дана, а и пре поменутих референдума званичници Брисела су отворено предочавали да ћемо бити примљени око 2020. године. Шта да радимо петнаест година? Да седимо скрштених руку и да бестидно, просјачки или паразитски сањамо живот од социјалне помоћи, односно од фондова који су већ истањени и којих кроз неку годину више неће ни бити? Сад, после референдума, поставља се питање не само да ли ће бити нових пријема већ уопште да ли ће Европска унија постојати, бар у овом, наопаком облику.

НАЦИОНАЛНО И ДРЖАВНО САМОУБИСТВО

Коначно, овдашњи самозвани европеисти не пружају одговор на битно питање: ако зједница Србије и Црне Горе буде примљена у Европску унију — где ће већ сад, на прагу Европске уније, необуздано агресивна и безобзирна, уцењивачка и претећа Турска бити највећа демографска, политичка и војна сила — како ћемо одбранити земљу од инвазије милиона Турака жељних плодне земље, шумског хлада, чистих извора воде а и лепих жена? Према проценама Жан Пјер Руа, изложеним на страницама париског L’Express од 12. фебруара 2002. године, одмах по пријему Турске око петнаест милиона турских имиграната ће провалити у европске просторе да их насељавају. Први су на удару Бугарска и Србија, где већ постоје и верски услови, џамије и наклоњено, муслиманско становништво. Дакле, како ћемо спречити поништење плодова српских устанака, кад то посредно захтевају прописи Европске уније о слободном кретању роба, капитала, услуга... и људи? Само нека тешка будала или мазохиста од државника може прижељкивати да буде члан таквог друштва и изврши национално и државно самоубиство. Зато сматрам да један од услова да неко буде председник државе мора бити и макар просечна интелигенција, с одговарајућим тестирањем, да нам се не догоди да председавају мозгови у зони дебилитета. Кад би народи у Европској унији добили слободу одлучивања — сви би из ње главачки изашли. Нама би највише одговарао привилеговани статаус у робној размени.

Да ли најбољи умови и највиши духови у народима Западне Европе увиђају опасности од катастрофалних исхода свих тих процеса и шта предузимају да нешто промене?

И у том домену видимо огромни раскол између лажне елите, коју на власти одржава атлантски Левијатан (да употребим једну успелу алегорију Карла Шмита) — и стварне елите Европљана, која је гурнута на маргине и лишена приступа медијима масовних комуникација те демонизована и криминализована сваки пут кад успе да пробије заверу ћутања. Ипак, та елита неуморно дела и припрема оно што је битно, идејне и културне основе за препород Европе и Европљана, након предстојећег економског слома.
Гледајући ствари само геометријски, продужавајући постојеће линије кроз неку идеалну, ничим ометану перспективу ка хоризонтима будућности, нема наде. Ипак, наша највећа нада и узданица се зове управо катастрофа о којој говорите. У тој првенствено економској катастрофи која неминовно предстоји, Европљани ће се пробудити из анестезије, надасве из обмана Мамона, и мораће потражити своје, напуштене или издане, веродостојне основе живота. Мораће поново открити да смисао живота не почива у дембелијској потрошњи, где влада очајање, већ у мисији и жртви, труду и борби, који су извори животне радости, како је умно уочио и доказао нобеловац Конрад Лоренц у Осам смртних грехова цивилизованог човечанства. Тад ће најбољи умови и највиши духови својим мислима и делима извршити улоге којима су посвећени.

ВЕЛИКА ЕВРОПСКА АЛТЕРНАТИВА

Ипак, утисак са (југо)истока Европе је да се Западна Европа већ предала. Шта је у таквој ситуацији наша дужност према својим народима и отаџбинама, као и према Европи као нашој заједничкој отаџбини?

Ви сте потпуно у праву: Западна Европа се одавно предала на милост и немилост атлантском Левијатану и његовој суштински старозаветној идеологији слављења материјалног богаћења као битног смисла живота те похлепе и пљачке, себичности и неслободе. Ипак, у сваком западноевропском народу имамо један замашан део снажне националне самосвети и воље отпора — величине око једне петине — представљен јединим живим политичким покретима, од суштински неодеголистичког Националног фронта, до регионалистичких, попут Фламанског блока или Лиге Норд, што данас, у коалиционој влади, парадоксално, једина брани Италију од глобализације, таласа имиграције и самовоље еврократа.
Европским рођацима под сенком наказне, лихварске и тровачке цивилизације Запада можемо најбоље помоћи залажући се за велику европску алтернативу, за свеколики савез са Русијом и осталим православним земљама. Уосталом, сад је дошао на нас ред да преузмемо вођство на великом маршу Европљана, од праисторије ка надисторији.

Судећи и по Вашим новим делима, очи наде у велики преокрет и европски противпокрет усмерене су ка Русији?

Видите, да би Европска унија заслужила свој придев она се мора, поред осталог али првенствено ослободити сужањства атлантском Левијатану и Мамону, мора постати доиста суверена и независна, неусловљива и у сваком погледу самодовољна, силна и моћна. Такав циљ она може постићи само у вишестраној симбиози са Русијом, која би пружила све оно што данас недостаје, од ванредних културних, интелектуалних и душевних снага, преко потпуне војне безбедности, до енергетске и сировинске независности те огромног тржишта евроазијских размера. Тада би Европска унија и Русија, тако удружени, могли помоћи осталом свету и спасти га од најгорег, лихварског колонијализма, еуфемистички званог дужничка економија, што свуда производи беду и глад, покрећући масе очајника ка европским обалама илузија.

Садашња српска политичка класа као да је потпуно глува и слепа за ове епохалне изазове и изложене аргументе. Шта је узрок: незнање, недораслост, комплекс ниже вредности према странцима, накарадна селекција, или пак свесна злонамерност, тешки облици кварежи, издаја?

Све што сте набројали. Дужност је патриотских снага да смело спознају размере катастрофе у којој се налазимо те да приступе великом окупљању стварних елита из отаџбине и расејања, ради стварања програма националног спаса и предузимања општег уздизања. Касно је али није прекасно за велико усправљање из рушевина. У том домену посебну одговорност управо својом величином и организованошћу има Српска радикална странка.
Нажалост, уместо да приређује научне скупове посвећене спасу Србије, она их приређује у знак инфантилно трагикомичних израза верности свом хашком оптуженику, кога би најлакше и најбрже ослободио основани захтев бранитеља да буде подвргнут психијатријском испитивању, што би извесно утврдило његову неурачунљивост, од које, уосталом, пате и неки овдашњи званичници, почевши од кума поменутог.
Уместо да се сва баци погледима и деловањима ка очекиваном и не тако далеком хоризонту будућности преузмања вођства, предводећи велики покрет препорода, Српска радикална странка се јалово исцрпљује у смицалицама једног дубоко компромитованог квазиполитичког, псеудопарламентарног и извесно противдемократског система, поклањајући му тако неоправдани легитимитет. Зар челници Српске радикалне странке не виде да на тај начин непотребно преузимају део бар моралне одговорности за издају и слом, уместо да се отргну из тог брлога и преузму вођство великог народног гнева против недостојних представника?

ОДБРАНА КУЛТУРЕ, ОДБРАНА КУЛТУРОМ

Извесно је да се једна од најважнијих европских битака води на пољу културе, образовања и васпитања младих нараштаја?

То је најважнија европска битка. Већ током Другог светског рата, амерички геополитичар Николас Спајксмен утврдио је да се огромна, светска премоћ Европљана састоји у њиховој памети, у систему васпитања и образовања. Био је то знак окупатору да Европљане лиши те предности и од 1945. године започео је процес разарања европског образовног система — што је стварао слободне и самомислеће личности, уместо мајмуне — почевши од прогона латинског и старогрчког језика, философије и етике те класичне музике и истинског, такође класичног ликовног васпитања, замењеног идолатријом дечијег цртежа, односно насилним продужењем инфантилне неукости. Главни циљ атлантских покретача студентске револуције 1968. били су управо остаци европског високошколског система.
Сад видимо учинке: масе младих подљуди, који не знају ништа, нити разумеју ишта, и чији је језик толико осиромашен и изопачен да су им последично и осећања те мисли једнако закржљали. Уместо да на питања одговарају, усмено или писмено, јавно и исцрпно, као некад, они ћутке заокружују један од три могућа одговора, као на тв-квизовима, обично се узадајући у срећу. У таквим условима дужност родитеља је да замене наопако школовање а дужност иоле самосвесних ученика је да предузму самообразовање, као што је то чинило моје поколење, одбијајући комунистичку индоктринацију, што осведочавају и многе странице романа Српска деца царства.
Ваља пре свега знати да нема истинског образовања без знања неког од великих језика — попут немачког или француског, италијанског или шпанског — који располажу и преводима битних дела.

Судбина је нашем српском поколењу наменила да крајем другог миленијума будемо последњи херојски браниоци Европе, сами и оклеветани, а затим да својим привременим поразом измеримо дубину пада лажне Европе. Какве капитале и поуке би требало да изнесемо из тог страшног каљења, за борбе које тек предстоје или су у току?

Неопходно је, пре свега, истаћи како српски народ није доживео привремени пораз од својих непријатеља већ од спреге сопствене малодушности, разочараности и лаковерности, испољене кобног 5. октобра 2000. године. То указује да је наша национална свест сачињена од осећања, која су, као и сва, поводљива и променљива. Недостаје нам унутрашња, идеолошка кичма и грађа, способна да нас одржи постојаним чак и када осећања спласну. И зато сам написао Европску идеологију. Нажалост, на пољу политичких избора ванредно су ретке прилике оних између добра и зла. Углавном се пружају избори између већег и мањег зла. Систем пре 5. октобра био је неупоредиво мање зло од оног које је потом завладало.
Током херојских деведесетих, ми смо стекли ванредне капитале знања, самоспознаје и самопоштовања. Они који су имали неке илузије о модерној цивилизацији Запада — сагорели су их. Ми сад знамо да смо способни за највеће подвиге. Вратили смо дугове онима којих нема и пружили огромни капитал поноса онима којих још нема. Успели смо да одолимо опсади и нападу сила немерљивих, односно највеће силе света. Управо непријатељство те силе сенилног варварства открива нам, посредно, да у себи носимо врлине и вредности које ће бити основа европског препорода, изградње истинског савеза Европљана, од Рејкавика до Владивостока.

Познато је да у свом делотворном песимизму и херојском реализму акције никада не очајавате већ се храбро борите за решења. Каква решења за Србију и Европу предвиђате?

Онај који очајава помаже непријтељу да га победи. А решење је само једно и зове се Русија.

СРЕБРЕНИЦА

Банде и продуценти

Како сте доживели приказивање видео-записа стрељања муслиманских заробљеника у Сребреници?

Тешко, мучно, ужасно, као и сваки призор врхунског нечовештва. Тешко ми је било видети и злураду еуфорију владајуће класе, која је у томе видела крунски доказ свог ружења и клеветања српске борбе. Као да је ико икада порицао да су неке паравојне јединице или банде чиниле ратне злочине, каквих је имао и има, нажалост, неизбежно, сваки па и наш рат. Још је бесрамније што је у томе чак званично и злурадо виђен некакав доказ против председника Караџића и генерала Младића. Недостојни председник државе чак је указао пуно поверење једностраном, непријатељском, дакле пристрасном извештају о Сребреници, као да ми не знамо да га је влада Републике Српске прихватила под силним притисцима, уценама и претњама, као што се под истом силом, претходно, својеручним потписима, лишила шест од девет елемената суверенитета, стечених нечувеним ратним жртвама и потврђених Дејтонским споразумом.
За мене је тај видео-запис, a prima vista, управо сушта супротност оног што тврде србофоби на власти. То је крунски доказ да су налогодавци злочина паравојних формација у Сребреници обавештајне службе НАТО-а, којима је су били преко потребни такви поводи за војну, бомбардерску интервенцију, која је одмах уследила. Очигледно је да битни циљ тог злочина није толико масакр заробљеника већ снимање масакра, дакле документовање злочина. На то указује и дијалог између сниматеља и команданта банде, у којем га први пожурује, јер су му батерије при крају, док га зликовац уверава да ће све бити почињено на време. Да има у овом свету неког лудака способног да тако нешто почини само да би то снимио због свог хира и ужитка — то је могуће, али да их толико буде на једном месту и у једном часу, вољни да сами прибаве и неком предају доказе свог злочинства те тако потпишу оптужницу против себе — то је немогуће. Чињеница да убице не крију своја лица већ их спокојно показују тв-објективу сведочи да су имали апсолутно поверење у обећања страних налогодаваца и платиша тог видео-записа да ће бити “покривени” и заштићени од сваке истраге.
Уосталом, већ је први осуђени пред Хашким псеудотрибуналом за злочине у Сребреници, Хрват Дражен Ердемовић, припадник једне паравојне јединице, под заклетвом изјавио како су од Врховне команде Војске Републике Српске били добили наредбу да се према заробљеницима опходе према правилима Женевске конвенције, док се њихов командант — за кога се потом испоставило да је агент једне непријатељске обавештајне службе — на то није обазирао.
Не могу да схватим како ни прваци патриотских снага не виде да тај видео-запис оптужује стране обавештајне службе. Где им је памет? Зар су толико заглупели и обневидели?
Сребреница изискује непристрасно истраживање међународног скупа стручњака, у коме би требало да буду и муслимански те српски. То истраживање ваља да обухвати не само један, кобни дан, већ три крваве године те енклаве, која није била разоружана, како је налагао споразум. Мир и суживот морају почивати на истини, а све што се чини око Сребренице мени личи на настојање да се вештачки и злонамерно храни муслиманско злопамћење и осветољубље те стварају услови за обнову сукоба.

Захваљујемо се уредништву месечног магазина 'ЕВРОПА НАЦИЈА' који су нам изашли у сусрет уступивши нам у целини интервју са Драгошем Калајићем. Интервју је објављен недавно у првом броју овог магазина, који и својим именом, али и садржајем указује на једину стварну будућност Европе - Европу нација. Овај интервју истовремено је први месечника 'Европа нација' и један је од последњих, ако не и последњи који је блаженопочивши Драгош Калајић дао за неки медиј.
----------------------------------- Преузето са: http://www.snp-miletic.org.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=399
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Neba
Посланик


Придружио: 08 Феб 2005
Поруке: 2657
Локација: Србија

ПорукаПослао: Суб Јул 30, 2005 7:10 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Тражећи Калајићеве текстове не интернету, нашао сам и овај текст на десетак италијанских сајтова, па сам га пребацио ( користећи Systran ) са италијанског на енглески. Аутор текста је прилично испљувао Калајића, али има и доста података о њему. Превод је доста лош, али може да се разуме. У сваком случају ово је поглед једног италијанског '' демо(но)крате'' на дело Драгоша Калајића.




DRAGOS KALAJIC: BLACK DEEP, OCCASIONALLY RED
of Andrea Ferrario


Probably many of those who have followed the transmissions of RAI, the Italian television of state, in the course of the strafings of the NATO on the Yugoslavia and on the Kosovo in the 1999 they remember a Serbian getlteman, host almost to regulate of the transmission "Pinocchio", then nearly daily, than with making distinguished and a good mastery of the Italian language defended the reasons of the "Serbian part". Perhaps some are remembered that, after to have participated to nearly all the transmissions, such getlteman has been accused from the conductor Gad Lerner, without ulterior particular, of to have published writing from the anti-semitic tones and therefore more it has not been invited to the transmission, even if by now the thing was insignificant inasmuch as "Pinocchio" was closing its cycle. Such distinguished getlteman Dragos Kalajic is called and has been then introduced to million viewers like "geopolitics expert". After the strafings, Kalajic has continued to be active in Italy, dividend its activities between the collaborations with the Alloy North and the participation to several initiatives of the left internazionalista, in particular that organized from exponents of the Italian section of the Court of Ramsey Clark. To such Kalajic initiatives it has most times participated to flank of Fulvio Grimaldi, editorialista of "Liberation", organ of Communist Rifondazione, with which it is in friendship relationship. Introduced also from the union members and the subjects of left the international one like geopolitics expert, Kalajic is in truth an extremist of right of worse the species, than from years supporter of racist, anti-semitic ideas, omofobe and fondamentaliste is opened, beyond to to have been closely legacy to criminals of war Serb-bosniaci and to the regimen of Belgrade. Although Kalajic is not, to political level, a personage of Association of Bologna, is two reasons that render important to analyze of in the details the figure and the way to act, as we will make here under. In the first place, it reassumes in himself all the fundamental characteristics of "Slav-orthodox" the skillful extreme (Kalajic has intense relationships with the Russian skillful extreme), in the second place its collaboration in Italy from a part with the Alloy North and from the other with some subjects of the left internazionalista constitutes previous a dangerous one that it is important to document and to denounce.

WHO E' DRAGOS KALAJIC
Dragos Kalajic is been born to Belgrade in 1943 and has carried a.termine the own studies in Italy in 1966 graduating itself near the Academy of Fine Arts of Rome. Author of some books of "culturologico" character and "cospirazionista" in the Yugoslavia of years ' 70, under Tito, Kalajic has found just the moment of gold in 1987, with the rise to the power of Milosevic and the launch of its politics of "national awakening". Just in that year it in fact has become regular collaborating editor and of the weekly magazine "Duga", one of the main voices of the new Serbian, famous nationalism in order to have regularly accommodated articles of the moglie of Milosevic, Markovic Sight, and of its entourage. In first 90 years ' Kalajic has become one of the exponents of tip of a group of belgradesi intellectuals, the so-called the "new Fascists", that they reaffirmed the ideas of one of the main Fascists and Serbian squadristi of years ' 30, Dimitrije Ljotic. , as Ognjen Pribicevic writes on purpose, "more just similar to the Serbian Fascists of such period, this group of intellectuals is favorable to the abolition of the parliament and the introduction of an authoritarian monarchy, let alone of one be corporative much fort, instead of liberal Capitalism [... ] This group proposes the orthodox cristianità like the spiritual foundation in order to construct the ' new vita' of the society" (Ramet, 199; pag. 202). Of the group of the "new Fascists" it made part also Dragoslav Bokan, head of the "Aquile White women", a paramilitary formation that has store clerk crimes in Bosnia and that Kalajic considered just the spiritual father (Bokan: "Dragos is for we like a father" [ Kalajic, 2000; introduction of the Cislov, pag. 12]). And it is just with the war in Bosnia that Kalajic has made a new jump of quality: it, Serbian of Belgrade, has become friend and councilman of Radovan Karadzic and Ratko Mladic, obtaining the place of deputy of the parliament Serb-Bosnian and plenipotentiary representative of the government of Shovels to the foreign country (Kalajic, 2000; introduction of the Cislov, pag. Cool. With the breach, to official level, of the relationships between Belgrade and Pale, to the end of the 1994 Kalajic it has tried of give a aura of dissident in the comparisons of the regimen of Milosevic. In truth, many elements try the contrary, like as an example the fact that in the years succeeded it has continued to participate to you to television transmissions of the irregimentata Serbian television of state or that alla presentation of a its book to Moscow has participated the local embassy officially jugoslava. In the 1997 Kalajic it has
founded to Belgrade, with high officials of the army jugoslavo, the Institute of Studies
Geopolitical, fact that will concur subsequently with this personage, graduated to the Academy of Fine Arts and dedicated for all the life only to the propogazione of skillful extreme ideas, to introduce itself to the foreign country like "geopolitics expert". In all these Kalajic years it has continued between the other things to maintain intense contacts with intellectuals of the Russian skillful extreme (Glazunov, Dugin, Rasputin, Safarevic). In 1999, with the war in Kosovo, Kalajic new occasion is successful finally to pick one of throws again on the scene. Little before the beginning of the strafings, and more just in the February of that year, it has been name correspondent in Italy of the agency of press of Tanjug regimen, second some sources on recommendation of the JUL of Markovic Sight (AIM Podgorica, 9 March 1999; "Republika", 1-15 you open them 2000 and "Reporter", 8 May 1999). Of its recent "Italian period" we will report more ahead in the details, but before going beyond it is worth the pain citing the effective profile that of he has traced recently one of more notices Serbian journalists, Teofil Pancic: "Dragos Kalajic [ is a ] famous dandy belgradese, snob and Fascist from drawing-room, worshipper of the ' society corporativa' of Mussolini, simpatizzante of ill-famed ' the theories on the razza' and of the movements of the skillful extreme in all Europe, estimatore of the literature ' revisionista' on the Second world war, of Radovan Karadzic, the Pen" (AIM Podgorica, 9 March 1999). Words that come totally confirmed to the reading of the written ones of Kalajic.

The SKILLFUL EXTREME IN VERSION SLAVO-ORTODOSSA
Kalajic is a chameleonic personage, in the sense that are much skillful one to syntonize just the language and just the conceptual baggage on the wave of the context in which moment is found in the data. Therefore, to RAI it is successful to make to pass sure concepts with tones moderates adapted you to the great public (on its techniques we will see an illuminant more ahead explanation). In its written production, and in particular that one directly dedicated to the public Serb and/or Russian, Kalajic is expressed instead in way the much clearest one. We will take here like champion one its immense collection of written entitled "Amerikanskoe zlo", exited in Russian to Moscow in 1999 edited by a its friend, the M. Cislov. Already a reading of the titles them of the understood one them is enough eloquent: from the introduction "the last Ariane", to the brani entitles to you "French? Not, stars to six tips "," For an Indo-European unit of the people "," the large one bluff of the homosexual men "," the pacifism against the Christianity "," the supernational understood one them finances the left "," the future belongs to ortodossia "the etc. The bench marks of the "Kalajic-thought" are those typical ones of the skillful extreme: a mondialista "conspiracy against the humanity exists" whose agents are understood them "supernational" (the that national one instead are "good"), the Hebrew, massoni and the "homosexual men"; this conspiracy has been organized in the course of the years from the supernational understood one them and the Communists, that they are the two great enemies (with some exception for the second ones when they are nazional-Communists - it is looked at more in the details under); the humanity can only save itself from this impending threat making reference to traditional and ancestral values, to the procreatrice family, the authoritarian iron fist, to the Indo-European traditional culture, Ariane and white woman, to the return to before the French revolution. In varying Slav-orthodox of Kalajic the this salvation it will come guaranteed from one Saint Russia gotten rid from the Hebrew and the muslim minorities. In this moment but, second Slav-orthodox varying, is the Serbs who are guiding the fight of the Slavs and the Europeans with the own war of defense from the world-wide conspiracy, trying to save Europe from the dominion of the Hebrew-massoni Americans and from the muslim invasion, whose presupposed agents they would be is the minorities Muslims of the Balkans, is emigrating that "they invade" the continent from the Third World. The Slav-orthodox neofascismo, has made blank rare exceptions, one its peculiarity regarding the neofascismo classic: not rivendica the inheritance of nazism like own, and this is logical, inasmuch as nazism did not preview for the Slavic people other that the slavery and the extermination. Only occasionally they are found points out you ramble to the "Germanic tradition". And hour, holding to us strongly the stomach, we go to more directly examine the ideological collection of samples of Kalajic.

RACISM: The Russian curatore Cislov, friend of Kalajic, supply to us endured in the introduction to the volume an illuminant information on the mediatiche techniques of the Serbian extremist of right. In 1998, before entering in study for a transmission of the Serbian television, Kalajic admonishes the Russian friend: "in we will be directed. It does not pronounce the word ' ebrei', but it says ' people of other simply stirpe' [inorodcy, traducibile also like ' allogeni' ]. People will understand of what draft "(pag. 10). An other typical technique of Kalajic is that one to cite with admiration the racist phrases of others, making some therefore to pass the content like just, without however assuming of one direct responsibility. As an example, it dedicates entire understood it an apologetic one to the Russian painter, and extremist of right, Glazunov, narrating between the other things like this last one, while she was in company of the same Kalajic, has been recognized in a taxi from the leading old, which with enthusiasm she confesses herself: "With she I would go until hell, if it were necessary. It does not have fear to say the truth [... ]. Us of new has embezzled the power, like in 1917. [ its Serbian friend ] knows that today here they are newly returns you to the power they, the Hebrew? All these premier and vicepremier, ministers, economists, councilmen, mayors and preslices... even my neighbor. Feeling that its time has come newly, all this trash is returned from where it found, in the emigration [... ] they want to reduce to Us to cattle that it cannot more make null ". Kalajic is affected, but he is incapable to explain with simple words to the taxista old as all this is fruit of a "nichilismo to plurisecolare". It thinks the adored one to us (from Kalajic) Glazunov that answers as it follows: "It exaggerates... I am only a small soldier of the great Russia. Today everyone must be to its place and make all what it can for the salvation and the rebirth of Russia "(pagg. 46-47). More ahead it is the same Kalajic to assert that "a group of people" of other stirpe "(inorodcy) and of russofobi it has conquered and it maintains the power with dictatorial methods on the great Russian people". Little more under, always than forehead to entusiasticamente conseziente the Serbian friend, Glazunov if it takes it with it immigrates Muslims to you, that "they diffuse the AIDS in Russia" and lead "one war genocida" in order "to destroy our genetic patrimony" (pag. 50). Kalajic, of its fist, is complained of the fact that on all this "the Tel Russian Avisione" does not say null, noticing that one of its more notes announcers has drawn ributtanti "Middle Eastern" (pag. 51-52) and that the "Tel Avisione" leads "an antichristian action" (pag. 53). Kalajic moreover explains us that "the persons of other stirpe have tax a system genocida to the aim to destroy élite Russian" (pag. the 57). But the Hebrew conspiracy is not a innovation, explains the neofascista, because "Soviet the Communist Party [ ] was already a party of people of other stirpe and russofobi (nearly all managing its, like is famous, was Hebrew)" (pag. 64). The references to "people of other stirpe" resort in tens of points of the book and, to "more theoretical" level, Kalajic dedicates the entire one understood it of opening to explain to us as great part of the evils of the world comes from who has refused the New testament and continues to make reference Old Testament. The alternative to this degeneration is constituted from the "vision of the world Slavic", and in particular from that Russian and Serb, advanced to the others because in it the individual has a "indissolubile and organic tie with the spiritual community, national, ethnic and cultural" (pag. 120). The Slavs, moreover, are people "from the creator impulse of states [... ] that for its power he provokes analogies with the sudden start of the Germanic people". Such "impulse be them takes origin from the metaphysical roots of the Slavic quintessence", whose manifest force "in the transnational and imperial aspirations - in the better sense than this word - of the Russians and Serbs" (pag. 121). These spiritually advanced Slavs do not live but in a nationally homogenous space; in particular, they find themselves in the disagreeable situation of it must cohabit with the Albanians and other minorities Muslims. From this point of view, Kalajic writes, the economic endorsements against the Serbia but has had a paradoxicalally positive effect: they have forced to the emigration a "mass of upgrades them participants to separatisti movements in such a way [... ] removing much blood to their forces and their ambitions". According to the "schipetari nationalists", Kalajic explains, in the last due-tre years is emigrated to the foreign country approximately "means million schipetari". The figure seems swollen, continues Kalajic, "in the typical style of the esagerazioni Muslims, characteristics in kind of the folklore Arab-Semite", but however "in this case a great happiness from part of all those people to which are all presupposed for are to heart territorial integrity of Serbia" (pag. 194). More in a generalized manner, according to Kalajic, Europe to being threatened from orde is all of Muslims and of it immigrates to you. To such purpose he cites the example of France, object of the attacks of the supernational understood one them that he has put to point a plan in order "to colonize the country" with a "afflusso massive one of immigrant". This is possible because "whichever action from part lacks the authorities that is in a position to interrupting or modifying the migratory processes" and therefore "the French must adopt alone immediate and hard measures in order to defend itself from immigration". Instead uprooting the evil of immigration, it observes Kalajic, the French authorities if they take it with the only healthy force, the National Forehead of the Pen, that it proposes "the deportation just of immigrates to you". Draft "of a racism to the contrary", because "racism bubble [ ] the French who oppose themselves to the destruction of the own identity and the own national sovereignty", draft of "an operation in order to transform France in a country that will not belong to the French, but to some ' society multietnica'" and that it has already caused the "babilonizzazione of Paris" (pag. 40-44). "the French are transforming themselves in a national minority because of the continuous one afflusso of immigrates you from the countries of the Third world" and, it adds Kalajic, "does not surprise me at all that the French president Chirac threatens the Serbs of armed participation, in order to deliver them to an analogous destiny to that one of French" (pag. 230-231). On the same Kalajic topic, also being anti-communist convincing, it must admit to recognize an only merit to the real Socialism: "Russia has saved opportunely (and Europe Orients them) from the invasion of the immigrant from the countries of Third world" (pag. 102).

HOMOSEXUALS, FAMILY: Beyond to the Hebrew, behind "the mondialista" conspiracy there are also the homosexuals, than Kalajic he defines with depreciation "pederasty" [ the term, in the Slavic languages, he has meant many grosser and offensive of the Italian scholarly voice "pederasts", and goes translate like "homosexual men" or "finocchi" ]. In capitoletto "the large one bluff of the homosexual men" Kalajic he explains as understood them supernational the bases on the theories of the "homosexual brain of John M. Keynes" and are reached the following conclusions: "the system of Keynes and the hegemony of the dollar are phenomena that go against nature, therefore as whichever homosexual relationship goes against nature, with which the partner they do not enrich the love with new shapes, but they limit themselves to imitate the relationships between man pathetically and woman consecrates to you from nature" (pag. 30). The West corrupts the Slavs also with other means, as an example with "' arte' frocia of various degenarati in style Andy Warhol" or with the television in the which today "they dominate the illusions and the mistificazioni of the western pseudoculture, from the freudiano-cabalistic psicoanalisi until the ' revolution sessuale' and to case in the dictionary of the Russian patriotic resistance television it does not come called 'golubyj ekran' (' screen azzurro')", term that a particular shading has "because golubyi they come defined in Russian also the homosexuals" and comes used in order to refer to the transmissions "that attack the Russian patriotism and the Russian Orthodox Church [... ] defending the rights of determined national minorities and those of the ' minorities sessuali' and drug addicts "(pag. 51). Kalajic does not hesitate to fall still more in the ridicule, like when it weaves a praise of "valzer, last dance of monarchic Europe" in order to take then endured it after with the "dance of infrolliti the Barbarian Afros-American" whose name "is ideological reassuming of the nichilistico program of destruction of the man: the rock' n' roll "and whose" dum-dum is invites to the autodistruction, it is a advertising to the perversion, the satanismo and synthetic drugs "(pag. 125), lines, is prayed to notice, that they have been written from Kalajic not in far years ' 50, but in recent year 1992! This last one is also a great bigot, like it demonstrates its affirmation that this degenerated culture "has left the man only the technique of the sex, destroying the heroic institute and metaphysical of the wedding and the fidelity it conjugates them and imposing to its place, like model, collective promiscuity" (pag. 126). All that is the funesta consequence "of the student revolution of 1968, from whose European distruttrici consequences the university still today do not succeed to resume" (pag. 127).

ANTI-COMMUNISM: Kalajic, in how much typical extremist of right, is anti-communist convincing. According to its reasonings, supernational comunismo and understood them is twin sons of the same parents: the masonry and the ebraismo. "the mondialista" threat would be been born in the years of the first world war, like explains Kalajic: "With the operating aid and the ideological support of the speculative masonry, the understood one them usuraio it has finally provoked the First world war and, after it, the revolutions of February and October, to the aim to destroy the three Christian empires that until that moment had resistito obstinately, in one sure succeeding measure with, to every attempt of conquest" (pag. 112). "In the second half of XX the century", it continues Kalajic, "in the Slavic states they are joints to the power of the criminals of other stirpe and pseudoélite oriented internationally [... ] Today also to the dumb ones is clearly that ' internazionalismo' yesterday he was only varying of mondialismo" (pag. 118), in fact, "hunted from Europe, Karl Marx, with its hatred triggered against the values and the authentically European traditions have been withdrawn in the USA, where it has found new adepts person. In short [... ] the marxismo is returned just here from where it had been launch in Europe, and in the first place in Russia, with the aid of the understood one you invest yourself them from ' internazionale' usuraia in the Revolution of October "(pag. 127). The Serbs in particular have had to endure "politics serbofoba del antiSlavic regimen of Tito" (pag. 190) and in Serbia "all the sventure, the tragedies, the deprivations, the suffering, the genocidi have always come from left, provoke to you from ideologies oriented to left: from the masonry to comunismo "(pag. 179). The inner frontiers to the Yugoslavia have been traced to all damage of the Serbs "from massone the Josip ' Ambroz' Tito", of which it comes to us explained in a famous one that it was of Hebrew origins (pag. 218). Although its anti-Communism, however, Kalajic thinks that between the Communists there is a sensibility for the traditional values and patriotic and therefore thinks "skillful" the separation between left right and, instrument of "the supernational" understood one them that uses it in order "to divide and to command" (pagg. 64, 227 and 228). The Communists, insomma, would be ricuperabili to the right, as the neofascista argues more just in a dialogue with the extremist of Russian right Dugin contained in the collective volume, "the secret of the Balkans", published to Belgrade in 1996 with financings of the local Ministry of the education: "We, men of right, would have today to stop to attack the Communists, being held present who these forces have endured a deep transformation, in positive sense, it is worth to say that today the Communists are ours ally to you upgrade them or effective". To its observation he answers consenziente Dugin: "recent and new political truth puts into effect It them nazional-Communists is one. They are for they nature more similar to the revolutionary conservative of the ' movement germanico' that to the bolscevichi "(cited in" Feral Tribunes ", 26 February 1996). Phrases to hold present when more under we go to face the relationships between Kalajic and some subjects of the left Italian.

AUTHORITARIANISM, TUDJMAN, KOSTUNICA...: In order to complete the picture of this emblematic personage of "Slav-orthodox" the skillful extreme, we add some last curious particular. In economic field Kalajic Chile, Japan has like own states model and South Korea. The problem of these states is but evidently that they are too much "soft". In "the Slavic" state that it would appeal to to Kalajic would be yes the understood one them, but with a government from the iron fist: "the enormous dimensions of upgrade them market of the Slavic states, in the case of one they union, [ will come guaranteed ] if necessary, also from an extreme absolutism" (pag. 130). We have moreover noticed like Kalajic if it constantly takes with the minorities Muslims to it and it immigrates it you from the third world - be a matter itself of a Serbian ultranationalist, would seem natural to attend from he also a antiCroatian position, much more than some of the understood one them of the volume "Amerikanskoe zlo" they have been written just in the years of the war in Croatia or immediately succeeded you to it. Instead in written its we are not resolutions to find null against the Croatians. Indeed, some sources speak about its ties with the Croatian skillful extreme, like Petar Lukovic, correspondent from Belgrade of the Croatian review "Feral Tribunes", in its article for this last one published 14 October 2000, or Bosnian agency TWRA, which signaled in a its the 27 article of september 1995 that to horse between the years ' 80 and ' 90 "years Kalajic has written praises to the Tudjman president, describing it like ' a true one europeo'". Finally, Kalajic lately has expressed positive appraisals on neoeletto the president jugoslavo Kostunica ("Liberation", 7 October 2000). Interesting E' to notice to this purpose that the 8 september 1997 had been organized from the SDS to Banja Luka, in Bosnia, a reunion pan-Serb to which was invites to participate to you, between the others, Momcilo Krajisnik, Radovan Karadzic, Artemije bishop and... Dragos Kalajic and Vojislav Kostunica (Republic of Srpska Station Radio, 8 september 1997). Goodness knows if the two are then effectively meet to you, inasmuch as between the other they have been both for years supporters of the SDS, the party of Radovan Karadzic.

KALAJIC IN ITALY
The "great launch" of Kalajic in Italy has been had with already mentioned transmission RAI "Pinocchio". Introduced like geopolitics expert, this extremist of right and servitore faithful of Milosevic, bearer of a in the end absolutely minority position in Serbia, has been called more resumptions to represent in front of million viewers the "Serbian part". Us what is asked has carried the responsibles of the transmission to choose a such personage. Sure, Kalajic speaks the Italian well and in so far as it is "telegenic", but us it does not seem that it is a sufficient requirement. In Italy, the "expert of geopolitics" however has given itself in kind much to make: trying a po' in Internet we as an example find like reporter to a convention on information and organized war to it in the within of the prestigious Prix Italy (RAI) 1999 "under the sponsorship of the United Nations and in collaboration with the review ' Limes'", but also in company of Rauti Pine in one less prestigious 10 organized manifestation May 1999 to Rome from the neofascisti of the M.S.I. - Tricolour Flame. The regular points of reference of Kalajic in Italy however have been from a part the Alloy North and the other some exponents of the left internazionalista. Seen its long experience in the extreme right, Kalajic it has correctly comprised that the skillful extreme currently "more authentication and than mass" in Italy, to outside of the galaxy of the neofascisti gruppuscoli, it is just the Alloy. With this last he it has in common many points: racism in the comparisons of immigrates to you, in particular those Albanians; the defense of the threatened European identity from the Muslims and the Americans; the vision of the Serbia like bastion against these enemies. Illuminant is to such purpose the declaration of a journalist of the "Padania" (organ of the Alloy North) made to a convention of presentation of a book of Gennadi Zjuganov, organized from the same Alloy and to which it took part also Kalajic: "[ journalist Massimiliano Ferrari was present ] who has remembered the great sympathy that the Alloy ago tries for the world Christian-Slav who in Serbia and the Caucasus fights and from bank to the been left over one of the Islam. ' the pure and not mercantilista wing of the Alloy - it has said - puts the interest of the community of blood above the single well-being of the egoist and simpatizza for the Slavic siblings that sacrifice themselves in name of the common European native land and refuses the vision of those who straparlano of one rich western Europe to close itself to east and to open itself to million muslim workers ' provided that in rule with the permission of soggiorno' "("the Padania ", 23 January 2000). To such convention, it goes between the noticed other, it participated also to the Italian nazional-Communist Carl Terraciano, director of the review from "the Red and black" emblematic name. The enthusiasm of Kalajic for the Alloy North is explicit, as it finds itself from how much has declared to "the Padania" in occasion of its participation to a "Padania Day": "Present to the from Milan manifestation there was also, stirred between the crowd, professor the Dragos Kalajic, of the Institute of geopolitical Studies us of Belgrade. ' I find myself to Milan of passage - has explained Kalajic - and of it I have been useful in order to assist of person to my first Padania Day'. The impressions brought back from the Serbian university professor have been much positive. ' This day has ulteriorly strengthened my conviction that in atmospheres union members and padanisti can only be still perceived a great heat umano' - Kalajic has told -.' the leaders of the Carroccio and of the Po government they love to be to contact with the people, they do not make like others that of the people they only use when draft to ask itself voti'. The geopolitics university professor has moreover specified to share the battle union member against the extracommunitarian invasion and the globalization. ' the cupolas della great mondialista finance want to destroy to the identitarie roots goddesses European people - it has concluded -. Who are not adapted, and Serbian we know it well, we come bastonato' "("the Padania ", 12 Decembers 1999). Kalajic has been more resumptions host of the newspaper "the Padania" in the course of 1999 and has written "with enthusiasm and great availability" the postfaction to "Good Morning Belgrade", the per diem one of war of the journalist of the Padania Mauro Bottarelli, published in the 2000 ("Padania", 24 March 2000).

On the left the main point of reference of Kalajic they have been some groups that have promoted in Italy the International Court for the crimes of war of the NATO of Ramsey Clark. Of this turn it makes part between the others journalist Fulvio Grimaldi that, as we pointed out, has tightened ties of friendship with Kalajic, until carrying it on the pages of "Liberation". The nexus between the Court Clark and Kalajic is not therefore strange: Clark, former attorney general of the United States, has been recently lawyer of the criminal of war Radovan Karadzic (friend and companion of "adventures" of Kalajic) in a process that in the United States the former leader saw Serb-Bosnian to defend from accusations of crimes against the humanity moved from Bosnian women victims of violences in the course of the war in Bosnia, supported from organizations of the left American ("Slobodna BiH", 16 August 1999; "The Shadow", http://shadow.autono.net/sin001/clark.htm). Moreover Clark has been more times in official visit in Yugoslavia, where he has held cordial talks with Milosevic and others exponents of the regimen ("Politika", 31 29 March 1999 and October 1999), thanks also to the fact that its Court and its International Action Center have always justified the crimes store clerks from the regimen of Belgrade in Kosovo like normal operations of police. Kalajic has been therefore between 1999 and the 2000 reporter in encounter organizes you from the Marxist review Italian Praxis (10 October 1999, with the participation between the others of the ambassador jugoslavo in Vatican, Dojcilo Maslovaric), from the Italian-Jugoslava Association of Friendship (29 January 2000), near the University of Teramo (29 promoted initiative March 2000 from members of the Italian section of the Court Clark and in particular from the teacher of the same university Aldo Bernardini) and has taken to part to the convention the world baby (svoltosi 8-9 October 1999, always with other promotori of the Court Clark). Particularly serious 1999 (Tanjug has been the participation of an extremist of right like Kalajic to the important assembly of the Court Clark kept to Rome 1 November, 2 November 1999), to which it has taken it leave the same Ramsey Clark, that it arrived directly from Belgrade where had as soon as had a friendly talk with Milosevic. Also being promoted in perlopiù Italy from small formations that they have denied or justified the crimes of the regimen of Milosevic in Kosovo, the Court receives the adhesion of many other truths that they have engaged themselves positively against the war of the NATO, even if goes said that if for Kalajic he can be worth the excuse that to all is not famous who is (excuse a po' fragile, however, seen its public activism in Italy), that is not worth for the representative of the Yugoslavia in Italy (in the facts ambassador after the callback of Miodrag Lekic), that part to the reunion in its official quality has taken anch' he. Kalajic is successful therefore to associate its name, in such occasion, also to personages from the important role in the left Italian internazionalista as senator of Communist Rifondazione Russian Giovanni Spena and the editor of the "Manifesto" Tommaso Di Francisco. For Fulvio Grimaldi, former journalist RAI and editorialista of "Liberation", the participation to initiatives with Kalajic has been instead not an exception, but nearly a rule. Grimaldi has moreover established relationships tightened with the Serbian extremist of right and it has directly carried it on the pages of the organ of Communist Rifondazione in a its 7 article of slid October, in which it describes its to peregrinare for the roads of Belgrade of after-Milosevic just in company of Kalajic, than also Grimaldi is limited to define geopolitics teacher tacendo its very longer and important curriculum in the radical right, fact but I point out of escaped to the "its pluralistici and a po' fantasiosi [ sic! ] ties with the Jul on one side and the radicals of Seselj from the other ". In the article, stiff to criminalize the manifestations then as soon as finished in the Serbian understood one them, Grimaldi defines Kalajic the "friend analyst". The editorialista of Liberation recognizes that Kalajic is a nationalist, but from the positive role and unjustly "stigmatizzato": "Serbian Nationalist is also Kalajic, if the term is used in order stigmatizzare those that are opposed to the diasporizzazione of that people and its hunting from origin lands". The two agree on nearly all, in the appraisals that express, until paventare a return of Milosevic and of its: "the moment of the Socialists will return the liberalism not hardly will begin to bite, the Mafia to arrive, the difference between the little richest and many poor ones to grow". The friendship and the community of views between Kalajic and Grimaldi do not have to amaze: Grimaldi has openly simpatizzato for the Serbia di Slobodan Milosevic and of Markovic Sight; moreover, just in the same way in which Kalajic it succeeds to make to understand very well that the term vaguer is speaking about Hebrew using than "people of other stirpe", Grimaldi is successful to make to pass in Italy a speech that criminalizes the entire Albanian people (other position that shares with Kalajic) without never to reach explicitly racist formulations.

CONCLUSION
Kalajic remains a secondary figure on the scene of a Serbian panorama political in which they have had a role by far more important (and cruento) others exponents of the skillful extreme, like Seselj or Arkan. From this point of view it has been only one of the many "manovali" of Milosevic. Its figure us seems however of the degeneration of sure political fields ("the red-black" coalition of Milosevic, Seselj and Markovic) in a country emblematic that has instead one rich history and a present of figures democratics. The ideological paraphernalia of Kalajic, moreover, is useful to understand the concepts on which the extreme new is based "Slav-orthodox" skillful and to characterize which base they can constitute for connections with other subjects of the European right radical, from the National Forehead of the Pen to the Alloy North of Boxwoods. As far as Italy, if the ties with the Alloy us seem discount to you and "natural", the presence of Kalajic in initiatives of the left internazionalista or, even though for interposed person, on press of this last one is sure "unnatural" and deleterious, because they risk to discredit the job of many truths you engage yourselves positively against the war of the NATO and all the unaware of ones of the fact that a right extremist is trying to intrufolarsi indebtedness between their row. A key of reading of because Kalajic is in successful part to find acceptance in this within can find, to my opinion, just in the fact that it comes introduced regularly like "geopolitics expert". E' just the interpretation of how much happens in the Balkans in exclusively or mostly geopolitical key, centralized that is on the states and their "vital spaces", that it constitutes the land of ideal cultivation for otherwise unthinkable collaborations, which as an example that one between the editorialisti of "the nazional-ministerial" review "Limes" and a communist daily paper like the "Manifesto" or, in cases still gets worse, for a nexus, directed or indirect, between union members, Serbian and subject extremists of left right of the "international one". But this is a argument that would deserve of being faced more in the particular in other center.



** Beyond to the sources of the press, cited in the text, have been uses you:

* Kalajic, Dragos, "Amerikanskoe zlo", Moscow, 2000
* Pribicevic, Ognjen, "Changing Fortunes of the Serbian Radical Right", in Ramet, Sabrina P. (and), "The Radical Right In Central and Eastern Europe Since 1989", Pennsylvania, 1999


KALAJIC: MODERNIZATION
15 February 2001

After to have finished and to have published the article of 1 February slid on the Serbian extremist of right Dragos Kalajic I have reperito an book-interview of this last one exited in Italy for one small publishing house of the radical right (Dragos Kalajic, "Serbia, trench of Europe", Editions to the standard of the Veltro, Parma, 1999). The volume confirmation many of the things brought back in the article and add to some regarding important particular the ideas of Kalajic regarding that it explicitly thinks like one possible collaboration in Italy between left skillful and extreme extreme.

It comes in the first place confirmed how much we had written with respect to "the chameleonic" behavior of Kalajic, that it changes to tones and reasonings to second of the context in which is found to express itself. In this destined book to the public Italian, with the exception of that one published in Russia that we had analyzed, the extremist is much less gross and park in the racist attitudes (does not speak itself more than "homosexual men" and the Hebrew are not more object of its strali, if eccettua some clearly decipherable I point out myself to "understood them usuraio"). In the first half of the book, cured from Tiberio Graziani, Kalajic heads all at geopolitics (and to case the long article citations of the review "Limes" are not numerous). The aspect that more hits than this first part is that, if eccettuano the frequent references to the threat that the "green ridge" Muslim would represent for "Christian" Europe, entire long brani correspond some more of less to written how much from many heads of the left Italian radical in last the two years. We find you great part of the common places of such left unchanged R-with regard to the war for the Kosovo: from the Albanian profughi that escape above all for the bombs of the NATO, to the war finalized American to weaken Europe and the Euro, to the theories on the "corridors" like fundamental element of the war, to the cospirativo role of the Germany in the disintegration of the Yugoslavia, to famous "the Attached B" of Rambouillet like aimed mechanism to make to fail slowly every of peace. As we had already noticed, this geopolitical vision is that one that represents the strange land of ideal cultivation for connubi political, than in their degenerated version more arrives to the contacts between left internazionalista and skillful extreme. C$r-with regard to such aspects, the second part of the book of Kalajic offers one clear vision of like he individuals one possibility of collaboration in Italy between these two areas.

According to Kalajic, in occasion of the war for the Kosovo you it has been a coincidence of positions between "true left" true "right" and, that it could constitute the base for a review of the history of the last decades, made of crashs between these two areas (the years of lead) and fruit to its opinion of one skillful strategy of Washington. The ripensamento of such history, according to Kalajic, would have to carry to "an at least tactical alliance, at least on partial common interests is on the plan of the thought that of the action", in order to reach "one unitary strategy for the liberation of the Continent from the North American hegemony". Kalajic explicitly characterizes four forces that can make entirety carriers of one such strategy: Alloy North, Tricolour Flame, Forehead Nazionale and Communist Rifondazione. With this last one, according to Kalajic, the recent war has opened a collaboration possibility and the right extremist cites to example the affirmation of Bertinotti on the existence in Italy of a "party American" (and the Italian, puntiglioso curatore, specifies that the paternity of the term is however to attribute to Umberto Boxwoods and the National Forehead of Tilgher). It would be dealt therefore to form an opposite "European party" that promotes the "requirements is della social justice is della Italian identities and della defended del cultural patrimony degli (Po comprised)". Beyond to the solidarity to the Serbia, in which "they would be in game the vital interests of continental Europe", like the curatore writes, is an other field of possible collaboration with Communist Rifondazione, according to Kalajic: the fight against immigration. Here Kalajic denies how much, as we have seen, has written to clear letters elsewhere and contrary to a respingimento is declared of immigrates you to the frontiers and favor instead of one political aimed to make to remain those who immigrates in their countries through more better not defined initiatives than "cooperation and coprosperità" proposse from Europe in alternative to the model of the colonialismo of Anglo-Saxon stamp - a more ambiguous speech as well as if account is kept that in the rest of the book immigration comes defined like an impending threat for Christian Europe. According to the extremist of right on a such objective it would be possible to collect wide consents to the inside of Communist Rifondazione. Kalajic has finally words of praise for Stalin, that it sees as R-he who has carried ahead in the time the imperial plan of czarist Russia, saving therefore the "traditional retaggi" of the nations that made part of the Soviet Union. With the same objective to safeguard the national and social aspects, it will have to construct to a "European empire" through the collaboration between communist forces and patriotic forces. The model cited explicitly from Kalajic is the party of Radovan Karadzic (personage who second it "has entered in politics forced from the others for the own moral quality"), in which, second the words of the same leader Serb-Bosnian cited from Kalajic, "are placed for all: [... ] for the left and the right, for the revolutionary, but also for the conservatives ", because entirety succeeds to avoid" the degenerescenze to which carries one via only revolutionary or only conservative ", insomma, as the same Kalajic comments," an organic family, in which it is placed for all ".

The idea of a "European imperial party" that re-unites left right and fortunately remains a raving dream (incubus) of Kalajic and other extremists of right. The fact that it has found tribunes and spaces on the left is however a symptom that does not go too much underrated, therefore as it does not go too much underrated the fact that, as far as the last Balkan war, the interpretations of the radical right coincide in wide measure with those of wide fields of the left internazionalista.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Најбоље дискусије Сва времена су GMT + 1 сат
Иди на страну Предходни  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Следећи
Страна 2 од 7

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje