Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

Постоје ли заиста издајници?

 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
Уа_Тадић
Гост





ПорукаПослао: Уто Окт 09, 2007 8:25 am    Наслов: Постоје ли заиста издајници? Одговорити са цитатом

Лично сам мишљења да у сваком речнику на свету постоји реч ''издајник'' и да свуда значи једно те исто, отприлике, особа која за новац, неку другу корист или из заблуде ради против сопствене земље и народа. Једини проблем видим у томе, да ли, и ко има право, да за некога каже да је издајник. Какав би критеријум требало успоставити да се према њему лагано раздвоје родољуби, неопредељени и издајице?
Назад на врх
spartak
Ветеран


Придружио: 31 Дец 2003
Поруке: 2207
Локација: Beograd

ПорукаПослао: Уто Окт 09, 2007 11:51 am    Наслов: Одговорити са цитатом

Нисам сигуран да је дефиниција баш тачна, то јест отприлике дефиниција.

Издаја и неиздаја се заснивају на очекивању нечега од некога. Издајник је свако ко је изневерио очекивања. Некад су очекивања базирана на припадности народу, држављансто земље, припадности јединици или тајном друштву Пере Квржице.

Ко изневери та очекивања, која су му често и други накачили, ИЗД'О ЈЕ!

Очекивања су често објективна (стереотипна) као ова које си ти навео али могу бити и субјективна, емотивна или умишљена.

Све зависи од тачке гледишта. Неке универзалне вредности би требало да се "пикају" заувек, али изгледа није тако. Свако себи осмисли неки контекст у којем у ствари није издао. И опет на крају победници пишу историју.
_________________
И данас је добар дан...
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Cara
Ветеран


Придружио: 19 Окт 2004
Поруке: 2585
Локација: RS

ПорукаПослао: Уто Окт 09, 2007 12:24 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Издаја може се посматрати као дио културе и етике, али мислим да је човјек мислио прије свега на издају народа и државе.

Издаја се, колико ја знам, дефинише законски и скоро свака земља има закон који то регулише.
_________________
ДОГОДИНЕ У ПEЋИ!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
spartak
Ветеран


Придружио: 31 Дец 2003
Поруке: 2207
Локација: Beograd

ПорукаПослао: Уто Окт 09, 2007 2:05 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Јесте дефинише се. Али онда имаш људе који не признају тренутну државу, власт или устав. Не признају суд који их суди. И опет чекаш да се историја обрне да видиш да ли су издајници ти што су му расписали да је изданик или он.
_________________
И данас је добар дан...
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Ратник
Ветеран


Придружио: 25 Сеп 2005
Поруке: 1562

ПорукаПослао: Уто Окт 09, 2007 5:40 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Као онај што је признавао само суд своје партије. Дошло потом време да његова партија суди.
_________________
Догодине у Призрену!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Kaiser Soze
Ветеран


Придружио: 08 Окт 2005
Поруке: 515
Локација: Atlantis

ПорукаПослао: Сре Окт 10, 2007 3:34 am    Наслов: Одговорити са цитатом

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=43316

Evo.neka ovaj clanak iz "Politike" (o novoj knjizi Veljka Kadijevica), posluzi kao dobra ilustracija, kako je izdaja vrlo kompleksna stvar...
_________________
http://mikrotheos.blogspot.co.uk/
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Посети сајт аутора
Velizar
Члан


Придружио: 29 Јун 2010
Поруке: 179

ПорукаПослао: Сре Јан 18, 2017 2:18 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Умро генерал Владимир Трифуновић

Пошто нема теме о ЈНА и њеној улози у оној држави, о њеним комадантима, наоружању и сл.,или је бар нисам нашао, одлучио сам да овде напишем.
Волео бих да чујем мишљење чланова овог форума о њему и његовом поступку.
Моје мишљење је да генерал Владимир Трифуновић сноси највећу одговорност за пад касарни у Вараждину и на целој територији 32 корпуса, као и за падање велике количине оружја, муниције и осталог материјала у руке непријатељу.

Као комадант 32. корпуса показао је своје велико официрско неумеће у командовању својом јединицом већ 27.06.1991. Када су обавештајци по ко зна који пут послали информације команди 5. војне области и самом 32.корпусу да се у Словенији запоседају гранични прелази, карауле, као и да се опкољавају касарне, генерал Трифуновић издаје наређење пуковнику Берисаву Попову да крене у преузимање истих. Пуковник Попов, комадант 32.моторизоване бригаде, шаље 130 војника, 10 транспортера, 4 тенка и 7 камиона. Генерал Трифуновић ни једном једином речи није упозорио Попова да се ради о озбиљним пробелмима, да их тамо чекају препреке по путевима, протести грађана и наоружане паравојне формације. Не знам зашто се десио такав пропуст. Са друге стране Попов креће са таквом јединицом на пут од 60 км до Горње Радгоне у формацији и саставу као да је кренуо на избор за мис мокре мајице јужног јадрана а не у озбиљну војну акцију. Наишавши на препреке пуковник се нашао у потпуном чуду. Разбија препреке на Ормошком мосту и креће даље тако што силази са главног пута на споредне и већ у првом селу Вержеј наилази на протесте жена и деце, наставља даље и у Раденцима наилази на оружани отпор ТО Словеније. Ту гине застаник мустафа Хаџиселимовић. Велика одговорност генерала Трифуновића је та што није издао апсолутно никакво наређење како даље да поступа Попов који после зове команду 5. војне области у Загребу где од генерала Колшека добија наређење да 32. корпус настави дејства по својој одлуци. Значи да су Трифуновићу потпуно одрешене руке али човек нити шаље неко озбиљније појачање, нити изводи артиљерију из вараждинских касарни која може за само 2-3 сата бити на положају са кога ће успешно давати Попову подршку, нити зове авијацију у помоћ. И 28.06. Попов некако стиже до одредишта да би у том тренутку генерал Трифуновић издао наређење да се цела јединица врати. Резултат такве „генијално“ искординиране акције је 5 мртвих, 17 рањених, 30 заробљених.
Поучен оваквим искуством Трифуновић не преузима готово ништа да до сличног не дође и у другим деловима територије која је под његовом командом. Генерал Цокић, претходник Трифуновићев је још у јануару исте године веома бурно и жустро реаговао код највиших положаја како у 5. војној области тако и у самој вараждинској жупанији. Рекао је да му се војници осећају нелагодно јер су приметили да их поједини цивили прате као и да су забележени случајеви посматрања касарне од стране цивила. Значи човек је веома бурно реаговао за нешто што је немерљиво мање и безопасније. Такође сам шокиран Трифуновићевом непредузимању апсолутно ништа знајући да се налази у „врућем“ подручју под чијом командом су: северозапдна хрватска – Међумурје, Хрватско загорје, Подравина, Билогора, део западне Славоније, Мославине и бјеловарско-крижевачко подручје-чаковец, Вараждин, Лудберг, Копривница, Ђурђевац, Вировитица, Дарувар, Грубишно поље, Кутина, Иванић град,
Чазма, Бјеловар, Крижевци, Врбовец, Дуго село, Свети Иван Зелина, Нови Мароф и део Загреба.
Није му пало на памет да случајно крене у координацију са свим комадантима јединица који су под његовом командом: начелник команде – пуковник Сретен Радушки, 32. механизована „А“ бригада – пуковник Берисав Попов, 32. мешовити артиљеријски пук – пуковник Владимир Давидовић, 32 инжињерски пук у Чаковцу – мајор Јосип Бабић, 411 мешовити противтенковски пук у Крижевцима – пуковник Јово Радосављевић, 73. моторизована бригада – пуковник Звонимир Михајловић, 265 „А“ механизована бригада – пуковник Рајко Ковачевић и још много других јединица: АБХО, војне полиције, специјалних јединица, складиштима муниције, горива, резервне ратне технике и др. се броја не зна.
Ивица Храстовић у свом делу наводи да је у случају вараждинског корпуса највећа бојазан била да се јединице ЈНА из Вараждина не споје са јединицама из Копривнице и Бјеловара па су зато предузете посебне мере и акције да до тога не дође. То зна један мало утицајан човек али не зна школовани генерал ЈНА или не жели да зна.
Зачуђујуће је и то што нико није ни покушао да изврши прегруписавање снага, њихово укрупњавање, вађење муниције и опреме из разних складишта широм територије под њиховом надлежношћу.
Да ли је могуће да нико није тражио од надлежних да се или попуне јединице већим бројем људи или да се попуне резервистима.
Генерал ћути или што тражи то је врло слабо. Чак да није нико и одговорио морају се предузети кораци ради обезбеђења људи и имовине.
Почиње опкољавање касарни у Вараждину и околини и после 7 дана нападања касарне од стране ЗНГ-а, милиције и ТО 22.09.1991 године генерал Трифуновић одлучује да преда сво наоружање и опрему. Читајући неке хрватске чланке видело се да они нису поседовали оклопна возила, артиљерију као ни било какво теже наоружање. Било је ту полуаутоматских и аутоматских пушака нешто мало ручних бацача и минобацача пар комада. Бројке за минобацаче крећу се од 4-5 па до 10-12. Начелник штаба ЗНГ-а за Вараждин наводи да је 40% припадника имало кратке цеви (пиштоље), 30% полуаутоматским пушкама.
Комадант 104 бригаде ЗНГ пуковник Имро Аготић наводи да су снаге биле следеће јачине: Вараждин – 280 ЗНГ, 100 МУП, 300 припадника народне заштите те више стотина грађана за разне потребе. Чаковец: 240, Загреб:60 ЗНГ. Наоружање: минобацач 120 мм – 6 ком. Минобацач 82 мм – 9 ком., минобацач 60 мм - 2 ком., зоља – 6 ком, митраљез 12,7 мм – 2 ком, БОВ-4ком.
Све ово у поређењу са оним што имала ЈНА у Вараждину је веома смешно. У обавештењима која су слата команди кризног штаба примећена је бојазан да случајно не дође до отворенијег сукоба са ЈНА јер, како и сами кажу, немају апсолутно никакве шансе. Још једну предност коју генерал Трифуновић није искористио била је близина хидроелектране Вараждин ако и одводног канала. Према тврђењу комаданта кризног штаба а и самог Ивице Храстовића рушење бране довело до би малтене потпуног разарања града без испаљеног метка. 15.09. примећено је неколико тенкова између касарне и Драве као и неколико ВБР-а пламен и огањ на бедемима око касарне али су они убрзо склоњени. Уз поседовање огромне количине наоружања, муниције и опреме као и са могућношћу рушења ове бране положај ЈНА у Вараждину био је веома изнад било каквих могућности снага ЗНГ, милиције и сл. Зашто та предност није искоришћена не зна се. Само у ноћи 17.09.1991 око 19:05 из касарне Јалковачке жртве отворена је минобацчка паљба по аеродрому (земљани), команди ЗНГ-а као и по неким јединицама. У извештају које је добио Крешимир Чоп од Стјепана Аданића градоначелника види се да је настао општи метеж и хаос међу нападачима. „Не знам докле можемо издржати“ биле су речи Аданића на минобацачку паљбу од свега неколико минута. 18.09.1991 освојен је дом ЈНА након вишесатне борбе кога је иначе чувало неколико војника старијих и неколико војника регрута. Такође у извештају комаданта 104 бригаде ЗНГ-а наводи се да је војна пекара освојена без испаљеног метка. Из касарне Калинички партизани испаљено је 3 гранате из минобацача 120 мм, вероватно као упозорење, и настала општа фрка и паника међу нападачима. Све ово говори какви су били нападачи а каква је било наоружање у касарнама. Ако се овај хаос и метеж десио после само неколико испаљених минобацачких граната шта би се десило да се почело тући из свих хаубица 152мм и 122мм којих је у касарни било јако пуно 2 дивизиона као и из ВБР-а огањ и пламен и тенкова. Лично мислим да би за неколико сати Вараждин и околина били буквално сравњени са земљом. Овај исти генерал у ноћи 22.09., како наводи у извештају, рекао је да је сакупио и питао официре и војнике шта они мисле да треба даље да се ради. Како он сма каже велика већина њих је хтела да се извуку живи одатле. Такође је речено да се неким војницима плакало и да само што нису почели да плачу.
Ја вас питам да ли овако ради и прича комадант једног од најјачих корпуса у југоисточној европи? Да ли овако поступа један ратник? Да ли је овако нешто пало на памет војводи Синђелићу? Ја донекле схватам забринутост генерала з аживоте војника али зар није могао да поступи као Тепић, извуче војску а он да оде у историју као јунак а не као издајник. Нервира ме када каже да је поступао по етици и да је веран до краја остао ЈНА. Па зар у приручнику ЈНА за официре не пише да комадант не сме никада жив непријатељу да падне у руке (колико ме сећање служи)?
Најтрагичније је то што су са тим оружјем убијани Срби на свим ратиштима и што је оно можда најзаслужније за пад западне Слаоније.
РАдомир Чачић из ХВО извршио је комплетан попис наоружања и опреме и рекао да је вредност тога 500 – 600 милијона долара. Стјепан Аданић каже да је количина наоружања и опреме коју су добили из тих касарни 7 пута већа од оне што је имала ХВО.
Дубоко у себи верујем да није имао издају као крајњи циљ. Верујем такође да је све то што се десило последица његове неспособности, кукавичлука и никих других слабости али остаје упамћен као један од највећих помагача и узрочинка пада Српских Крајни.

Човек се упокојио а душа отишла Богу на истину. Нема га више. Остаће само једно мучно сећање на њега. Живеће у клетвама мајки и рођака чији су најдражи погинули од оружја које је он дао у руке хрватима док и ту време не учини своје.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
zero
Ветеран


Придружио: 20 Феб 2008
Поруке: 622
Локација: Herceg Novi

ПорукаПослао: Сре Јан 18, 2017 9:45 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Увијек ми је интересантно прочитати твоје постове и волио би их видјети више. Из овога што си написао јасно је да се ради о издаји. Можда је трговао оружјем, ко ће сада знати. Знам за човјека који је био тенкиста код Горажда. Имали су строго наређење да не пуцају на камионе који су са времена на време улазили у град. Једном није издржао и пуцао је на један након чега је "освјетлио" пола града каква је била експлозија. Ништа му нису рекли само су га прекомандовали на друго ратиште... Ја сам у том рату баш кратко учествовао, 45 дана, али нисам био у борбеним дејствима, нисам ни метка опалио, тако да скоро ништа не знам о томе. Без обзира на масовну издају, ипак треба забиљежити сва она херојства наших бораца и нашег народа и њихова страдања да то остане за нека будућа покољења. А треба запамтити и овакве издајнике да их народ "по прсту казује!"
_________________
Ako zaboravim tebe, Kosovo, neka me zaboravi desnica moja.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Velizar
Члан


Придружио: 29 Јун 2010
Поруке: 179

ПорукаПослао: Чет Јан 19, 2017 2:17 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Написао сам претходни чланак и окачио га. Кренуо сам нешто да читам по мојој документацији коју сам имао о томе и видео један податак који нисам знао док сам писао, а то је да су генералу Трифуновићу припадници ЗНГ заробили породицу и држали је као таоца. Када сам то прочитао дефинитивно сам убеђен да је 100% била издаја. А то што су му ухватили породицу је његова кривица. Требао је да размишља на време и да склони све породице, како своју тако и свих осталих чије су могле бити угрожене, раније јер је имао обавештајне податке шта се дешава и шта се спрематако да тај јако непријатан догађај уопште не умањује његову кривицу него је, по мени, још увећава јер је својом небригом довео до патње још људи мимо свог хаоса и издаја које је направио.

Нису сви у 32.корпусу били издајници. Навешћу пример мајора Милана Челекетића. ЈНА је добила задатак да раздвоји сукобљене стране, српску територијалну одбрану и хрватску милицију, у Окучанима. Као један паметан човек давно је увидео куда то све води и да потпуно безвлашће у 32.корпусу као и непостојање ланца команде може доћи главе многима. На своју руку покренуо је готово сву војску под својом командом, тенкове и осталу технику, сву коју је могао као и материјал (гориво, воду, храну) са собом. Отишао у Окучане, само дан пред почетак напада на касарне у Вараждину и рекао да се више не враћа.
Капетан прве класе Ненад Мићуновић, комадант страже у складишту „Широко Брезје“ увидео је да од помоћи из команде 411 противоклопног ракетно артиљеријског пука, под командом Пуковника Јове Радосављевића нема ништа, да ланац командовања у 32.корпусу под командом Генерала Трифуновића више уопште не постоји и да се складиште почиње опкољавати хрватском паравојском, самоиницијативно предузима мере одбране објеката. Са младом војском која чини готово 80% састава јединице успешно се брани. 16.09.1991 године одлучује да крене у пробој и да се споји са матицом (како то види један обичан мали капетан на неком забаченом месту у некој шуми а не види школовани генерал из центра командовања). Наишао је на жесток напад непријатеља. Одбијају нападе, међутим како је војске било веома мало, мислим не више од 30, раздвајају се и 5 војника пада у заробљеништво а остали се под борбом пробијају до саме касарне. Идућег дана пада у заробљеништво са још тројицом старешина у месту Хагања на путу према Врбовецу. Не знам шта је даље са њима било али се надам да су живи. Овде постоји један врло битан детаљ који не могу никако да разрешим. Ако је капетан стигао у касарну и спојио се са својима и како је, по речима Генерала Трифуновића, договорено да се сва војска извуче и да је то учињено без и једне једине жртве, откуда ово. Шта је он тражио на том путу? По мени ту се десило следеће: капетан се извукао али усташе нису могле да пређу преко тога да их је разбила шачица младих војника па су тражили његово изручење и ови их издали-продали-предали или генерал лаже да су се сви извукли.
Светлих примера има још. Међу највећима су сигурно извлачење 4. оклопног батаљона 10.корпуса 5-те војне области из Карловаца које је координисао генерал Шпиро Никовић. Та акција спасавања људи и технике треба ући у светске анале војне доктрине. Издвојио бих акцију и капетана бојног брода Маријана Теодосијевића које је као комадант поморске базе ВИС, једне од најбољих и највећих у Медитерану, успео да целу базу одржи у својим рукама, покупи сву технику и сво наоружање, натовари на брод и оде у Боку Которску а старе топове минира и уништи до последњег, како топове тако и сва средства. Ова база је била од огромног значаја јер се контролисао целокупни јадран и била је наоружана најмодернијим топовима и ракетама па је ХВО бацила посебан акценат на њу. Комадант је одбранио без и једног рањеног војника и цивила. У једном тренутку имао је само 50 војника од којих су велика већина били регрути.

О овоме неком другом приликом
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
bane001
Ветеран


Придружио: 26 Нов 2005
Поруке: 1236

ПорукаПослао: Пет Јан 20, 2017 5:17 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Ово је и мени занимљива тема. Недавно сам поставио нешто на Фејсбуку око Трифуновића, а добио сам низ критика од људи који наводно познају материју.
Наводно је Трифуновићу одведена стара војска, додељени су му регрути, па није имао са ким да ратује, а у све су умешане Жене у црном и шта ти ја знам ко све, те да је издан из Београда.
Наводно је пружио неки отпор, и уништио оруђе, али је спречио крвопролиће зауставивши се.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
zero
Ветеран


Придружио: 20 Феб 2008
Поруке: 622
Локација: Herceg Novi

ПорукаПослао: Сре Јан 25, 2017 2:58 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

http://www.vaseljenska.com/vesti/srbija-zemlja-medju-kukavicama/
_________________
Ako zaboravim tebe, Kosovo, neka me zaboravi desnica moja.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Velizar
Члан


Придружио: 29 Јун 2010
Поруке: 179

ПорукаПослао: Пет Јан 27, 2017 2:34 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

10. Корпус ЈНА, под командом Генерала Узелца и Генерала Шпире Никовића-његовим замеником и средиштем у Загребу, припадао је групи од три највеће, најмодерније и најубојитије формације у ЈНА (у ту групу спадао је и 32.корпус ЈНА Генерала Трифуновића). У његов састав улазиле су следеће јединице: 257. моторизована бригада-Петриња, 622.моторизована бригада-Петриња, 4.оклопна бригада –Загреб, 140-моторизована бригада-Загреб, 6.моториовани артиљеријски пук-Петриња, 6. моторизована противоклопна артиљеријска бригада-Петриња, 258.инжињеријски пук-Загреб, 123.понтоњеријски батаљон-Загреб, 671.понтоњеријски батаљон-Сисак, 313.лаки артиљеријски пук ПВО-Загреб, 10.извиђачка чета-Загреб, 10.чета АБХО-Загреб, 10.радиоизвиђачки вод-Загреб, 9.пролеерски пешадиијски пук-Карловац, 10.батаљон везе-Загреб, 10.санитетски батаљон-Загреб, 10.аутомобилска чета-Загреб, 10.батаљон војне полиције-Загреб.
Већ 23.новембра 1990. године 4. оклопна бригада добија први задатак, који не спада у план редовних вежби, на обезбеђивању уставног поретка и целовитости СФРЈ у Словенији. Јединица успешно извршава задатак и следећи је поверен већ 24-26.01.1991 године на обезбеђивању аеродрома Плесо. Како је и тај задатак успешно извршила број акција у којима су учествовали расте. Почиње и ангажовање у раздвајању сукобљених страна у Пакрацу, Плитвицама и сл. Један од преломнох тренутака у самом функционисању корпуса био је ангажовање у Словенији. Не толико само ангажовање колико појаве првих отворених непријатељстава према ЈНА. Приликом изласка из касарне дочекао их је део грађана са псовкама након чега су уследиле каменице и чак молотовљеви коктели. У почетку војска је веома уздржана била али након молотовљевих коктела реаговала је онако како треба да реагује свака војска, окренула је цеви и на починиоце испалила пројектил. Усмртила је једног нападача али је међу сопственим припадницима била једна жртва (чини ми се). Ово све је било више него довољно да руководство почиње да преузима прве кораке у складу са новонасталом ситуацијом. Центар корпуса се полако пребацује у Карловац иако је он на папиру и даље у Загребу. Генерали Узелац и Никовић крећу са лаганим извлачењем јединица из Згреба, Петриње и Сиска и почињу да их групишу у Карловцима. То није смело да се ради у повећаном обиму, нагло уз велику помпу. Радило се полако, тихо и све увијено у неке редовне активности. Како се бригаде и пукови састоје из низа мањих јединица, склањање се вршило уз објашњења да се те мање јединице шаљу као допуне, попуне јединицама на терену и да се шаљу у обезбеђивање мира и стабилности на подручјима Плитвица, Госпића, Баније и Кордуна. Наравно излазиле су из касарни поневши са собом доста материјала и опреме и више се нису враћале. Како су Хрватима биле много важније касарне 10. корпуса, нарочито у Петрињи и Карловцима, тако су највећу снагу сконцентрисале на њих. Пре саме блокаде успели су да се извуку делови 580. артиљеријскњ бригаде , 944. позадинска база, један батаљон 4. оклопне бригаде (остатак је остао укасарни). Онда су у карловачким касарнама остали делови 140. мехнизоване бригаде која је у блокади у Загребу била готово 3 месеца. Овде настаје, у једном тренутку, прави метеж зато што су се у Карловцима нашли делови 13. корпуса из Ријеке који су се опет самоиницијативно повукли ради прегруписавања. Такође по околним касарнама креће евакуација па се извукла 622. моторизована бригада, 1.батаљон 51. бригаде, и 329. оклопна бригада. Два батаљона 16. оклопне бригаде.
Какво је стање у Карловцу било говори податак да је у касарни Стјепан Миланшић Шиљо остало само 40 војника од којих је већина регрута. Комадант касарне тражи помоћ јер је стање веома тешко. Окружиле су их и нападају 2. бригада ЗНГ и 3. батаљон, 110 бригада и 137 бригада који су имали овде много минобацача, ракетних бацача, вишецевних ракетних бацача, један тенк као и веома добро оружје. Како је било говори податак да је било дана када је у просеку на сат времена, на касарну, падало 120 мина и испаљено на десетине ракета из бацача. Касарна је гађана из вбр-а пламен готово свакодневно. Касарне су биле пуне цивила, жена и деце припадника ЈНА из Карловаца, Петриње и околних места. Људи су на време све цивиле склонили да не би страдали или их неко не би уцењивао. Команда је хтела да се пробије раније али је одлука одложена због изузетно неповољног положаја касарне за браниоца и веома повољног за нападача и веома малог броја војника у њој. Касарна, окружена бедемима чија удаљеност од 100-300 метара, давала је непријатељу сјајну заштиту и ЗНГ је то обилато користила. Помоћ је стигла, у виду једног броја припадника 9.оклопне бригаде из Зајечара као и нешто припадника ТО са Баније и Кордуна, али није могла лако ући у касарну окружену хрватском војском. Улазило се тако што су се прикрадали ноћу и пролазили кроз жицу. Тако је погинуло 9 њих и много рањено. У касарни схватају да им нема помоћи и одлучују да крену у пробој. Од остатака 236. моторизоване бригаде (имала је само једног нижег официра), регрута из своје регуларне војске и цивила оформљене су две групе за пробој. Извршена је обука возача за војна возила и трајала је, веровали или не, за поједине војнике, само пар сати. Војна возила су натоварена до максимума са храном, горивом, муницијом и експлозивом. После блокаде од готово 2 месеца, 4. новембра у 07:30 комадант даје наредбу да прва борбена група, састављена од тенкова и оклопних возила, гађа брзом паљбом по непријатељским положајима, као и артиљерија са слуњских брда и из саме касарне. Након пар минута горело је небо и земља. Друга борбена група, у чији састав су десетак тенкова, 12 оклопних транспортера, камиони, пинз гауери, топови, хаубице. Између њих су била цивилна возила које су возиле жене а деца су лежала на поду. Крећу у пробој преко моста где наилазе на ватру непријатеља и тако под ватром одлазе до првог села ван града. До села Горњи Велеремић ЈНА је изгубила 3 тенка (Т34 из 1948 године). Овде се дешава још један догађај који повлачећој колони иде у прилог. Комадант видевши да им на десноом боку остаје 110.бригада ЗНГ-а, одлучује да из прве и друге борбене групе издвоји нешто мало пешадије и пар тенкова упутивши их на бок а иза леђа хрватској бригади. Ту долази до веома жестоког окршаја код цркве Свете Доротеје и 110 бригада ЗНГ бива добро ударена и одбачена прилично а група ЈНА губи 3 тенка. Та пешадија и то мало оклопних возила и тенкова ЈНА муњевитом брзином хита ка главној колони која сада трпи велику ватру са чела и то од тенка и оклопних транспортера хрватске војске. Добром прерасподелом снага оклопно механизованих јединица и малобројне пешадије и та група ХВО-а бива готово уништена. Изашли су из подручја града, село Селиште и ту преноћили под пуном борбеном готовости. Ујутру су наставили напредовање до слободних територија. 6 новембра око 09 часова избијају на леву обалу Коране код села Малић. Преко реке Коране прави се понтонски мост а јединице из прве и друге борбене групе прерасподељују се дуж леве обале Коране као би се цивили, млада војска са ратним материјалом и рањени пребацили прво. После њих пребацују се обе борбене групе и евакуација је завршена.
Из блокаде је, само у овој акцији, извучено 21 Т-55, 9 Т-34, 1 БТР-50, 9 БОВ и 50 мотрних возила. Изгубљено је 11 војника, 33 рањено и уништено 10 тенкова (7 у борби, 2 Т-34 се покварила и напуштена су а 1 Т-34 упао у Корану и нису хтели да га ваде). ХВО је признала 27 погинулих војника и 14 цивила а за рањене нису ништа рекли али се претпоставља 50-60. Остатак наоружања из касарне, нешто топова, десетак покварених тенкова и сл. бомбардовали су авиони и тукла артиљерија а највећи део је запаљен приликом повлачења. ХВО још дуго није успела да се опорави на том делу фронта јер су 2. и 110. бригада ЗНГ-а потпуно разбијене.
Овде се види све оно што се није видело у 32.корпусу Генерала Трифуновића.
Паралеле између 10. и 32. корпуса ЈНА:
• 32. корпус се налазио на територији на којој је било веома мало припадника ХВО и ако их је било нису имали готово никакво стрељачко наоружање а о неком тенковском, топовском (десетак минобацача)и рактеном да и не говоримо. Око 40% припадника имало је само пиштоље. Док су се у нападима на 10.корпус користили вишецевни бацачи граната, топови, тенк и много ракета осталих врста.
• Касарне 32. корпуса нису биле готово уопште гађане док су 10. корпус гађали из чега год су имали. Као што сам навео у тексту било је дана када је падало и до 120 граната на сат.
• Касарна у Вараждину је била у далеко повољнијем положају, за извлачење, од касарне из Карловаца јер се са задње стране простирала велика равница, поље, где су тенкови могли доћи до пуног изражаја и нико осим других тенкова није могао да им се супротстави а хрвати их нису имали. Касарна у Карловцима била је окружена бедемима који су били штит хрватској војсци.
• Касарна у Вараждину је у блокади била недељу дана и то са 280 војника а у Карловцима остали су са 40 војника и још су имали цивиле и издржали блокаду скоро 2 месеца (неке и скоро 3).
• 32.корпус имао је много квалитетнију механизацију, није имао тенкове Т34 и имао је много више самоходних хаубица 122 мм него 10.корпус што му је давало далеко већу покретљивост.
• Једна од највећих срамота Генерала Трифуновића је то што 944 позадинкса база 10.корпуса, се извукла готово цела са 200 тона хране, горива имуниције а зна се да су такве јединице у ЈНА биле попуњаване са најсмотанијим регрутима и механизацијом која је била старија и од најстаријег старешине, (Мој брат када је служио 1984 године војску познавао је неке људе из таквих јединица и каже да су били као из цртаног филма – половина је имала равне табане, један део је био доста гојазан а трећи део су били војници са јако ниском моћи расуђивања и ту су довођени најчешће људи, уз велико ургирање родитеља и старешина, из крајева у којима се нису могли оженити ако не одслуже војни рок па су негде морали да их „утрпају“ а механизација је била углавном из 2.светског рата)а у 32.корпусу нису могле да се извуку ни најелитније и најбоље снабдевене јединице.
• У оба корпуса није било довољно возача али су из 10.корпуса успели да од регрута направе какве такве возаче а у 32. нису ни покушали.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
njemen
Посланик


Придружио: 05 Јан 2003
Поруке: 4271
Локација: Београд

ПорукаПослао: Нед Феб 05, 2017 9:16 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

О српским патриотама...
Скочи на Youtube Download VideophpBB Plugin


_________________
Када Србин хоће да се покаже демократом он се поистовети са својим непријатељима - Стеван Сремац
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку Пошаљи Е-маил Посети сајт аутора
zero
Ветеран


Придружио: 20 Феб 2008
Поруке: 622
Локација: Herceg Novi

ПорукаПослао: Нед Апр 23, 2017 7:41 pm    Наслов: Одговорити са цитатом

Можда је прије за неку другу тему, али пошто се и овдје ради о издајницима ево интернет везе:
http://www.in4s.net/lovrekovic-krivicna-prijava-protiv-blanuse-zbog-izrucenja-milosevica/
_________________
Ako zaboravim tebe, Kosovo, neka me zaboravi desnica moja.
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар Сва времена су GMT + 1 сат
Страна 1 од 1

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje