Српски Интернет парламент Форуми Српски Интернет парламент

 
 FAQ/УпутствоFAQ/Упутство   ТражиТражи   Листа члановаЛиста чланова   Корисничке групеКорисничке групе   Региструј сеРегиструј се 
 Профил Профил    Провери приватне порукеПровери приватне поруке   ПриступиПриступи 

Поштовани посетиоци, да бисте остављали поруке на нашем форуму, претходно се морате регистровати. Хвала!

1. Maj / May Day (I & II)

 
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар
Погледај предходну тему :: Погледај следећу тему  
Аутор Порука
gorski
Посланик


Придружио: 11 Јан 2003
Поруке: 192

ПорукаПослао: Суб Дец 10, 2016 7:33 pm    Наслов: 1. Maj / May Day (I & II) Одговорити са цитатом

Danas je 43 godine kako sam dosao na ovaj kontinent, ali sta je to u poredjenju s' beskonacnim radom, takodje pojmom o 1. Maju.

1. Мај – Први део

"Између капиталистичког и комунистичког друштвеног система лежи период револуционарне трансформације једног у други. Он одговара прелазном периоду, његово стање може бити само револуционарна диктатура пролетаријата", 'The Gotha Program', Karl Marx, 1875.

1996, 1. Мај: Браво радници, још сте увек живи!

Живи јесте али како је на послу, у кући, у друштву? Сада све то имате и све функционише онако како вам је одскора објашњено, тојест боље него до сада. ("Реформатори" и "транзиција" - спроводници и прелаз у хохштаплерску срећу).

Или вас је капитал ипак самлео? А ако није, несамлевени дакле, шта се ви то питате док послушно преко дана на послу ћутите а увече исте новине читате, исту телевизију гледате, исти радио слушате и истим газдама верујете више него ико икада пре вас? Чак и бирате, једанпут из једне други пут из "друге" партије. (То је за вас избор). И у цркву сте се поново уписали. (Из очајања човек свашта ради). Имате и план о деоницама - и вама ће нешто да припадне. (Шта то?)

Припало је вама некад славље, али вам ни то више не припада - од толиког страха немате ни параду. Каква парада какви бакрачи - имате ви и овај дан да укњижите по пропису.

Дивно сте се ви провели у овом веку, чак сте и веровали: не као ово сад - у власникову ("реформаторову"), него у сопствену идеју. Додуше, успут сте се у два светска рата међусобно довели на таман толики број који сада штрика док шљака. Ни у мањим ратовима нисте подбацили - види се то по томе што ваши прописивачи, газде и попови, сво време, а то је већ век богаму, задовољно трљају руке: ствари се и даље ломе преко ваших леђа а они вас брижно саветују како да их мирно подносите. (Потежу и Међународни Монетарни Фонд да вам "помогне").

И тако, сада више не верујете у оно у шта сте целог века веровали - извињење налазите у томе да се и он сам примиче свом крају. Па како онда, без вере, живите? Није ваљда да се тако мора (иако вам тако кажу). Не мора се ништа, осим да се умре. И ето, то се и десило: умрли сте ви више и од мртвих, какви живи, какве приче.

Док, по оној причи о два краја исте ствари, apokryphos-ној пословици Ecclesiasticus-а сумњиво каноничног Solomon-а у четрнаест књига Septuagint-а и три тома Das Kapital-а, не ускрснете ви, а не Iesus, неће вам душа на видело изаћи. Стара сте ви и непредвидљива космичка резерва, чекате својих пет минута да из ковачког меха Hercules-ових плућа победоносно искујете ‘Пролетери Свих Земаља Уједините Се’, преко капија Stymphalus-а, Arcadia-нског дистрикта жртвених птица суновраћене вере, због чега вам све и праштам, на овај дан, шаљући вам мој једини наклон.


1. Мај – Други део

Zur Debatte stehen: Ко ћути и ради - савршен је роб. (Что с ним?).

(Чак и када ради, како мисли, за себе – а овамо плаћа порез, за бомбе, σωστα και τακτοποιημενοςο). Le dessous des cartes.

Од какве је користи нерадник – уз то непослушан, види се по томе како га усрдно преваспитавају (ускоро га неће бити ни за етнографски музеј). Más vale tarde que nunca.

Идеално робље: добри радници, лоши ратници.

Није ваљда да су то само пчеле/мрави схватили.

Ево, код људи: све саме business школе, management курсеви, економистичке теорије, убрзан рад мозга у опсегу од једног профита до другог, истог таквог само мало либералнијег (die Information wurde dem Feind zugespielt) – ко погоди шта курсисти уче, добија сто акција, десет одмах, деведесет сутра, кад научи шта с’ њима да ради. Was ist los?

[Учи се, наравно, растућа трица:

“A skilful manager of the rabble – Вешт менаџер светине”, South.

“Leave them to manage for thee – Остави их да управљају за тебе”, Dryden.

“A prince of great aspiring thoughts; in the main, a manager of his treasure – Принц великих, жудних мисли; све у свему, менаџер сопствене ризнице”, Temple].

“Шта је, значи, потребно?”, мисли се газда (у кошници краљица, abeille reine, пчела королева). Вопрос жизни и смерти.

Потребно је научити га (човека, пчелу/мрава, geringfügig) да ради, и ћути, по правде говоря.

Чиме се дошло до онога од чега се пошло: ко ћути и ради – савршен је роб. Lapis philosophorum.

Ich hatte also doch Recht.

[“The waiters stand in ranks; the yeomen cry, “Make room”, as if a duke were passing by – Послужитељи се постројише по старешинству; виши службеници повикаше, “Направи места”, као некакав војвода да треба да прође”, Swift. Manibus pedibusque.

Свевремена процесија поретка и реда (погнутост из људи), нешто што надгледа (буса се у груди): прохтев што се, и дан данас, спроводи без једа. Начальник].

1. мај (Первое мая, der 1. Mai, le Premier Mai, May Day), 1996-2016: J’ai essaye de t’aider, sans résultat; двадесет година је прошло од записа о оном, да би се, над овим Првим Мајем, ствари свеле на ископине оног (само мало горег): Karl Marx као убрзање програма (актуелизовање готице) из хиљаду осамсто седамдесет пете, радничка класа као гласачка маса (незгодно успорење) компјутеризоване планете, “реформа(тори)” & “транзиција” као бедаст накот (TV загађење) језичког кокете, ekklesiastikos као формализован резултат пост-изборне сете (η εκκλησια), 14 књига Палестинске седамдесет двојице као 3 тома несхваћеног поете (septuaginta као оплодња капиталне мете), Arkadia и Hercules као помор птица Stymphalides (врхунац освете), мој једини наклон (пазим на покрете) – нисам ни ја више ко’ радничка мајка, нека синдикати на тенку улете.

Sursum corda: танк как Телец!


May Day - I

"Between the capitalist and communist systems of society lies the period of the revolutionary transformation of the one into the other. This corresponds to a political transition period, whose state can be nothing else but the revolutionary dictatorship of the proletariat", Karl Marx, ‘The Gotha Program’, 1875.

1996, May 1st: Workers - bravo, you’re still alive!

Alive you are, but how is work, home, society? Now, you have all of that functioning as it has been explained to you recently, that is, better than before. (The "reformers" and the "transition" - the ushers and the transit to the crook’s fortune).

The capital did grind you, nevertheless? And if it didn’t, not milled therefore, what are you being asked while obediently keeping quiet at work, afterwards reading the same papers, watching the same television, listening to the same radio, and believing the same bosses more than anyone else before you? You even choose, once from one, the other time from the "other" party. (For you - that is choice). Furthermore, you have returned to church. (A desperate person does anything). The share plan is also offered to you - something will become yours, too. (What?).

A while ago, triumph was yours, but now it is not - so scared you don’t even have your parade anymore. What parade, what nonsense - you will book this day in according to the rule, too. (Instead of breaking the ruler’s neck). You had a beautiful time in this century, you were even believers: you believed in your own idea, unlike presently - in the owner’s ("reformer’s") idea. Although, along the way, in the two world wars you mutually brought yourselves to exactly the number which now dutifully toils and moils. Neither did you disappoint hopes in smaller wars - that is seen as your rulers, bosses and clergy, satisfied rub their hands all the time (already a century, good Lord): the things are still breaking over your backs while they mindfully counsel you how to bear them quietly. (They even pull out the International Monetary Fund to "help" you). And so, you do not believe any longer in that in which you believed the entire century - finding an excuse in that it is nearing its end. How then, without a belief, do you live? It couldn’t be that it has to be like that (even though you’re told so). Nothing is a must, except to die.

And that’s it, that’s what happened: you’ve died more than the dead, forget about the alive, forget such stories.

Until, as in the tale about two ends of the same thing, the apokryphos-like adage of Ecclesiasticus of a suspiciously canonical Solomon in the fourteen books of Septuagint and the three volumes of Das Kapital, you resurrect and not Iesus, the soul of yours will not come to light. An old and unpredictable cosmic reserve you are, waiting for your five minutes to victoriously forge out of the forge bellows of Hercules’ lungs ‘Workers Of All Countries - Unite!’ across the gates of Stymphalus, the Arcadian district of the sacrificed birds of the lapsed creed, because of which I forgive you everything, on this day, sending to you my only bow.


May Day - II

Zur Debatte stehen: A perfect slave - one who works and keeps quiet. (Что с ним?).

[Even when working for himself (he thinks) - yet paying taxes for bombs (it stinks), σωστα και τακτοποιημενοςο].

Le dessous des cartes.

How useful is an idler - and on top of that disobedient - can easily be answered by looking at how eagerly he is being retrained (soon, there won’t be enough of him for even an ethnographical museum). Más vale tarde que nunca.

Ideal slaves: good workers, poor warriors.

It couldn’t be that only bees/ants understood that.

In case of humans: wherever to look, one sees business schools, management courses, economy theories, a hastened performance of the brain in the range from one profit to another, almost identical, perhaps a bit more liberal (die Information wurde dem Feind zugespielt) - the one who guesses right what the trainees study, will get a hundred shares: ten right away, ninety tomorrow (once he learns what to do with them).

Was ist los?

[An enhancing triad, of course, is being studied:

“A skillful manager of the rabble”, South.

“Leave them to manage for thee”, Dryden.

“A prince of great aspiring thoughts; in the main, a manager of his treasure”, Temple].

‘What is, therefore, necessary?’, there reckons the boss (the queen bee in a beehive, the pushiest ant inside an ant hill, abeille reine, пчела королева).

Вопрос жизни и смерти.

It is necessary to teach him [the worker (whether human or bee or ant, geringfügig)] to work and keep quiet, правде говоря.

With which we return to where we started from: the one who keeps quiet and works - is a perfect slave. Lapis philosophorum.

Ich hatte also doch Recht.

[“The waiters stand in ranks; the yeomen cry, ‘Make room’, as if a duke were passing by”, Swift.

Manibus pedibusque.

An all-time procession of both the system and its order (the slouchiness of people - a controlled disorder), something that supervises (beats its chest as if on a stage): a whim which (even today) takes place without the rage.

Начальник].

1. May (Первое мая, der 1. Mai, le Premier Mai, May Day), 1996-2016: J’ai essaye de t’aider, sans résultat; twenty years have passed since my writing about that May Day (then), only to, around the coming one (arriving when?), things become reduced to the excavations of the prior one (maybe slightly worse): Karl Marx as a critical acceleration of the Gotha programme of 1875 (you bet!), the working class as a voting mass (bothersome deceleration) of the computerized planet, the “reformers” & the “transition” as a foolish accretion (the TV pollution) of a linguistic coquette, ekklesiastikos as a formalized result of the post-voting longing in a single set (η εκκλησια), the fourteen books of seventy-two Palestinians as the three volumes of the not understood poet (septuaginta as an enrichment of a capital net), Arkadia and Hercules – the Stymphalian birds’ nervousness (n’est-ce pas’?), (Stymphalides as a culmination of retaliation - no more, no less), the only bow of mine (of course, my moves are fine) - not even I am any longer some sort of a workers’ mama, let unions on their tanks dash into the panorama.

Sursum corda: танк как Телец!
Назад на врх
Погледај профил корисника Пошаљи приватну поруку
Прикажи поруке из последњих:   
Напиши нову тему   Одговори на поруку    Српски Интернет парламент Форуми -> Форум часописа Коментар Сва времена су GMT + 1 сат
Страна 1 од 1

 
Скочи на:  
Не можете писати нове теме у овом форуму
Не можете одговорити на теме у овом форуму
Не можете мењати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете гласати у овом форуму


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
This forum is translated in Serbian_cyrillic by: Damjanac Djordje