Informacioni centar "Komentar"

U rumunsko-srpskim analima nešto novo. Poznati stručni, ali veoma popularni rumunski mesečnik „HISTORIA” u svom novembarskom broju, posle mnogih decenija ćutnje među rumunskim istoričarima i publicistima, punim glasom je progovorio o jednom izuzetnom spomeniku srpske vojničke slave koji se nalazi na rumunskom tlu. Po svemu sudeći, ovo znamenje spada među najveće, ako nije i najveći takav spomenik izvan srpskih granica. …

OTVORENO PISMO
G-dinu predsedniku Evropskog Suda za ljudska prava
Gospodine predsedniče,
Našu pažnju je privukao jedan van opšti proces kojim Vi predsedavate, a na kome je jurisdikcija trebalo da se uskoro oglasi po drugi put.
Radi se o jednom slučaju koji suprotstavlja sa jedne strane g. Vassili Kononov-a, koji danas ima 86 godina, a koji je bivši antinacistički partizan u Letoniji koja je tada …

U istoriografiji Srba ne postoji konkretno istraživanje i opis verskog konvertiranja, a o čemu bi u svakom slučaju morala da se piše ozbiljna studija. Do danas ni u okviru jednog istorijskog instituta nismo imali projekat koji bi se na najozbiljniji način bavio ovom problematikom. Nikakvo izvinjenje u ovom slučaju se ne može primiti. Slobodni smo da zaključimo kako je velika …

Nevolje pravoslavnih Višana
Najudaljenije naše ostvrvo Vis, čuveno je radi „Viške pomorske bitke“ 1866g., i ukusnog vina. Udaljeno je od dalmatinskog kopna 72 kilometra. Duljina je 18 kilometara i širina 8 km. Najveća je visina Xum 591m. Mesto Vis nalazi se na istočnoj strani a Komiža na zapadnoj. Višani su svi vinogradari a Komižani vinogradari i poznati ribari. Po sredini ostvrva …

Pojava dugo očekivanih Sabranih dela Milana Kašanina predstavlja kulturni događaj prve vrste i za mnogo srećnija vremena i društva nego što je naše.
Čovek mnogih talenata, Milan Kašanin je, kao skoro svi najbolji Srbi, platio visoku cenu za svoju doslednost. Veliki istoričar umetnosti srednjega veka, znalac savremenog slikarstva, književnik, esejista, direktor jedinstveno zamišljenog Muzeja kneza Pavla, urednik Umetničkog pregleda, direktor Galerije …

Mnogi istinski pravoslavni hrišćani iz Srbije trpe veliku žalost zbog činjenice da su g. Jeftić i njegove kolege „episkopi“ uspeli da ubede većinu srpskog naroda kako su nam katolici braća u Xristu. Poneki Srbin čitajući srpsku istoriju nailazi na tragove velikih borbi koje su Srbi vodili protiv katoličke jerarhije eda bi sačuvali sopstvenu veru. I nailazeći na takve istorijske fakte. …

Pitanje suvereniteta se ponovo pojavilo krajem Srednjeg veka; tada su se mnogi zapitali ne samo koji je najbolji mogući oblik vlasti ili šta bi trebala biti svrha autoriteta koju vrši politička vlast, već koja je politička veza koja spaja narod sa njegovom vladom? To jest, kako bi u okviru političke zajednice mogli da definišemo vezu između onih koji vladaju i …

Jednog hladnog jutra krajem januara 1804. godine Mehmed-aga Fočić uzjahao je svog arapskog konja i uputio se jugozapadno od Beograda u pravcu Valjeva. Fočić nije hteo da se izlaže opasnosti i da putuje sam, pa je krenuo u pratnji 200 janičara, uglavnom pripadnika sultanove elitne garde. Ti janičari su, u stvari, izbegavali da budu odani Selimu III u dalekom Istanbulu, …

„Borba“ je, u utorak, 1. maja 1945. objavila tekst Milovana Đilasa „O crnogorskom nacionalnom pitanju“. Mnogi ovaj tekst, bez sumnje pisan po Titovoj narudžbini i diktatu, smatraju danom zvaničnog rađanja crnogorske nacije. Kako to izgleda kad se na nekoliko novinskih kartica poništi „istorijski rad“ desetine vekova – pročitajte u tekstu koji prenosimo u celini „Nije samo 25 godina stare …

Tokom Potsdamske konferencije J. V. Staljin mi je pomenuo pozivanje D. Ajzenhauera u Sovjetski Savez. Ja sam predložio da ga pozovemo u Moskvu na fiskulturnu paradu, koja je bila zakazana za 12. avgust (1945. godine, prim. prir.).
Predlog je prihvaćen. J. V. Staljin je naredio da se u Vašington uputi zvaničan poziv. U pozivu je stajalo da će za vreme boravka …

Đeneral Milan Nedić rođen je 2. septembra 1878. godine u Grockoj od oca Đorđa, tada sreskog načelnika i majke Pelagije, učiteljice. Poreklo porodice Nedić je iz sela Zaoke kod Lazarevca, od braće Damjana i Gligorija, dva poznata i priznata junaka iz boja kod manastira Čokešine (na Ceru). Prezime su dobili po babi Nedi, koja je bila rodom iz plemena Vasojevića. …

Srodni članci:Nema srodnih članaka

Kontroverze koje su poslednjih meseci pojavile u vezi knjige američkog istoričara, jevrejskog porekla, Normana Finkilštajna, ponovo su skrenule pažnju javnosti na grupu tzv. revizionističkih istoričara. U svojoj, nedavno objavljenoj knjizi, Xolokost Industrija, on dovodi u pitanje savremeno iskorišćavanje jevrejske tragedije u Drugom svetskom ratu za ciljeve koji nemaju veze sa pravičnom nadoknadom stvarnih žrtava nacističkog režima. Pri tome on često …