Informacioni centar "Komentar"

„Ne možemo dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh.” (General vojske SAD Majkl Šort, povodom agresije na SRJ)

Posledice agresije NATO-a na SRJ nisu samo ubistvo 88 dece i tri nerođene bebe (23 deteta nisu mogla biti identifikovana), ubistvo drugih civila, spaljivanje gradova, sistematsko uništavanje jedne države i naroda, kršenje Povelje OUN, međunarodnog i nacionalnog prava, već i trovanje ljudi i životne sredine čije posledice se tek sad, tri godine nakon agresije, jasno osećaju.

Španski pilot kapetan Adolfo Luis de la Os je prvi pilot NATO-a koji je progovorio o upotrebi hemijskih, bioloških, i radioaktivnih oružja. Evo šta je on izjavio španskom listu „Articulo 20” 1999. godine. Prenosimo u celini intervju koji je sa njim uradio Xose Luis Morales. Kapetan Adolfo Luis Martin de la Os, koji se vratio u Španiju krajem maja posle učešća u bombardovanju od samog početka, „stručnjak za strašnog F-18”, vojni avion koji je najviše korišćen u strategiji „spaljene zemlje” na Balkanu, je kategoričan u svojoj tvrdnji: „Pre svega želeo bih da razjasnim da je velika većina mojih kolega, da ne kažem svi, su uopšte protiv rata a naročito protiv ovog varvarstva.”

Martin de la Os kaže da su on i njegove kolege „izgoreli”. Pre nekoliko dana su se pojavile u novinama izjave komandanta M. Michavilje, koji je trenutno u bazi Aviano sa pilotima koji su nas zamenili, gde tvrdi da je naša najjača pomoć u vazduhu bila mentalno i fizičko zdravlje. Ali, ja mislim da su naši najveći neprijatelji – naše vlasti, Ministar odbrane i čitav njegov tim, članovi Vlade, koji „ništa” ne znaju o ratu i koji ga prihvataju ne informišući se ni o čemu, i što je još gore oni su krivi za laž pred javnim mnjenjem u Španiji- putem novina, radia i televizije, za laži stranim dopisnicima i informativnim agencijama. Martin de la Os potvrđuje sumnje da stalna NATO bombardovanja civilnih ciljeva nisu bile posledica ratnih „grešaka”: „Nekoliko puta je naš pukovnik protestvovao pred NATO pretpostavljenima zbog izbora civilnih ciljeva. Izbacili su ga sa uvredama i pretnjama da će Sjedinjene Države uložiti prigovor Španskoj vojsci, prvo u Briselu, a onda i pred Ministrom odbrane. Ali to nije jedino, i želim da saopštim svima: jednom je data šifrovana naredba od strane američke vojske da se bace protiv-pešadijske bombe na Prištinu i Niš. Naš pukovnik je to odbio i posle nekoliko dana stigla je naredba za njegov premeštaj. Sve ovo što sada izjavljujem nije ništa u poredenju sa onim što ću reći kada bude došao trenutak”.

„Od kada smo stigli u Italiju”, kaže kapetan, „nema kraja ponižavanju i uvredama. Jedini naredbodavci su Amerikanci i niko drugi. Mi smo nule, kao što će to biti i buduće jedinice zamene. Ali ima još toga. Ovde se kaže da su nekoliko operacija vodili španski piloti i komandiri. Laži, povrh drugih laži! Sve misije u kojima smo leteli, sve su planirali visoki zvaničnici Vojske Sjedinjenih Američkih Država. Štaviše, planirali su do najmanjeg detalja izbor ciljeva i tip municije koja će se koristiti. Vladine laži: Nijedan pilot koji se trenutno nalazi u bazi Avijano i koji je zamenio raniju postavu (prebačenu neposredno po početku rata 23-eg marta), nema čistu savest”, kaže ovaj kapetan.

„Do zasićenosti se insistiralo na tome da su disciplinovani i puni patriotizma španski piloti, po Ministru Eduardu Seri, koncentrisani samo na svoje teške vojne misije. Mi smo pročitali toliko laži, toliko razlika da smo se složili da ne čitamo nijedne novine dok se ne vratimo. Naš bes je ogroman. Predsednik vlade, Ministri spoljnjih poslova i odbrane lažu bez zazora svaki put kada govore o ratu. Mi imamo drugačije mišljenje i verujemo da se oni i ne informišu, jer Amerikanci – Bela Kuća, Pentagon, CIA, Ambasada ili Vojna obaveštajna služba – ih ne izveštavaju ni o čemu. Čak ni Xavijer Solana nije pokušao da se informiše od kada je počeo rat. Solana je obična igračka koju su Amerikanci postavili kako bi radio ono što mu oni narede. I čovek to radi, mirno stoji pred Generalom Klarkom kada mu govori ili kada mu daje naređenja koja mora da izvrši bez zastoja. Mi tamo ništa ne značimo. Ni reči o strašnim udesima, gubicima koje smo imali izvan borbi, preziru i sankcijama, ni jedne jedine reči. Ni od koga!

Što se tiče pogrešnog izbora meta i poniženja, španski oficir je još uvereniji da nema nikakvog objašnjenja.

„Savršeno smo znali da ulazimo u jedan sukob protiv koga je većina španskih građana, što je za nas najvažnije. Ono što niko ne kaže to je da nema nijednog komentara, informacije ili govora, da su Španci, Xolanđani, Portugalci… da smo svi mi tamo kako bi uradili ono što američki generali odluče. Nema nijednog novinara koji zna šta se dešava u Jugoslaviji. Uništavaju zemlju, bombarduju je novim oružjem, otrovnim nervnim gasovima, površinskim minama koje bacaju sa padobranima, uranijumskim bombama, napalmom, sterilišućim hemijskim materijalima, insekticidima koji truju useve, o svemu tome još uvek ništa ne znamo. Amerikanci su tamo počinili jedno od najvećih varvarstava protiv ljudskog roda. Mnogo ružnih stvari ćemo čuti u budućnosti o tome što se desilo i sudeći po onome što su nam rekli engleski i nemački oficiri, cilj akcije je bio da podeli Evropljane i zadrži ih podređenima tokom sledećih decenija.

Stručnjaci sa Studentske poliklinike u Beogradu su proučavajući posledice NATO agresije u Sremu (Karlovčić) ustanovili da su prilikom bombardovanja korišćeni i projektili sa hormonskom sadržinom! Oni su po tvrđenju ovih uglednih stručnjaka izazvali oboljenja biljaka, ali i ljudi. Posledice se sada nakon tri godine uočavaju i u našim bolnicama i domovima zdravlja. Sve je više hormonskih poremećaja naročito kod žena, karcinom i leukemija, kao i oboljenja prouzrokovana koksaki virusima (identično slučajevima u Republici Srpskoj posle bombardovanja 1996.!), naročito među mlađom populacijom.

Imunitet stanovništva drastično opada što po istraživanjima nije samo posledica stresa, već hemijskih i bioloških otrova korišćenih 1999 godine. Mnogi virusi se ne mogu ni izolovati, a njihove mutacije su neverovatno brze. Naše laboratorije kao i većina laboratorija u svetu nisu u stanju da otkriju najsitnije čestice (razvijene u vojnim laboratorijama SAD) koje ugrožavaju imunitet ljudi. Ono što koliko toliko nadoknađuje ove posledice je ogromna požrtvovanost nekih naših doktora i naučnika koji vode danonoćnu borbu sa ovim zlom.

Od 1999. godine ekstremno je visok nivo morbiditeta tumora (13,52 % ), najviše kod onih sa 50 i više godina,ali raste i kod dece i omladine. U slučaju Republike Srpske posledice korišćenja radioaktivnog, biološkog i hemijskog oružja su takođe stravične. Izbeglice iz Xadžića (Srpsko Sarajevo) koji su bili bombardovani od strane SAD ovim oružjem, umiru već godinama od bolesti koje su od pre rata bile retke, ili ih uopšte nije bilo. U Bratuncu je smešteno 3600 negdašnjih žitelja Xadžića. U periodu od šest godina umrlo ih je 1300. Najčešći uzrok smrti je karcinom.

Priredio: Boris Aleksić

Srodni članci:

• Nema srodnih članaka