RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
СРЈ vs. НАТО

Биолошко и xемијско оружје у агресији НАТО-а на СРЈ

Биолошко и xемијско оружје у агресији НАТО-а на СРЈ 13.07.2000.Leave a comment

„Не можемо добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух.” (Генерал војске САД Мајкл Шорт, поводом агресије на СРЈ)

Последице агресије НАТО-а на СРЈ нису само убиство 88 деце и три нерођене бебе (23 детета нису могла бити идентификована), убиство других цивила, спаљивање градова, систематско уништавање једне државе и народа, кршење Повеље ОУН, међународног и националног права, већ и тровање људи и животне средине чије последице се тек сад, три године након агресије, јасно осећају.

Шпански пилот капетан Адолфо Луис де ла Ос је први пилот НАТО-а који је проговорио о употреби хемијских, биолошких, и радиоактивних оружја. Ево шта је он изјавио шпанском листу „Артицуло 20” 1999. године. Преносимо у целини интервју који је са њим урадио Xосе Луис Моралес. Капетан Адолфо Луис Мартин де ла Ос, који се вратио у Шпанију крајем маја после учешћа у бомбардовању од самог почетка, „стручњак за страшног Ф-18”, војни авион који је највише коришћен у стратегији „спаљене земље” на Балкану, је категоричан у својој тврдњи: „Пре свега желео бих да разјасним да је велика већина мојих колега, да не кажем сви, су уопште против рата а нарочито против овог варварства.”

Мартин де ла Ос каже да су он и његове колеге „изгорели”. Пре неколико дана су се појавиле у новинама изјаве команданта M. Michavilje, који је тренутно у бази Авиано са пилотима који су нас заменили, где тврди да је наша најјача помоћ у ваздуху била ментално и физичко здравље. Али, ја мислим да су наши највећи непријатељи – наше власти, Министар одбране и читав његов тим, чланови Владе, који „ништа” не знају о рату и који га прихватају не информишући се ни о чему, и што је још горе они су криви за лаж пред јавним мњењем у Шпанији- путем новина, радиа и телевизије, за лажи страним дописницима и информативним агенцијама. Мартин де ла Ос потврђује сумње да стална НАТО бомбардовања цивилних циљева нису биле последица ратних „грешака”: „Неколико пута је наш пуковник протествовао пред НАТО претпостављенима због избора цивилних циљева. Избацили су га са увредама и претњама да ће Сједињене Државе уложити приговор Шпанској војсци, прво у Бриселу, а онда и пред Министром одбране. Али то није једино, и желим да саопштим свима: једном је дата шифрована наредба од стране америчке војске да се баце против-пешадијске бомбе на Приштину и Ниш. Наш пуковник је то одбио и после неколико дана стигла је наредба за његов премештај. Све ово што сада изјављујем није ништа у поредењу са оним што ћу рећи када буде дошао тренутак”.

„Од када смо стигли у Италију”, каже капетан, „нема краја понижавању и увредама. Једини наредбодавци су Американци и нико други. Ми смо нуле, као што ће то бити и будуће јединице замене. Али има још тога. Овде се каже да су неколико операција водили шпански пилоти и командири. Лажи, поврх других лажи! Све мисије у којима смо летели, све су планирали високи званичници Војске Сједињених Америчких Држава. Штавише, планирали су до најмањег детаља избор циљева и тип муниције која ће се користити. Владине лажи: Ниједан пилот који се тренутно налази у бази Авијано и који је заменио ранију поставу (пребачену непосредно по почетку рата 23-ег марта), нема чисту савест”, каже овај капетан.

„До засићености се инсистирало на томе да су дисциплиновани и пуни патриотизма шпански пилоти, по Министру Едуарду Сери, концентрисани само на своје тешке војне мисије. Ми смо прочитали толико лажи, толико разлика да смо се сложили да не читамо ниједне новине док се не вратимо. Наш бес је огроман. Председник владе, Министри спољњих послова и одбране лажу без зазора сваки пут када говоре о рату. Ми имамо другачије мишљење и верујемо да се они и не информишу, јер Американци – Бела Кућа, Пентагон, ЦИА, Амбасада или Војна обавештајна служба – их не извештавају ни о чему. Чак ни Xавијер Солана није покушао да се информише од када је почео рат. Солана је обична играчка коју су Американци поставили како би радио оно што му они нареде. И човек то ради, мирно стоји пред Генералом Кларком када му говори или када му даје наређења која мора да изврши без застоја. Ми тамо ништа не значимо. Ни речи о страшним удесима, губицима које смо имали изван борби, презиру и санкцијама, ни једне једине речи. Ни од кога!

Што се тиче погрешног избора мета и понижења, шпански официр је још уверенији да нема никаквог објашњења.

„Савршено смо знали да улазимо у један сукоб против кога је већина шпанских грађана, што је за нас најважније. Оно што нико не каже то је да нема ниједног коментара, информације или говора, да су Шпанци, Xоланђани, Португалци… да смо сви ми тамо како би урадили оно што амерички генерали одлуче. Нема ниједног новинара који зна шта се дешава у Југославији. Уништавају земљу, бомбардују је новим оружјем, отровним нервним гасовима, површинским минама које бацају са падобранима, уранијумским бомбама, напалмом, стерилишућим хемијским материјалима, инсектицидима који трују усеве, о свему томе још увек ништа не знамо. Американци су тамо починили једно од највећих варварстава против људског рода. Много ружних ствари ћемо чути у будућности о томе што се десило и судећи по ономе што су нам рекли енглески и немачки официри, циљ акције је био да подели Европљане и задржи их подређенима током следећих деценија.

Стручњаци са Студентске поликлинике у Београду су проучавајући последице НАТО агресије у Срему (Карловчић) установили да су приликом бомбардовања коришћени и пројектили са хормонском садржином! Они су по тврђењу ових угледних стручњака изазвали обољења биљака, али и људи. Последице се сада након три године уочавају и у нашим болницама и домовима здравља. Све је више хормонских поремећаја нарочито код жена, карцином и леукемија, као и обољења проузрокована коксаки вирусима (идентично случајевима у Републици Српској после бомбардовања 1996.!), нарочито међу млађом популацијом.

Имунитет становништва драстично опада што по истраживањима није само последица стреса, већ хемијских и биолошких отрова коришћених 1999 године. Многи вируси се не могу ни изоловати, а њихове мутације су невероватно брзе. Наше лабораторије као и већина лабораторија у свету нису у стању да открију најситније честице (развијене у војним лабораторијама САД) које угрожавају имунитет људи. Оно што колико толико надокнађује ове последице је огромна пожртвованост неких наших доктора и научника који воде даноноћну борбу са овим злом.

Од 1999. године екстремно је висок ниво морбидитета тумора (13,52 % ), највише код оних са 50 и више година,али расте и код деце и омладине. У случају Републике Српске последице коришћења радиоактивног, биолошког и хемијског оружја су такође стравичне. Избеглице из Xаџића (Српско Сарајево) који су били бомбардовани од стране САД овим оружјем, умиру већ годинама од болести које су од пре рата биле ретке, или их уопште није било. У Братунцу је смештено 3600 негдашњих житеља Xаџића. У периоду од шест година умрло их је 1300. Најчешћи узрок смрти је карцином.

Приредио: Борис Алексић

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор