RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Русија

Нема одбране од ракета „Топољ-М“

Нема одбране од ракета „Топољ-М“ 23.09.2000.Leave a comment

Неуспех Пентагона приликом најновијег испробавања елемената будућег националног система противракетне одбране (НПРО) нипошто не значи да ће Сједињене Америчке Државе одустати од идеје стварања таквог система. И актуелни председник САД и његови потенцијални наследници, који сада воде предизборну кампању, истичу да ће наставити рад на стварању националне ПРО. Мотиве такве политике, и тврду позицију САД у погледу НПРО америчка администрација сервира светској јавности као изнуђену меру, чија је сврха да заштити САД од агресије која би могла доћи од отпадничких земаља, као што су Северна Кореја, Ирак, Иран и Либија, а такође, од евентуалног „случајног лансирања“ руске ракете у правцу САД. Међутим, 160 противракетних комплекса које Сједињене Државе намеравају да инсталирају на Аљасци прескупо је задовољство да би се Америка заштитила од виртуелне опасности ракетног напада тих земаља. Уз то, саме те државе, које Сједињене Америчке Државе сматрају „отпадницима“ нису баш толико луде, нису самоубице, јер знају да би након тога уследио узвратни нуклеарни удар. Према томе, мотиви стварања националног система противракетне одбране у САД, на чему тако упорно инсистирају и администрација и Сенат, сасвим су другачији. Са великом дозом вероватноће може се тврдити да у том „бизнису“ паре нису те које играју последњу улогу. Нуклеарни кишобран приликом напада савременим балистичким ракетама у случају настајања озбиљног конфликта апсолутно не може заштитити територију САД. Може једино испровоцирати наношење још жешћег концентрисаног удара. А то задовољство ће коштати Америку више од 60 милијарди долара – управо је таква предрачунска вредност пројекта. Наравно, те паре ће се преместити из џепова пореских обвезника у сефове водећих концерна војно-индустријског комплекса САД. Постоји, међутим, и друга страна проблема коју, можда, не узимају у обзир иницијатори америчке НПРО али која ће се обавезно, по мишљењу ауторитетних експерата, испољити чим САД приступе инсталирању поменутих 160 противракетних комплекса на Аљасци. Ради се о природној тежњи „евентуалног противника“ САД да покуша пробити противракетну заштиту САД. Пре свега, на рачун количинског повећања средстава стратешког нуклеарног напада. Кина, на пример, располаже данас са свега 20-25 интерконтиненталних балистичких ракета које су способне да до територије САД допреме нуклеарне бојеве главе. Међутим, пошто будућа америчка НПРО за неколико пута премашује кинеска средства за нуклеарни напад, Кина ће бити принуђена да приступи њиховом многократном повећању. Индија, која са Кином има не баш најбоље односе, свакако ће одреаговати на повећање нуклеарног потенцијала свог суседа на адекватан начин, а њеним стопама кренуће и Пакистан, који опет са Индијом није баш у најбољим односима. Једном речју, америчка НПРО, на чијем стварању инсистира америчка администрација, изазваће међу старим и новим члановима нуклеарног клуба ефекат снежне лавине. Међутим, ауторитети у војној области сматрају да на савременој етапи развоја науке и технике, нарочито у војној области, илузије о нерањивости више су него мит. Као потврда томе може послужити и светска историја, која сведочи да су у војним конфликтима средства напада увек била снажнија од средстава одбране. Русија би могла да и даље усавршава национални систем ПРО-А-135, која засад покрива Москву. Међутим, то са једне стране противуречи познатом Споразуму између бившег СССР-а и САД, а с друге, то је збиља бесмислено. Зато се акценат ставља на развој и усавршавање средстава за задржавање нуклеарног конфликта. У датом контексту ради се о најновијим ракетним комплексима „Топољ- М“, којима се данас наоружавају руске Ракетне јединице стратешке намене. Ти комплекси већ се налазе на борбеном дежурству. Процес замене старих интерконтиненталних балистичких ракета новим биће окончан у наредних неколико година, па ће тако бити решен проблем обнављања стратешког одбрамбеног потенцијала Русије у дугорочној перспективи и на квалитативно новом нивоу. При том та модернизација ни у којој мери неће бити у раскораку са совјетско- америчким споразумом о ПРО. „Топољ-М“ (према класификацији НАТО – СС- 27) јесте ракета на чврсто гориво, статичног и мобилног базирања. Дужина њеног тростепеног корпуса, заједно са чеоним делом, износи 22,7 метара, пречник – 1,95 метара, тежина при старту – 47,2 тоне, а бојеве главе – 1,2 тоне. Домет је већи од 10 хиљада километара, а ту раздаљину она превали, како су показале пробе, за 20-25 минута. По степену борбене готовости она превазилази све досад постојеће у свету интерконтиненталне балистичке ракете за 1,5-2 пута, а по прецизности погађања циља – за 2-2,5 пута. Висока пробојна моћ кроз систем ПРО може бити појачана још већом разорном моћи приликом погађања циља. „Топољ-М“, који се данас налазе на борбеном дежурству, опремљени су бојевим пуњењима од моно-блокова, што захтева совјетско-амерички споразум. Али у случају иступања САД из тог споразума, руске интерконтиненталне балистичке ракете нове генерације могу бити трансформисане у одвајајуће бојеве главе, па ће у том случају једна ракета носити и по 10 нуклеарних бојевих глава од којих се свака усмерава на циљни објекат самостално, у складу са програмом инсталираним у бојеву главу. Ракетни комплекс „Топољ-М“, по оцени генералног конструктора Јурија Соломонова, превазилази интерконтиненталне балистичке ракете које се налазе на борбеном дежурству по многим параметрима, али при том задржава, подсетимо на то још једном, све параметре који проистичу из захтева совјетско-америчког Споразума из 1972. године о ПРО. Соломонов је навео четири основне тактичко-техничке одлике ракетног комплекса: способност да у случају потребе пробије сваки и најсложенији систем противракетне одбране, висока прецизност погађања циља, висок степен отпорности на утицаје електромагнетских импулса и других средстава ометања приликом испаљивања и лета до циља, и најзад, ефикасност бојевих блокова. Те карактеристике, узете у целини, омогућавају ми да тврдим, каже генерални конструктор, да комплекс „Топољ- М“ данас нема аналога у свету.

Извор: „Политика“

А. ДЕДУЛ

Сродни чланци:

Оставите одговор