RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Евроазија

Александар Дугин о Југославији

Александар Дугин о Југославији 18.11.2000.Leave a comment

Александар Дугин – саветник председника руске Думе, председник Центра за геополитичке експертизе и оснивач савремене руске школе геополитике – дао је интервју руском часопису Поларна звезда у ком је прокоментарисао актуелна дешавања у Југославији и Израелу. Преносимо вам најзанимљивије делове овог интервјуа.

Поларна звезда: Александре Гељевичу, тренутно је сва пажња светске и руске јавности усмерена према двема тачкама на политичкој мапи света: Југославији и Израелу. Могуће је, вероватно, повући неке паралеле и аналогије у ситуацијама са Србима и Израелцима. Геополитичка логика нам говори да то очигледно нису дешавања локалног карактера, она одражавају одређену тенденцију у данашњој политичкој ситуацији. Како бисте прокоментарисали „плишану револуцију“ у Југославији и палестинско-израелски конфликт са геополитичке тачке гледишта? Које последице и промене равнотеже сила ови конфликти могу произвести, како ово може да се одрази на положај Русије? Александар Дугин: Југославија је евроазијска творевина у оквиру Источне Европе. Агресија против Југославије била је лекција коју су атлантисти дали осталим евроазијским земљама и државама, првенствено Русији. Мешање САД у унутрашњу политику Србије је бандитизам и беззакоње, али на то смо навикли. Сматрам да стога Коштуница није идеална фигура за атлантизам, у његовом случају су атлантисти следили површне циљеве (свргавање Милошевића), уместо геополитике. Останком Милошевића на власти, сецесија Црне Горе би се наставила бржим темпом, а и на Косову би било могуће истребљивати нашу браћу Србе без икаквих препрека, што су САД и радиле. Сада морају или демонизовати Коштуницу, или смањити притисак на Србију. Ако руско руководство иоле разуме логику геополитике, оно мора одмах активизирати своју политику на Балкану, помоћи Коштуници не часећи часа. Постоји много околности које Русија сада може искористити. Ускоро ће бити касно и наша пасивност по овом питању може учврстити позиције проатлантских сила у самој Србији (Ђинђић). Паралела са Израелом је оправдана. Сасвим је јасно да су „мировни процес“ и подршка Палестинцима две стране атлантске политике САД према Израелу. Ово је званична позиција Вашингтона. Израел је после хладног рата престао да игра суштинску улогу за САД, пошто је стратегија САД заснована на хладној атлантској геополитици, а не на филојудејском мистицизму, како неправилно сматрају неки руски „патриотски“ кругови, онда Вашингтон без размишљања издаје Израел, пошто у овој етапи моћ САД директно зависи од енокомске контроле – кроз енергоресурсе – над Европом, а то их води ка алијанси са арапским нафтним државама блискоисточног региона. Израел данас трпи последице противуречности своје проатлантске политике у последњих десет година – подпомагајући распад СССР и радећи за атлантисте, Јевреји су на свој врат навукли гомилу проблема. А ово је тек почетак. Поређење Србије и Израела је уместо – у оба случаја се ради о томе да атлантски диктатор кажњава непослушне. Објективно, ово зближава Израел и Србију са Русијом, главним противником атлантизма и главним стожером евроазијства. Веома је важно да руски руководиоци спознају геополитички тренутак и не гаје никакве илузије у вези тога која сила данас (не јуче!) управља Палестинцима. Друго: крајње је важна позиција Ирана, који очигледно неадекватно оцењује догађаје. Као што је правилно оценио врховни муфтија Русије Толгат-хозрат Таџудин: „Зар се може скрнављење гроба исламског светог Јусуфа сматрати фундаменталистичком, исламском акцијом“? Наравно, између Израела и Србије постоји велика разлика, Београд води жестоку борбу против атлантизма дуги низ година, и не смемо кривити Србе што су се донекле уморили, имајући у виду да су од Русије, као хуманитарну помоћ, добили једино кривоустог олигофрена Черномирдина, а Израел се сукобио са правим лицем својих прекоокеанских пријатеља тек недавно, и много је зла нанео приклонивши се атлантистима током хладног рата и издавши евроазијске завете првобитног ционизма. Зато Србији морамо активно помагати, а ситуацију у Израелу посматрати и подржавати оне тенденције које управо сада јачају. Све се усложњава тиме што Русија не сме да изгуби везе са исламским светом, са својим пријатељима међу Арапима. Све у свему, ситуација у којој се Русија налази је веома повољна, али да би смо је искористили у пуној мери, морамо се бавити геополитиком не пасивно, већ активно, агресивно, са жељезном евроазијском вољом и брзим и чистим џингиско-стаљинским умом.

П.З.: Ви говорите да нови лидер српске опозиције и нови председник Југославије Војислав Коштуница није лош избор.Критике руске опозиције, која већ тврди да је Југославија за Русију заувек изгубљена, своде се на то да је такозвана демократска опозиција у Србији створена помоћу новца америчких пореских обвезника, да ће Коштуница и нова влада са много већим задовољством стремити ка томе да се интегришу са економијом Запада, него да разматрају магловите могућности стварања словенског савеза са Русијом. Скидање економских санкција, обећани финансијски прилив у југословенску привреду од стране реда европских земаља могу ставити Коштуничину владу у положај зависности од воље оних који су још недавно издавали наређења о бомбардовању Југославије. Да ли ће нови председник узимати у обзир ставове Русије у овој ситуацији и које кораке сама Русија мора да предузме ради геополитичке орјентације Југославије? Посета министра иностраних послова И. Иванова Југославији и његови преговори са Коштуницом изазвали су крајње позитивне реакције код западних политичара, који су очекивали да ће Русија упорно подржавати Милошевића. Нису ваљда били толико површни и занемарили геополитички аспект целог проблема?

А.Д.: Патриотска јавност сматра да је Југославија изгубљена за Русију … А зар Русија није изгубљена за Русију, у великој мери због крајњег идиотизма „патриотске јавности“, која својом неспособношћу, гордошћу, ограниченошћу, кукавичлуком, леношћу и неделовањем прекрасно служи атлантизму? „Патриотска јавност“ само лаје около и пушта отровне балоне. Ако би била способна, њен притисак на државно руководство био би значајан и руководство би још давно деловало адекватније геополитичком кључу. Та проклета „патриотска јавнист“ још увек презире евроазијство, геополитику, традиционализам, поништавајући сваку одговорну мисао својим примитивно-националистичким, ветеро-совјетским или просто делиријумским мотивима. Ми живимо у двополарном свету, где је други пол – евроазијски – још увек тек потенцијални. И та чињеница, да је он тек потенцијалан, да га можемо тек донекле узимати у обзир, у великој мери је резултат пасивности и неспособности управо „патриотске јавности“.

П.З.: По вестима информационих агенција, кандидати за председника САД, демократа Алберт Гро и републиканац Џорџ Буш млађи залажу се за подршку само једној страни – Израелцима. Позвали су Јасера Арафата да убеди Палестинце да се уздрже од провокација према Израелцима. Како објашњавате контраст мишљења оба кандидата и акција Клинтонове администрације и такву подударност мишљења наводних противника на изборима?

А.Д.: Ово сте добро приметили. Објашњење је једноставно: Гор и Буш млађи се труде да придобију подршку утицајног јеврејског лобија, АИПЕЦ. Клинтон и његова администрација се руководе геополитичким интересима САД, што је још одавно очигледно. Чим Гор или Буш дођу на власт, вратиће се на Клинтонову стратегију, која се састоји у кроћењу Израела и нормализацији америчко-арапских односа.

П.З.: Победа ког кандидата би више одговарала Русији?

А.Д.: САД немају позитивни модел за Русију – ни демократе, ни републиканци. По овом питању постоји консензус – евроазија мора бити распарчана, ослабљена и угушена. Методе, рокови и начини се разликују. Морамо бити спремни за ово.

П.З.: Како коментаришете јачање „антиглобалистичког покрета“, може ли он бити евроазијски сарадник?

А.Д.: То је антимондијализам,а антимондијализам и евроазијство су релативно блиски појмови. Евроазијство се заснива на одрицању Уједињеног Света, а у корист двополарног и вишеполарног света. Евроазијство и јесте антиглобализам. Тај антиглобалистички правац се састоји од десних и левих снага, то је у неку руку национал-бољшевичка синтеза. Евроазијци већ одавно делују у овом правцу. Али, ово је тек спољни синдром много дубљег процеса.

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор