Informacioni centar "Komentar"

Srednja klasa u kapitalističkim zemljama služi kao indikator stabilnog ekonomskog razvoja. U Rusiji postoji ta klasa, ali je paradoks u tome što ni visokopostavljeni činovnici, ni naučnici, pa čak ni njeni sopstveni predstavnici nisu u stanju da odrede granice između slojeva. Jedan od razloga nejasnoće socijalnih kriterijuma sastoji se u tome što je novo rusko društvo „staro“ svega jednu deceniju. A da bi novonastala socijalna struktura poprimila određenost i stabilnost, potrebne su decenije. Sem toga, posle 70 godina „sveopšte jednakosti“ u socijalizmu, zemlji je veoma teško da se privikne na hijerarhizaciju društva na socijalno-ekonomskom planu i da gradi teorije s tim u vezi. Počelo 1995. Nastajanje srednje klase u novoj Rusiji većina sociologa smešta u 1995, kada je u zemlji počeo da zaživljava privatni sektor. U njemu je tih godina radila otprilike jedna trećina građana zaposlenih u privredi. Rusi su imali dovoljno para da kupuju prilično skupe nekretnine – prigradske vile, nove stanove, automobile inostrane proizvodnje, a takođe skupu pokretnu imovinu. Statistika svedoči: u 1995. ruski građani izgradili su ili kupili 90.000 individualnih stambenih kuća. Tako masovna kupovina nekretnina govori o tome da su se u Rusiji pojavili ne samo bogati ljudi, nego i srednja klasa. To je dokazao i procvat turizma: svake godine u inostranstvo odlazi pet-šest miliona ljudi. Ranije je ta brojka bila neuporedivo manja. Avgustovska finansijska kriza iz 1998, doduše, snažno se odrazila na srednju klasu, ali je većina ljudi iz te klase, kako potvrđuju ankete, uspela da se prilagodi novim uslovima. Danas u srednju klasu spada, prema raznim ocenama, između četiri i osam miliona Rusa, a među Moskovljanima ih je najmanje 20 odsto. To su ljudi različitih profesija – mali i srednji preduzetnici, službenici uspešnih komercijalnih firmi, banaka, visokokvalifikovani radnici, lekari, inženjeri, pravnici i činovnici. Velika većina njih ne planira da emigrira u inostranstvo, jer im u potpunosti odgovara socijalno-ekonomska situacija u zemlji. Treba priznati: ruska srednja klasa za šest godina još nije postala „srednji sloj“ društva i „ne predstavlja taj sloj“, smatra zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Andrej Šaronov. U sovjetsko vreme u srednji sloj spadala je inteligencija, ali diferencijacija nije išla po nivou životnog standarda, kao danas, već na osnovu obrazovnog kriterijuma. Vera u budućnost Danas pak srednju klasu u Rusiji odlikuju četiri parametra: nivo standarda, kvalifikacija, funkcija koju obavlja čovek i socijalno samoosećanje – nivo adaptacije na savremene uslove. Prema podacima sociologa, „srednja ruska klasa“ dobija platu najmanje 450 dolara mesečno u provinciji i između 800 i hiljadu dolara u Moskvi, što je prema ruskim merilima prilično. Srednji sloj daje prednost kupovini robe prestižnih proizvođača. I to bez obzira na to što je, po rečima Andreja Šaronova, kupovna moć predstavnika ruske srednje klase znatno manja nego na Zapadu. „Srednji“ Rusi po pravilu veruju u budućnost. Oni to pravilo grade na osnovama profesionalne kompetentnosti i fleksibilnosti, inicijativnosti i čvrstom uverenju u uspeh. Oko 70 procenata njih je na pravi način zainteresovano za svoj posao i u njemu vidi dobre stvaralačke mogućnosti, pa stoga i prilično brzo grade karijeru. Ruski predstavnici srednje klase su ispolitizovani u manjoj meri. Mnogi od njih su skloni mišljenju da bavljenje politikom šteti poslu. U Evropi i SAD psiholozi dižu uzbunu zbog rasta broja takozvanih „singlova“ – pojedinaca koji su usmereni u pravcu sticanja karijere, koji žive isključivo za sebe i izbegavaju da se vezuju za nekog. U Rusiji to nije slučaj. Rusi, po pravilu, ne žrtvuju porodicu i ljubav karijeri i težnjama ka nezavisnosti. Prema podacima eksperata, „srednji“ Rusi takođe čitaju više knjiga, češće posećuju muzejske izložbe i pozorišta, slušaju klasičnu muziku i biraju turistička putovanja na kojima se nude svestrani kulturni programi. Postoji čak i mišljenje da će inteligentnost u Rusiji uskoro postati neodvojiva odlika predstavnika srednje klase.

O. SOBOLjEVSKA

Srodni članci:

• „Dan pobede“ ili „Dan Evrope“?
• Osam vekova rusko-srpskih specijalnih odnosa
• Istinski spas ili lažni idoli?
• Faktori bezbednosti Balkana: geopolitičke i energetske protivrečnosti
• Manifest prosvećenog konzervatizma