RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Русија

И каријера и породица

И каријера и породица 17.10.2001.Leave a comment

Средња класа у капиталистичким земљама служи као индикатор стабилног економског развоја. У Русији постоји та класа, али је парадокс у томе што ни високопостављени чиновници, ни научници, па чак ни њени сопствени представници нису у стању да одреде границе између слојева. Један од разлога нејасноће социјалних критеријума састоји се у томе што је ново руско друштво „старо“ свега једну деценију. А да би новонастала социјална структура попримила одређеност и стабилност, потребне су деценије. Сем тога, после 70 година „свеопште једнакости“ у социјализму, земљи је веома тешко да се привикне на хијерархизацију друштва на социјално-економском плану и да гради теорије с тим у вези. Почело 1995. Настајање средње класе у новој Русији већина социолога смешта у 1995, када је у земљи почео да заживљава приватни сектор. У њему је тих година радила отприлике једна трећина грађана запослених у привреди. Руси су имали довољно пара да купују прилично скупе некретнине – приградске виле, нове станове, аутомобиле иностране производње, а такође скупу покретну имовину. Статистика сведочи: у 1995. руски грађани изградили су или купили 90.000 индивидуалних стамбених кућа. Тако масовна куповина некретнина говори о томе да су се у Русији појавили не само богати људи, него и средња класа. То је доказао и процват туризма: сваке године у иностранство одлази пет-шест милиона људи. Раније је та бројка била неупоредиво мања. Августовска финансијска криза из 1998, додуше, снажно се одразила на средњу класу, али је већина људи из те класе, како потврђују анкете, успела да се прилагоди новим условима. Данас у средњу класу спада, према разним оценама, између четири и осам милиона Руса, а међу Московљанима их је најмање 20 одсто. То су људи различитих професија – мали и средњи предузетници, службеници успешних комерцијалних фирми, банака, висококвалификовани радници, лекари, инжењери, правници и чиновници. Велика већина њих не планира да емигрира у иностранство, јер им у потпуности одговара социјално-економска ситуација у земљи. Треба признати: руска средња класа за шест година још није постала „средњи слој“ друштва и „не представља тај слој“, сматра заменик министра за економски развој и трговину Андреј Шаронов. У совјетско време у средњи слој спадала је интелигенција, али диференцијација није ишла по нивоу животног стандарда, као данас, већ на основу образовног критеријума. Вера у будућност Данас пак средњу класу у Русији одликују четири параметра: ниво стандарда, квалификација, функција коју обавља човек и социјално самоосећање – ниво адаптације на савремене услове. Према подацима социолога, „средња руска класа“ добија плату најмање 450 долара месечно у провинцији и између 800 и хиљаду долара у Москви, што је према руским мерилима прилично. Средњи слој даје предност куповини робе престижних произвођача. И то без обзира на то што је, по речима Андреја Шаронова, куповна моћ представника руске средње класе знатно мања него на Западу. „Средњи“ Руси по правилу верују у будућност. Они то правило граде на основама професионалне компетентности и флексибилности, иницијативности и чврстом уверењу у успех. Око 70 процената њих је на прави начин заинтересовано за свој посао и у њему види добре стваралачке могућности, па стога и прилично брзо граде каријеру. Руски представници средње класе су исполитизовани у мањој мери. Многи од њих су склони мишљењу да бављење политиком штети послу. У Европи и САД психолози дижу узбуну због раста броја такозваних „синглова“ – појединаца који су усмерени у правцу стицања каријере, који живе искључиво за себе и избегавају да се везују за неког. У Русији то није случај. Руси, по правилу, не жртвују породицу и љубав каријери и тежњама ка независности. Према подацима експерата, „средњи“ Руси такође читају више књига, чешће посећују музејске изложбе и позоришта, слушају класичну музику и бирају туристичка путовања на којима се нуде свестрани културни програми. Постоји чак и мишљење да ће интелигентност у Русији ускоро постати неодвојива одлика представника средње класе.

О. СОБОЉЕВСКА

Сродни чланци:

Оставите одговор