RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Дипломатија јача од суда

Дипломатија јача од суда 14.11.2001.Leave a comment

Званични Париз затражио је, крајем априла ове године, од наших државних органа „повлачење потерница за лидерима земаља, које су учествовале у ваздушној кампањи на СРЈ”. Ову вест објавио је само лист „Данас”, нико од наших званичника је није коментарисао, нити је овај захтев икад више поменут. Потернице су, ипак, укинуте и то неколико месеци касније, а вероватно је чиста „случајност” што је таква одлука донесена после најаве посете председника Француске Жака Ширака нашој земљи, која је, због догађаја у Америци, отказана. У поменутом захтеву званичног Париза, иначе, ниједном речју није поменута НАТО агресија, ни бомбардовање, ни страдање цивила, али је дипломатски замерено новим властима што још „нису укинуле смешну потерницу, која је производ фарсичног суђења”. Још се каже да је на тој потерници и председник Француске, што никако није у реду, јер је та држава, заједно са другим учествовала у „кампањи против Милошевићевог режима и његових злочина на Косову и Метохији”. „Грешке” убица Од почетка агресије на нашу земљу до овог захтева званичног Париза протекле су две године, а за то време није се само наш суд бавио почињеним злочинима над грађанима СРЈ, нити је само овде „хуманитарна ваздушна кампања” називана правим именом. Ваља подсетити и да је још док су падале бомбе на главе наше деце, чувени Xејми Шеј, тадашњи портпарол НАТО, признао неколико „грешака” у којима су страдали цивили, а после намерног бомбардовања албанских избеглица у селу Кориша, чак је изразио наду да ће Албанци разумети да је то било у њиховом интересу. У анализи британског недељника „Spektejkor” о агресији НАТО-а на СРЈ, почетком марта 2000. године, наведено је да је Алијанса суочена са војним неуспесима кренула у разарање цивилне и економске инфраструктуре у Србији и да су амерички председник Бил Клинтон и британски премијер Тони Блер, починили ратне злочине. Овај недељник је препоручио тадашњем британском шефу дипломатије Робину Куку да, ако „још држи до етичке спољне политике” оде у Београд и сам се преда тамошњим властима. Пут Xашког трибунала отишло је много тужби против лидера НАТО-а, упутили су их правници из Америке, Канаде, Велике Британије, Грчке и Југославије. Карла дел Понте, главни тужилац Xашког трибунала, све их је одбацила, изразивши задовољство да „током ваздушне кампање није било намерног гађања цивила”. Жак Ширак, француски председник, јавно је пак похвалио себе зато што је „спречио гађање неких мета, између осталог београдских мостова”. У нашој земљи је суђење, ипак, одржано, а Окружни суд у Београду прогласио је лањског септембра 14 челника НАТО-а кривим због кривичних дела против човечности и међународног права на казне затвора у трајању од 20 година. Поновљен захтев Да ли је званични Париз уочи најављене посете свог председника нашој земљи поновио захтев за укидање потернице нико није помињао, али да нам судови суде фарсично пример је баш ова „коинциденција” најаве Ширакове посете и пресуде Окружног суда у Београду, којој је претходила одлука Врховног суда Србије о укидању притвора лидерима НАТО-а и потерница за њима. Реаговања београдских адвоката на одлуку Окружног суда била су подељена, тако је Боривоје Боровић изјавио да није требало укидати притвор, док адвокати Рајко Даниловић, као и Драгољуб Тодоровић сматрају да је требало. Славиша Мрдаковић, адвокат који је по службеној дужности бранио Жака Ширака, тврдио је да је само делимично обустављен поступак и да је „лоптица из српских само пребачена на савезне органе. Мрдаковић је изјавио да је српска влада и њен председник Зоран Ђинђић опрала себе пред Западом и сву одговорност пребацила на савезног председника Војислава Коштуницу, јер ће се поступак сада водити пред судом Војске Југославије, која је била директна мета напада. Мрдаковић тврди да је „прерано говорити о обустави поступка, када се има у виду велики број оштећених и око 2.000 мртвих цивила – „војни суд има овлашћења да поново активира сва кривична дела иако је цивилни суд од њих одустао”. Заступник Жака Ширака је истакао да је о томе обавестио француску амбасаду и „за њих је то било непријатно изненађење”.

Н. ЛУКИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор