Informacioni centar "Komentar"

U medijima koji su naglo prešli iz stanja ovisnosti u tzv. nezavisno agregatno stanje, sve vrvi od kvalifikacija čina „crvenih beretki”. Najčešće se upotrebljava reč puč i, shodno njenom značenju, navija za odmazdu. Oni isti koji su pravi državni udar od 5. oktobra prošle godine milosrdno nazivali „pobunom naroda”, sada protest bez paljevina i nasilja nad državnim institucijama, mirno upozorenje na Mihajlovićevo kršenje Ustava i zakona, krste državnim udarom.

Amnezija „čuvara pečata”

Zar je moguće da promena agregatnog stanja, odnosno deklarativni prelazak iz navodne diktature u takođe navodnu demokratiju, toliko utiče na pamćenje? No, ako već „nezavisni” urednici državne RTS i ostalih paradržavnih medija tako lako oboljevaju od amnezije (i izjavljuju da je nezavisnost u novinarstvu čista izmišljotina), onda su stvari jasne. Perjanice NUNS-a, veliki borci za objektivno i nezavisno novinarstvo sorošovski finansirano, sada su olako pristale da budu čuvari državnog, odnosno Batićevog, Mihajlovićevog, što znači Đinđićevog pečata. Svi su oni toliko hvaljenu nezavisnost trampili za vrlo važne funkcije u medijskim kućama, što normalno podrazumeva drastičnu promenu svesti i ponašanja. Korifeji bivših protesta i pobuna, njihovi opisivači i podstrekači, odjednom su postali borci protiv prava na tu vrstu ljudskog i građanskog čina. To je samo još jedan dokaz da se sa pravom često izjednačava adresa novinarskih i javnih kuća. Razlika ipak postoji: ove druge, javne, profesionalnije su i nikada se lažno ne predstavljaju. Inače, televizijski programi svih kanala liče kao jaje jajetu. Ista dosovska vrteška se vrti na svim televizijama, isti dosovski sateliti se slikaju u svim pozama, isti voditelji, isti gosti… Probrani i provereni pričaju iste priče, uživaju u sopstvenoj veličini… Ako je suditi po njenim gabaritima, užitak Borke Pavićević u slikanju na raznim televizijama je ogroman. Kao i njen doprinos TV-mrsomudijadi i, što bi ona rekla, govoru mržnje. Sa kakvom mržnjom ona, to bivše dete titoizma, sa onolikim privilegijama, drži banku o svemu i svačemu, pod uslovom da je to sve bivše i srpsko?!

U emisiji sa robnom markom „Ćirilov” (ma šta ta marka predstavljala) na „Studiju B”, od kojeg su uzgred rečeno, napravili gerijatrijsku TV-ustanovu, pomenuta gospođa urliče ili, finije rečeno, sa viškom neadekvatnih strasti govori o đubretu, RTS-u („ta zločinačka, zločinačka televizija”), BEMUS-u ili nekim srpskim piscima.

Igrači isti, nova samo internacionala

Ipak, nedavno je gospođa Pavićević prevazišla sebe u govoru mržnje na jednoj drugoj TV stanici. U emisiji „Lik i delo” na TV B-92, čiji je cilj bio da se Dobrica Ćosić otprilike preporuči Xagu, stručnjak za veštačka i prirodna đubriva i ostale duhovne derivate, vlasnica agencije za kulturnu dekontaminaciju, dakle, velika Borka, obrušila se na (po njoj) malog pisca i velikog srpskog nacionalistu. Kakva je to strast bila? Kakvo preporučivanje? Koja mržnja? Ljiljana Đurđić, vlasnica sličnih emocija i vokabulara, sa istim prezirnim stavom prema svemu što počinje sa samo jednim „S” (sa četiri „S” – taman posla!), ostala je u senci big Borke.

Gledalac je u čudu: kome se sada, kada su sve televizije njene, pa može da se slika u svoj svojoj pameti i lepoti, isto i više nego u Brozovo vreme, preporučuje Borka Pavićević? Koji joj je cilj? Kulturni centar u Parizu? Ne može. Tamo je već jedna druga Borka (Božović), sa mnogo boljim referencama: ona je, naime, supruga premijerovog telohranitelja. Možda ima još neki značajan kulturni ili agrarni objekat u svetu koji bi mogao biti njen cilj? Neka je nadležni o tome obaveste, spasavajući na taj način (ne)dužno TV gledateljstvo noćnih mora.

Slučaj velike Borke nije pojedinačan primer. Naprotiv, paradigmatičan je. Naime, deca titoizma su, menjajući agregarno stanje preko noći, postala unuci (ili matrone?) mondijalizma i, naravno, velike demokrate, namećući javnosti svoju novo-staru ideologiju. I okupirajući sve TV ekrane, dakako „oslobođene”. Ćerke Brozovih generala i diplomata (Biljana Kovačević-Vučo, Radmila Xrustanović, Sonja Biserko, Nataša Kandić, Jelica Minić…) sa sorošovskim amalgamima uče Srbe pameti. I poručuju im, poput Sonje Biserko nedavno iz Njujorka, da Srbiju konačno treba svesti na pravu meru. Na Beogradski pašaluk. U kome će Srbi biti ovce sa reduciranom ispašom i demokratijom. A naši pastiri biće promotori i preparatori zapadnih derivata i vulgarizovanog samodemonizovanja.

Poruke Brozovih „unuka” su jasne: Srbi su zločinci. Nije čudno da se u špici jedne TV stanice čuje: iako smo Srbi – budimo ljudi. Posle svega, TV reklame tipa „Sipaš a ne misliš” i „Više čistog veša” imaju puno smisla. I značenja.

Dunja JELEN

Srodni članci:

• Nema srodnih članaka