RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Нови светски поредак Русија

Русија и глобализација

Русија и глобализација 18.04.2002.Leave a comment

Чак и најповршнија анализа даје нам пуно право да глобализацију сматрамо основним процесом у последњих 500 година историје човечанства.

I Ову појаву неопходно је посматрати са неколико узајамних аспеката од којих су основни:

1. „Ментална”, или културно – идеолошка глобализација. Овај комплексни процес који има дугачку историју, захвата традицију, релиогију, културу и идеологију. Процес религиозне глобализације почео је с појавом првих монотеистичких религија, и у садашње време свет је „подељен” између 6 религиозних система, који контролишу власт (хришћанство и јудеизам), финансије (јудеизам и ислам), радне ресурсе (хиндуизам и конфучијанство), „менталну” сферу (ислам и будизам). Други важан аспект „менталне” глобализације представља непрекидни процес унификације културних претпоставки човечанства. Почињући од италијанске Ренесансе, културна глобализација је прпшла кроз „француски”, „енглески” и „амерички” утицај са широким географским захватом.

2. Територијална глобализација – процес укрупњавања државних и над државних образовања. Упоредо с економијом државна изградња и формирање војно – политичких савеза у највишем степену демонстрирају свету суштину глобализације. Концентрација финансијских, радних и других ресурса у ограниченом градском простору – урбанизација – такође може да служи као прекрасан пример територијалне глобализације.

3. Економска глобализација носи у себи сједињена два процеса – глобализацију тржишта (капитала, радних ресурса, роба и услуга) и глобализацију еконмских форми, под којим се подразуимевају укрупњавање организационих структура економије од средњевековних цеховних оргаанизација до глобалних надкорпорација.

4. Информационо – комуникациона глобализација данас представља најизразитији пример интеграционих процеса и укључује у себе: – развој комуникационих могућности и коришћење космичког пространства за пренос информације – појава и брзи раст глобалних информационих мрежа – компијутеризација многих животних процеса човечанства

5. Етничка глобализација састоји се из два основна процеса – раст општег броја становништва планете и узајамна асимилација различитих етничких група.

6. Кључни фактор, који утиче на савремене глобализационе процесе, представља делатност Светске владе. Не упуштајући се у срцепарајуће подробности, које нам се представљају као многобројне теорије завере, треба признати да ова наддржавна структура сасвим ефикасно испуњава улогу штаба „Новог светског поретка”. Једнако у свом послу ова организација се оријентише на интересе малобројне елите, обједињене етничким сродством и иницијацијом у ложама деструктивног усмерења. Дата ситуација – узурпација власти у Светској влади од стране хасидско – парамасонске групе – тражи најхитнију исправку.

II Покушајмо да у општим цртама одредимо основне тенденције светског развоја у XXI веку.

1. Јединствена религија, о чијој су неопходнопсти увек говорили најсветлији умови човечанства, у првобитном облику појавиће се најраније у другој половини XXI века. У свери културене глобализације интеграциони процеси носе мање инертни карактер, и зато је могуће очекивати појаву глобалне надкултуре већ у следећих 10-15 година. Контуре ове надкултуре могуће је видети већ данас, као синтезу традиционалних култура (класичне европске, масовне америчке, латиноамеричке, далекоисточне, муслиманске и индијске) у споју с новим формама (мобил – култура, киберкултура).

2. Територијална глобализација развијаће се у следећим правцима: а) учвршћивање држава традиционалног типа у Лаатинској Америци, Југоисточној Азији и државама бившег СССР-а. б) стварање савеза и обједињавање држава у Европи, Северној Америци, исламском свету; в) појављивање континенталних територијалних структура – Северноамеричке, Јужноамеричке, Европске, Далекоисточне (Тихоокеанске) и Исламске; г) укрупњивање континенталних територијалних структура до 3 ( Америчка, Европско – Исламска и Далекоисточна) или чак 2 (Атланска и Тихоокеанска). Стварање јединствене цивилизације, код које неће постојати поделе на националне државе или друге територијалне облике, представља ствар даље будућности. Замишљено је да је таква ситуација могућа само на етапи када етничке и културне разлике буду избрисане у довољној мери, а за овај процес требаће најмање 200 – 250 година. На овој позадини развијаће се процес истискивања традиционалних држава надкорпорацијама. Треба очекивати у наредних 10 до 15 година појаву приватних предузећа , који поседују признаке суверених држава: – екстериторијалност – постојање сопствених легитимних оружаних снага – учешће у међународним организацијама, које предвиђају чланство само за суверене субјекте На тај начин, процеси територијалне глобализације, глобализације економских форми и урбанизације већ данас се сливају у јединствени процес глобализације управљања

3. Економска глобализација у данашње време има најисликаније контуре, које ће се углавном очувати и у будућности: а) водећа улога великих компанија; б) функционисање глобалних „виртуелних” тржишта – финансијског, монетарног и фондовског; в) стварање и делатност глобалних трговинско-економских организација и савеза; г) превођење свих националних и међународних финансијских и монетарних трансакција, а исто тако и трговачких услуга у глобалну мрежу.

4. Основни правци информационо-комуникационе глобализације биће: а) развој глобалних космичких комуникационих система б) развој персоналних система везе и глобалног позиционирања в) стварање глобалних система управљања бизнисом, производним процесима и кућним домаћинством на бази информационо-комуникационих комплекса; г) компјутеризација и роботизација све већег броја животних процеса човечанства.

5. У области етничке глобализације биће праћено продужење раста броја становништва на планети. При том процеси глобализације управљања већ до 2020.-2025. створиће ситуацију, када производња основних видова роба и услуга објективно може да задовољи не само „златну милијарду” Римског клуба, већ много већи број људи (од 2 до 3 милијарде). Логички завршетак свих асимилационих процеса у етничкој сфери мора бити појављивање у наредних 200-250 година јединственог „планетарног “ етноса.

III Цела историја Русије представља непрекидан редослед циклуса подршци глобализацији и изолационизма. Средње трајање циклуса подршке представља 50 година. Први од таквих циклуса стартовао је почетком XVIII века с доласком на власт Петра Првога и завршио се с његовом смрћу. Други је почео у последњој трећини XVIII века (Екатерина друга) и завршио се после победе Русије у рату 1812. године. Трећи циклус ограничен је периодом од 60-их година XIX века до 1917. године. У данашње време Русија преживљава четврти циклус подршке глобализацији који је формално почео 1991. године. Први циклус самоизолације Русије претходио је петровским реформама. Други је дошао у послепетровском периоду XVIII века, а трећи се подудара са „николајевском” реакцијом XIX века. Четврти период изолационизма показао се најдужим (1917.-1991. године). Општи закључак, који је могуће извући из извода анализе данашњег стања наше земље, звучи овако – Русија као историјска заједница и држава објективно учествује у процесима глобализације, али субјективно није спремна за ово, што јој не дозвољава да заузме достојно место међу лидерима. За Русију је увек најсложенији био информационо-комуникациони аспект глобализације. Огромне неосвојене територије изазвали су у животу проблем доласка управљачких команди у регионе у прихватљивом року. Свака информација застарева брже, него што стиже да дође до извршиоца. Препреку на путу да се наша земља нађе у броју лидера глобализације представља и неконструктивна позиција Светске владе. Избацивши теорију „златне милијарде”, Светска влада је вештачки ограничила број људи и земаља, које имају право да учествују у глобализационим процесима у водећим улаогама. Русија, по мишљењу хасидско-парамасонске групе, не може да уђе у број таквих лидера и посматра се искључиво као извор сировинских ресурса за „Нови светски поредак”. Русија има три варијанте даљег развоја: 1. Ако покуша да још један у низу пут иде ван глобализационих процеса савремености, тада ће у следећих 25 година наша земља престати да постоји као држава, народ, културна заједница. Заједно са Русијом престаће да постоји и њена елита. 2. Ако Русија буде просто пратила глобализационе процесе, постоји високи ризик да се нађе у улози сировинског елемента „Новог светског поретка”. 3. Трећу могућност представља то, да Русија постане један од лидера „Новог светског поретка”, обезбеђујући свом народу и својој елити достојно место у даљем развоју човечанства. Како кажу, ако је не могуће борити се са покретом, онда треба стати њему на чело.

IV Аутор не претендује на потпуно откриће ове теме, на указивање шта и како треба радити, да би се стало на чело „Новог светског поретка”. Овај текст је призван да опише опште контуре стратегије „глобализационог лидерства”. Улога и место Русије у будућем планетарном устројству зависиће првим редом од стања 4 „критична” ресурса – „менталне” сфере, демографске ситуације, степена глобализације управљања и блока „силе”. 1. Русија може и мора да постане прва земља где ће бити реализована политика интеграције светских религија. Треба што пре у законодавном поретку увести појам „државна религија”, у коу ће спадати православље и ислам. Све остале религије морају да добију статус „подржаваних од државе”. Посебно важним представља признавање једнаког значаја за Русију православља и ислама као религиозних система коју исповеда јединствена словено-тјуркска етничка заједница. Овај корак дозволиће да се на квалитативно новом нивоу граде односи са исламским светом – од добијања инвестиционих ресурса Исламске банке до прекидања подршке чеченским бандитским формацијама. За задатке у идеолошкој сфери било би смислено и оправдано створити у Русији Министарство идеологије и пропаганде. Дани предлог не представља покушај обнављања Идеолошког одељења ЦК КПСС или немачког Министарства пропаганде, али одређена искуства у раду сличних организација могу бити искоришћена при реализацији стратегије „глобалног лидерства”. 2. При решавању следећих задатака у области демографске политике треба јасно разумети циљ – достизање таквог темпа прираста становништва, да би Русија у XXI веку поново избила на треће место у свету по броју становника после Кине и Индије: а) оздрављење постојећег становништва, а с тим и смањивање броја лица, која користе алкохол и наркотике; б) повећање рађања домаћег становништва Русије, посебно у породицама са високим приходима; в) садејствовање у процесима етничке асимилације у форми пооштравања међунационалних бракова и програм пресељавања етничких група; г) ограничавање одласка квалификованих лица у репродуктивном узрасту на стално место становања у иностранство путем увођења пореза на излаз из земље. Посебан задатак представља привлачење иностране радне снаге за освајање источних региона Русије. Африка се може одмах искључити из оних земаља које су извор радне снаге због превисоког нивоа обољевања од СИДЕ а Латинска Америка ће се још 50 година оријентисати на северноамеричко тржиште рада. Основним изворима радних ресурса за Русију могу се сматрати Индија и Кореја, чији становници нису етнички освајачи. У склопу с привлачењем јапанског капитала, којим управљају јапански менаџери и технички специјалисти, коришћење Индуса и Корејанаца у новим производним процесима у источним рејонима Русије омогући ће да се уклони територијални дебаланс без опасности за територијалну целовитост земље. 3. Један од основних задатака глобализације управљања представља формирање руских суперкорпорација – нафтно-енергетских, злато-дијамантских, аерокосмичких, војно-индустријских. Овај списак се подудара са структуром гранских министарстава СССР-а, што наводи на одређена размишљања. Најпре, глобализација економских форми у СССР-у достигла је виши ниво у поређењу са Руском Федерацијом. Друго, закључак о штетности монополизма мора бити оспорен – борба с монополима заправо представља маскирано противљење процесима глобализације. Тереба сврстати обе форме дееглобализације економије Русије – приватизациону и антимонополску – у делатност „пете колоне” Светске владе. „Газпром”, РАО „ЕЕС Русије” и Минатом морају да постану језгро руске нафтно-енергетске суперкорпорације. Делотворним механизмом даље глобализације такве суперкорпорације може да постане алијанса или уједињење с нафтним и гасним и енергетским компанијама исламског света (нарочито с иранским). Русија мора да формира злато-дијамантску суперкорпорацију на основама компаније „Алроса” уз услов припајања њој свих истраживања злата и сребра у Русији и земљама ЗНД. У сатав руске злато-дијамантске суперкорпорације морају такође да уђу и платинска одељења РАО „Норилски никл”. Назначени кораци омогући ће да се у току следећих 3-5 година створи успешна конкуренција тријумвирату De Beers- Anglo American Corporation-Minorco, који представља „скоро” суперкорпорацију. De Beers је већ одавно заузео позицију екстериторијалне глобалне компаније, о чему сведоче речи њеног оснивача – Сесилa Џона Родса: „Ми водимо посао, који се једва разликује од државе у држави”. После обједињавања свих руских авио и космичких предузећа треба учинити следећи корак – решити питање сливања русског аерокосмичког комплекса с Европским конзорцијумом у јединствену суперкорпорацију, где би космичка индустрија и хеликоптерска војна индустрија остала Русији, грађанска авиоиндустрија европским партнерима, а војна авиоизградња би била заједнички развијана. Само на овај начин биће могуће успешно конкурисати америчким аерокосмичким концернима, који већ сада демонстрирају спремност за обједињавање у глобалну суперкорпорацију. Војноиндустријска суперкорпорација мора да обједини у себи сва руска државна и приватизована предузећа, која имају везе са развојем, производњом и трговином наоружањем и војном техником. Задатком суперкорпорације мора да постане и реализација јединствене политике у сфери развоја и коришћења високих технологија (од НИОКР до патентне заштите и реализације лиценце). Посебан правац делатности суперкорпорације мора да постане извоз програмских кодова. Трансформација мора захватити и модел државне управе. Питања економске политике морају бити подељена између државе и суперкорпорација.. При овом држави остаје буџетна и пореска политика, усмерена на финансирање државних програма. Да се не би дозволилае деформације у економској политици суперкорпоција, руска држава мора да учествује како у капиталу, тако и у органима управљања суперкорпорације (с власничким делом од 30 до 60%). Структура државног буџета мора да предвиди финансирање следећих области: – национална одбрана и безбедност; – функционисање државног апарата; – фундаментална наука; – средње образовање; – идеологија и пропаганда; – стимулисање рађања. Остале трошковне области биће директно финансиране на рачун Суперкорпорација и грађана. Неопходно је спровести радикално смањење државног апарата, остављајући 7 министарстава: – одбране; – иностраних послова; – безбедности; – унутрашњих послова; – идеологије и пропаганде; – државних финансија; – ванредних ситуација; 4. Најоптималнија варијанта спољнополитичке доктрине представља следећа стратегија: Русија не улази ни у један од територијалних блокова као учесник, већ представља критични фактор за подршку сваког блока. Политика Русије треба да пртпоставља оријентацију на тасну сарадњу с Немачком у Европи, Јапаном у – Тихоокеанској зони и Ираном – у исламском свету. Без подршке Русије лидерство ових земаља у одговарајућим блоковима може да буде оспорено од стране других учесника. „Далекоисточни” аспект спољне политике Русије циљно треба преусмерити у корист Јапана са којима немамо ни економских ни етничких несагласности. 5. Када се говори о неопходности поправљања ситуације у вези с позицијом Светске владе, мисли се на следеће: Руска елита мора ући у Светску владу и њене структуре у циљу суштинских корекција циљева и начина глобализације. За реализацију назначеног задатка сва средства су добра: а) неопходно је попуњавати руским кадровима што више међународних организација на нивоу извршних органа (апарата), а не само на нивоу представничких структура; б) руска бизнис елита мора да постави питање о неопходности стварања пандама ОУН у сфери односа суперкорпорација, где Руси треба да играју активну улогу. Важан и деликатан задатак представља ступање руских представника у многобројне тајне организације, које представљају невидљиву основу Светске владе, – масонске и парамасонске ложе, „тајни” ордени и друге сличне организације. Русија мора да има могућност утицаја на одлуке, које доносе тајне међународне структуре власти.

V Покушаћемо дфа одговоримо на питање , како треба да изгледа војна доктрина Русије у вези с реализацијом стратегије „глобализационог лидерства”. У случају реализације дане стратегије војне претње према Русији измениће се у односу на садашње стање: а) претње од стране појединих држава традиционалног типа; б) претње од стране глобалних суперкорпорација; в) претње од стране територијалних блокова; г) претње од стране неформалних група (међу њима и терористтичких организација и организованих преступничких група) Данас се могућим противником Русије могу сматрати традиционалне „постиндустријске” земље. У току следећих 25-30 година треба очекивати, да се „америчка државна” претња трансформише у „америчку суперкорпоративну”, а као потенцијални противници „државног” типа појави ће се земље Латинске Америке и Југо-источне Азије. Процес формирања територијалних блокова биће неизбежно повезана са стремљењем да се Русија привуче као учесник овог или оног блока, а реализација наше чудне политике „неприсједињења” може да изазове агресивне планове. Основним обликом претње од стране данашњих развијених „постиндустријских” држава треба сматрати примену регуларних оружаних снага, појачаних високотехнолошким оружјем. Основни циљ уништења представљају оружане снаге, инфраструктура државног управљања и војно-индустријски комплекс Русије. У мери појављивања суперкорпорација, основни вид претње за Русију постаће примена малих мобилних наоружаних група, појачаних високотехнолошким оружјем. Циљ за суперкорпорације биће систем обезбеђења и производне снаге руских суперкорпорација, а такође и информационо-комуникациона инфраструктура и поједини руководиоци руског бизниса. Отсуство високотехнолошког наоружања код нових „индустријских” држава биће замењено нарастањем бројног стања људства оружаних снага, тим пре што проблема наталитета код тих земаља нема и неће га бити. Циљ таквих противника на територији Русије биће становништво и војно-индустријска производња. У етапи формирања глобалних територијалних блокова могуће је очекивати ограничену примену оружја за масовно уништење. Основни мотив употребе овог наоружања, може да буде стремљење појединих држава, које теже ка регионалном лидерству, да „коригују” бројност становништва и економски потенцијал својих конкурената. У скорије време треба очекивати поделу тероризма на два саставна дела –“традиционални” тероризам и „диверзиони” тероризам. У прву групу као и раније спада ће националистички, етнички, религиозни и политички тероризам. У случају „диверзионог” тероризма покретачку силу представљаће економски и територијални интереси држава и суперкорпорација, а терористичке акције изврашаваће снаге специјалне намене. За одбијање агресије „постиндустријских” држава Русија мора поседовати упоредиве резерве наоружања за масовно уништење и адекватно високотехнолошко наоружање. За противдејство новим „индустријским” државама Русија мора поседовати обично наоружање, способно да уништи велике количине живе силе оружаних снага државе-агресора. За противдејство „диверзионом” тероризму, а исто тако и за заштиту интереса руских суперкорпорација у иностранству, Русија мора да има моћне снаге специјалних намена, обједињене у територијалне групе и издржаване на рачун руских суперкорпорација. Међу друге мере одбрамбеног карактера треба набројати: а) подршка стратешким нуклеарним снагама Русије на нивоу, довољном за савладавање било ког система НПРО или ПРОТВД и гарантованог уништење не мање од 50% економског потенцијала или не мање 30% становништва било које државе; б) глобални развој НПРО, ПРО ТВД и ПВО у циљу заштите целе територије Русије и њених савезника од ваздушно-космичког напада; в) развој космичке групе до нивоа, способног да обезбеди функционисање космичког сегмента НПРО и ПРО ТВД, а такође и сабирање шпијунских информација са 100% земљине површине г) одвајање снага специјалне намене у посебан вид ОС под јединственом командом д) реализацију концепције информационог обезбеђења, у режиму „реалног времена”, свих карика управљања оружаним снагама – од стратешког до тактичког. Реализација свих назначених мера омогућиће Русији већ у току следећих 10-15 година да уђе у број лидера „Новог светског поретка” и на тај начин комплексно обезбеди сопствену националну безбедност у XXI веку.

* О аутору: Александар Сергејевић Игнатов je генерални директор информационог аналитичког одељења при кабинету председника Руске Федерације.

Превео: Миленко Баборац

Александар ИГНАТОВ

Сродни чланци:

Оставите одговор