RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Наша Србија

Муке нашиx у туђини

Муке нашиx у туђини 29.09.2001.Leave a comment

Свет је пун досадних држава и још досаднијих људи. Одлазећи у бели свет, увек стрепим да ће се овде нешто десити без мене. Ето, ономад сам само тркнуо на веслање, кад оно – одвело Слоба у Xаг. Без знања шефа државе. Сваки одлазак преко границе доноси безброј неизвесности. Већ после три сата човеку дође да зове кући и пита шта је још у међувремену изјавио Маршићанин. Или, шта кажу најновија истраживања о рејтингу Веље Илића. И све у том смислу. Без нечега се може, ако се већ мора, али без вести из ДОС-а и домовине у целини – не мере. Држављани досадних држава не знају шта је живот. То јест, сви они као нешто петљају. Иду на посао. Враћају се с посла. Суботом иду на пикник, утакмицу или у омиљени ресторан. Летују на неком мору. Зими иду на скијање. Штеде паре за школовање деце. После за старе дане. И – прође живот. Ако се то уопште може тако назвати. Чим стигнете у бели свет, најљубазније упитате пријатеља кад код њих почиње Дневник. Он вас погледа као да сте заискали да вам његова супруга опере леђа. Шта ће вам Дневник, пита. Није било земљотреса, није прорадио вулкан, на свим берзама је мирно. Онда објасните да вас занимају вести из домовине. А да, каже, било је прошле недеље нешто о Караџићу или Коштуници. Нешто о Македонији, ако се то још тако зове. Била ваљда нека саобраћајна несрећа па су после блокирали пут. Или су, може бити, прво блокирали… Погледате га бело и са жаљењем. Као и он вас. Исто бива кад вам домаћин предложи обилазак музеја, одлазак на утакмицу или у клуб филателиста. Ма како предусретљиви и гостољубиви били, страни пријатељи никад вам неће угодити. Ма колико настојали да прикријете незадовољство, по вама се голим оком види да из дана у дан венете од чежње за домајом. До краја се испостави да се можете сложити једино око пива. Ту се уважава начело да свако има право на свој укус, а избор је готово неограничен и у кућним залихама и у пивницама и осталим локалима. Са вином је већ сложеније. Тачније, код нас је једноставно. Пије се шта има, ако има. Докони житељи досадних земаља смислили су читав низ у суштини бескорисних правила. Као, није свеједно у какве ћасе иде која фела. Ту не помаже ни објашњење да је покојни Ика из Моловина пио само из флаше. Код њих, рецимо, пенушаво иде уз лубенице. Бело пресечено боље је не помињати, јер онда следи читава наука о томе које се служи уз дивљач, а шта уз остале ђаконије. А кад упитате странца како се зове његов министар правде и шта је дотични изјавио у последња три дана – мрка капа. Човек зна ко му је председник владе, ко посланик, уз мало напора наведе још неко име и ту му је крај. Другим речима, политички чабар. Ваш страни пријатељ једноставно не прати шта се збива у његовој земљи. Признаће вам да гледа своја посла и да се не оптерећује аферама и осталим глупостима. Вас, наравно, све време копка – ма какви копка, ждере! – шта се збива код куће. Xоће ли Каса и Чанак сачувати Ђинђића? Има ли Човић снаге да издржи све што му сваљују на плећа? Како ће Михајловић узвратити кад га притисну уза зид? Докле је стигао Саво Марковић препричавајући властитим речима Грубачев закон? За разлику од злосрећног страног пријатеља, ви знате да се без вас не може решити ниједан проблем. Попут свих комсија, рођака и колега, имате кристално јасан став о сваком питању. Ослањајући се на дугогодишње самоуправљачко искуство, ви ћете не само странцу, већ и сапутнику у возу часком објаснити где су Мађари погрешили у приватизацији, зашто је Пољска спала на просјачки штап и због чега Немачку захвата страшна рецесија. Полазећи од непорецивих и општепознатих чињеница, ви сте у стању да било ком доктору наука докажете да је дебело у заблуди. Вас не може изненадити никакав нагли обрт на политичкој сцени. Не само код куће, где сте неприкосновени, већ и у Зимбабвеу или Португалу. А зашто? Зато што сте у току. Вас прадеда је први у селу куповао новине. У вашем дому Дневник се ћутке и нетремице гледа од шездесете године прошлог века. У војсци сте били десетар у време кад је то још била војска. На трибини у месној заједници увек први постављате питање, слажући се у начелу с уводничарем. Становници досадних земаља не могу ни да наслуте какав је ужитак састављати владу, мењати министре или расчишћавати односе у владајућој коалицији. Отуђени од оног најбитнијег, они не виде даље од наредне плате и наредне рате кредита. Наш човек се не оптерећује ситницама. Он ствари посматра глобално. Док није решено државно питање, друг самоуправљач неће се замајавати славином која капље већ пола године или синовљевим поправним из математике. Наш човек види даље. И у прошлост и у будућност. Ослобођен земаљских брига, чије решавање је с пуним поверењем препустио држави, он се бави искључиво државним, опстечовечанским, а понекад и ширим проблемима. С пуним разумевањем и јасном визијом. Питајте просечног Грка како се зове шеф немачке дипломатије. Зеваће три дана и неће се сетити. Јер никад није ни знао. Наш човек је у просеку објавио бар три писма уредништву посвећена лику и делу Јошке Фишера. И тако у недоглед. Наш човек зна да је позван, такорећи задужен, да се изјашњава и брине о свему пред чим политички неизграђени досадни житељи досадних земаља неодговорно затварају очи. Ма прошли и пола света, нећете наћи човека ком је прече шта има на телевизији него шта његово дете има у тањиру. Ако га и нађете, то може да буде само – наш самопрегорни самоуправљач на привременом боравку у туђини.

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор