Informacioni centar "Komentar"

Velike eksplozije koje su se dešavale u antička vremena bile su delo prirode i, poput većine prirodnih fenomena, gotovo su najavljivale svoj dolazak u vidu zemljotresa, oluja, ili podzemnih vatri. Za žitelje Xirošime nije bilo takvog upozorenja. U 8,15 izjutra 6. avgusta grad je takoreći u trenu bio sravnjen sa zemljom od eksplozije uranijumske bombe nazvane „Litl Boj“, bačene sa visine od 9500 metara iz bombardera „Enola Gej“. Eksplodiravši na visini od 600 metara u vazduhu radi maksimalnog efekta, 800 metara široka vatrena kugla raširila se tako kao da je jedva dodirnula tlo. Otprilike jedna trećina snage atomske bombe ispoljava se u vidu toplote, i 25 odsto žrtava nastradalih u Xirošimi patilo je upravo od opekotina po telu. „Efekti senčenja bili su uobičajena pojava“, stoji u Sirsovom medicinskom izveštaju. Opekotine su bile česte na onoj strani lica koja je bila okrenuta prema eksploziji. Sve vrste materijala pokazale su se kao dobar štit. Odeća je bila od velike zaštitne koristi van radijusa od 1400 metara. Kao i u slučaju sunčevih zraka, tamne boje u većoj meri apsorbuju infracrveno nego svetle boje. Zbog toga su tamne šare na odeći često potpuno progorele, a ispod njih, na koži, formirale su se „tetovirane“ opekotine. Naučnici koji su ispitivali ruševine Xirošime naglašavali su silni efekat vrućine i svetlosti na grad. Ustanovili su, kako je zapisao Džon Xersi u svom čuvenom delu Xirošima, da se liskun, čija je tačka topljenja 900 stepeni Celzijusa, istopio na nadgrobnim spomenicima udaljenim 350 metara od centra eksplozije. i da se površina sivih glinenih crepova od one vrste kakva se koristi u Xirošimi i čija je tačka topljenja 1300 stepeni, rastopila do udaljenosti od 550 metara; i nakon što su ispitali i razne druge istopljene materijale zaključili su da je temperatura izazvana bombom morala da u centru iznosi 6000 stepeni Celzijusa. Većina preživelih prisećala se bombe kao „bešumnog bleska“, a drugi kao „bleska jačeg od sunca“. Xersi napominje da je mali broj ljudi u Xirošimi čuo budu bombe, ali svi su videli ogroman, zaslepljujući blesak i osetili talas vrućine, nakon čega su odmah usledili buka eksplozije i njen potres. Xersi opisuje iskustvo jednog lekara koji je bio „korak iza otvorenog prozora kada se svetlost bombe, kao neki džinovski fotografski fleš, odrazila u hodniku. On je hitro čučnuo na jedno koleno i rekao sebi „Sasaki, gambare!(Sasaki, budi hrabar). Upravo tada (zgrada je bila 1500 metara od centra) eksplozija je provalila kroz bolnicu. Naočari koje je nosio spale su mu s lica; bočica krvi tresnula je o zid; njegove japanske papuče izletele su mu ispod stopala – ali inače, zahvaljujući mestu na kome je stajao, nije pretrpeo nikakve ozlede“. U vakuum koji je stvorila vatrena kugla bili su usisani svi otpaci, smrskana drvna građa, nazapaljivi isitnjeni kamen razorenog grada. Sve je to suknulo uvis u vidu pečurkastog oblaka, do visine od 12000 metara i vidljivo sa udaljenosti preko 650 kilometara sa morske pučine. U izveštaju jednog službenog očevica stoji da je oblak „bio posmatran sa jednog vojnog aviona, na daljini od 660 kilometara, dok se avion nalazio na visini od 7000 metara“. O samoj eksploziji rečeno je: „U vojnom avionu osetila su se dva jasno razdvojena udara, po intenzitetu slična onima koje stvara paljba protivavionskih topova. Čitav grad, izuzimajući krajnju periferiju, bio je prekriven tamnosivim slojem prašine koja se pridružila stubu dima. Oblak je bio strahovito uskomešan, sa bleskovima vatre koja se videla kroz prašinu“. Od 75000 kuća koliko je Xirošima imala u to doba, potpuno je uništeno 50000, a delimično 18000. Prema jednom izveštaju: „U krugu sa radijusom od 800 metara razaranje je bilo totalno. Dalje od jednog i po kilometra bilo je žestoko. Od 1,5 do 2,5 kilometra rušenje je bilo srednje. Dalje do 3,5 kilometara bilo je delimično. Malter je pucao, a prozori su prskali i na 13 kilometara od nulte tačke na tlu. Potpuno razorena oblast u Xirošimi. zahvatala je 47 kvadratnih kilometara“. Deo opravdanja Sjedinjenih Američkih Država za napad na Xirošimu glasio je da se u tom gradu nalazio štab Pete divizije japanske armije. Zbog njegovog prisustva, radio-izveštaji su nazivali Xirošimu „militarističkim centrom“, a Zamak, u kome je divizija bila smeštena, postao je zvanična meta napada za bombarder B-29. Kasnije je američko Ratno vazduhoplovstvo konstatovalo da je bomba bila bačena tačno na cilj. Kompletna vojna jedinica obavljala je fiskulturu na otvorenom prostoru kad je bomba pala; svi njeni članovi su odmah umrli. Na jednom mestu, u jednom trenu, pobijeno je četiri hiljade ljudi.

(iz knjige „Tajna sibirske katastrofe“)

Džon BAKSTER, Tomas ETKINS

Srodni članci:

• Nema srodnih članaka