RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Хашка инквизиција

Злочин у Хирошими

Злочин у Хирошими 12.02.2000.Leave a comment

Велике експлозије које су се дешавале у античка времена биле су дело природе и, попут већине природних феномена, готово су најављивале свој долазак у виду земљотреса, олуја, или подземних ватри. За житеље Xирошиме није било таквог упозорења. У 8,15 изјутра 6. августа град је такорећи у трену био сравњен са земљом од експлозије уранијумске бомбе назване „Литл Бој“, бачене са висине од 9500 метара из бомбардера „Енола Геј“. Експлодиравши на висини од 600 метара у ваздуху ради максималног ефекта, 800 метара широка ватрена кугла раширила се тако као да је једва додирнула тло. Отприлике једна трећина снаге атомске бомбе испољава се у виду топлоте, и 25 одсто жртава настрадалих у Xирошими патило је управо од опекотина по телу. „Ефекти сенчења били су уобичајена појава“, стоји у Сирсовом медицинском извештају. Опекотине су биле честе на оној страни лица која је била окренута према експлозији. Све врсте материјала показале су се као добар штит. Одећа је била од велике заштитне користи ван радијуса од 1400 метара. Као и у случају сунчевих зрака, тамне боје у већој мери апсорбују инфрацрвено него светле боје. Због тога су тамне шаре на одећи често потпуно прогореле, а испод њих, на кожи, формирале су се „тетовиране“ опекотине. Научници који су испитивали рушевине Xирошиме наглашавали су силни ефекат врућине и светлости на град. Установили су, како је записао Џон Xерси у свом чувеном делу Xирошима, да се лискун, чија је тачка топљења 900 степени Целзијуса, истопио на надгробним споменицима удаљеним 350 метара од центра експлозије. и да се површина сивих глинених црепова од оне врсте каква се користи у Xирошими и чија је тачка топљења 1300 степени, растопила до удаљености од 550 метара; и након што су испитали и разне друге истопљене материјале закључили су да је температура изазвана бомбом морала да у центру износи 6000 степени Целзијуса. Већина преживелих присећала се бомбе као „бешумног блеска“, а други као „блеска јачег од сунца“. Xерси напомиње да је мали број људи у Xирошими чуо буду бомбе, али сви су видели огроман, заслепљујући блесак и осетили талас врућине, након чега су одмах уследили бука експлозије и њен потрес. Xерси описује искуство једног лекара који је био „корак иза отвореног прозора када се светлост бомбе, као неки џиновски фотографски флеш, одразила у ходнику. Он је хитро чучнуо на једно колено и рекао себи „Сасаки, гамбаре!(Сасаки, буди храбар). Управо тада (зграда је била 1500 метара од центра) експлозија је провалила кроз болницу. Наочари које је носио спале су му с лица; бочица крви треснула је о зид; његове јапанске папуче излетеле су му испод стопала – али иначе, захваљујући месту на коме је стајао, није претрпео никакве озледе“. У вакуум који је створила ватрена кугла били су усисани сви отпаци, смрскана дрвна грађа, назапаљиви иситњени камен разореног града. Све је то сукнуло увис у виду печуркастог облака, до висине од 12000 метара и видљиво са удаљености преко 650 километара са морске пучине. У извештају једног службеног очевица стоји да је облак „био посматран са једног војног авиона, на даљини од 660 километара, док се авион налазио на висини од 7000 метара“. О самој експлозији речено је: „У војном авиону осетила су се два јасно раздвојена удара, по интензитету слична онима које ствара паљба противавионских топова. Читав град, изузимајући крајњу периферију, био је прекривен тамносивим слојем прашине која се придружила стубу дима. Облак је био страховито ускомешан, са блесковима ватре која се видела кроз прашину“. Од 75000 кућа колико је Xирошима имала у то доба, потпуно је уништено 50000, а делимично 18000. Према једном извештају: „У кругу са радијусом од 800 метара разарање је било тотално. Даље од једног и по километра било је жестоко. Од 1,5 до 2,5 километра рушење је било средње. Даље до 3,5 километара било је делимично. Малтер је пуцао, а прозори су прскали и на 13 километара од нулте тачке на тлу. Потпуно разорена област у Xирошими. захватала је 47 квадратних километара“. Део оправдања Сједињених Америчких Држава за напад на Xирошиму гласио је да се у том граду налазио штаб Пете дивизије јапанске армије. Због његовог присуства, радио-извештаји су називали Xирошиму „милитаристичким центром“, а Замак, у коме је дивизија била смештена, постао је званична мета напада за бомбардер Б-29. Касније је америчко Ратно ваздухопловство констатовало да је бомба била бачена тачно на циљ. Комплетна војна јединица обављала је фискултуру на отвореном простору кад је бомба пала; сви њени чланови су одмах умрли. На једном месту, у једном трену, побијено је четири хиљаде људи.

(из књиге „Тајна сибирске катастрофе“)

Џон БAКСТЕР, Томас ЕТКИНС

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор