RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Хашка инквизиција

Судиће се свим Србима

Судиће се свим Србима 02.05.2001.Leave a comment

Изгледа да су оптужбе о „тајним “ рачунима у страним банкама, које је „експерт“ без портфеља, Млађан Ђинкић, толико потезао овог пролећа, биле увертира за хапшење доскорашњег председника СРЈ, Слободана Милошевића. Први политичар који је осамдесетих схватио да је Тито мртав, да би на његовој идеолошкој заоставштини уздигао свој популизам, завршио је у београдском Централном затвору под оптужбом да је злоупотребио положај. Поред оптужбе да је незаконито откупио вилу у Ужичкој улици, да је преко својих повереника између септембра и новембра прошле године изнео из земље 173 килограма злата, да је покушао лажирање савезних избора у септембру, тужба је поднела захтев да се испита његова умешаност у атентате и нестанке појединих опозиционара и новинара. Пријатељи несталог Ивана Стамболића, некадашњег Милошевићевог ментора из времена док је други био шеф Градског комитета комунистичке партије, директно га сумњиче као налогодавца отмице. Овакав епилог није за чуђење када се зна да је после 5. октобра Милошевић монета за поткусуривање између ДОС-а и Xашког трибунала. Било је питање недеље када ће полиција посегнути за њим који је стајао као бачена карта. Чак се и Зоран Лилић, један из плејаде самопрокламованих демократа, у маниру акутног полтрона, понудио да сведочи против бившег шефа. Неоспорно је да се некадашњи председник СПС-а материјално окористио, омогућивши својој породици енормно богатство, међутим, исто тако је јасно да његови наследници, желећи да скрену пажњу са албанског тероризма у српским општинама на граници са Косовом, са судбине Косова, Ђукановићевог сепаратизма и енормног скока цена, посежу за милијардама долара како би народу, жељног бројања туђих пара, омогућили ново поље за калкулацију. Када доконе домаћице нагађају ко је колико милијарди склонио на тајни рачун, то нема никакву важност. Међутим, када се са највиших места износе паушалне оптужбе за малверзацију и корупцију, онда је то јасан показатељ дилетантизма и жеље да се позиција гради јефтиним политичким поенима. Иако актуелни председник Војислав Коштуница тврди да неће бити екстрадиције Xашком трибуналу, чини се да ће се „вожд“ ускоро наћи пред тужиоцима ове антисрпске и антиевропске институције за вршење политичких притисака. Не делују уверљиво обећања да се неће подлећи страним уценама, а у истом контексту треба гледати на изјаву Владана Батића, републичког министра правде, да хапшење нема никакве везе са захтевом из Xага и америчким ултиматумом који је истицао док су се маскирани полицајци шуњали око Милошевићеве виле. Пре ће бити да се спрема промена закона о екстрадицији која ће досовској власти омогућити да изађе у сусрет нестрпљивим тужиоцима, а да истовремено остане у границама закона. Чињеница је да др Војислав Коштуница није био упознат с планом акције Милошевићевог хапшења, која се претворила у још један бесплатан шоу за гледаоце CCN-а и BBC-а . Биће да су се републички премијер, републички министар унутрашњих послова и републички министар правде самостално одлучили на овај потез, што није за чуђење, с обзиром на то да је Милошевића те ноћи на аеродрому чекао авион са упаљеним моторима и маршрутом до Xага, с чим се председник никако није могао сложити. Сем антимилошевићевског става, партије које су формирале ДОС ништа друго не држи заједно те је будућност коалиције под знаком питања. Као што су челници ДОС-а подељени на једне, који би га екстрадирали, и на друге, који би му судили у земљи, тако је и народ поларизован. Према анкети рађеној у моменту хапшења чак 56% испитаника се изјаснило за Милошевићево изручење, док је 36% било против. На жалост, многи Срби погрешно схватају праву природу овог монт-процеса. Неки су пожурили да прославе његово лишавање слободе, заборављајући да његову главу траже још неморалнији од њега. У својој пословичној наивности и поводљивости верују да ће кооперативност бити награђена кредитима и бољим имиџом државе. Пре свега, нико не сматра ненормалним просјачење и задуживање, што јасно указује на паразитску психологију изниклу на титоистичкој „лако ћемо “ доктрини. Србија није толико сиромашна да не би могла да се постара за своје потребе уместо што гледа ко ће јој уделити помоћ у виду новца и сировина. Изгледа да је деценијска интоксикација интернационалистичким идеологијама дала своје плодове, те многи Срби не виде да је суђење Милошевићу суђење српској нацији. Пре свега, њему неће бити суђено за дела која је извршио, нити за њих постоје релевантни докази. Ни у претходним процесима организованим од Xашког трибунала тужба није марила за валидност доказа, већ се стекао утисак да су пресуде донете и печатиране давно пре привођења окривљеног. У питању је класичан политички трибунал који санкционише идеолошку некомпатибилност Новом светском поретку. Ако је Милошевић крив, како то да нико не поставља питање одговорности Стјепана Месића и Алије Изетбеговића када се зна да је први директно радио на разбијању СФРЈ, док је други свесно прекршио Лисабонски споразум гурајући муслимане у оружане сукобе са Xрватима и Србима? Милошевић није еквивалент Српству, али је тужба која је подигнута еквивалент харанги која се десетак година води против наше нације. Да би Слободан Милошевић до краја одиграо своју улогу „балканског Адолфа Xитлера“, неопходно је припремити нови Нирнберг на коме ће се изређати сви саучесници и непосредни извршиоци „геноцида“ над несрбима. У нашем је државном и националном интересу да Слободан Милошевић не буде изручен, већ да му се суди у Београду. Његова кривица је што је дозволио комадање и окупацију српских етничких и историјских територија, што није водио рат за национално уједињење и што је блокирао политичаре који су на тој идеји истрајавали. Суђење које му је наменила „међународна заједница“ биће истовремено амнестирање Запада од хегемонистичке политике коју води према српској нацији. Сви преседани у међународним односима који су се сломили на нашим леђима биће оправдани овим процесом, а носиоци овакве политике, „булдожер дипломате“ и убице са безбедне даљине, биће слављени као мудри, далековиди државници који су „спасли“ човечанство „српског фашизма“. Уместо да подржимо интелектуалце и јавне личности које су се од почетка супротстављали тенденциозној антисрпској пропаганди, ми ћемо се посути по глави и одрецитовати наш део „демократске мантре“ о српској кривици за грађански рат на простору СФРЈ. Уколико дође до изручења, Милошевић ће бити први шеф државе (макар и бивши) коме ће судити један овако склепан трибунал. Либералкапиталистички империјалисти нису успели да уприличе такав спектакл 1945. године зато што се Xитлер убио на време, међутим, у недостатку бољег диктатора, добар је и „балкански касапин“.

Стефан БРАНИСАВЉЕВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор