Informacioni centar "Komentar"

U zadnje vreme mediji sve češće pišu o Srbima, koji, nekad voljno, ali uglavnom nasilno i na prevaru, bivaju poslati u haški kazamat, jer su se našli na javnim i tajnim listama Tribunala. Ova ustanova pritom tvrdi da je cilj svega toga „suđenje za ratne zločine pojedinaca”, ali ono što se zapravo dešava na ovim procesima, ide u dva pravca. Kao prvo: Tribunal na njima želi da postavi konačan i za sve obavezujući zaključak o celokupnoj vojno-političkoj situaciji od raspada SFRJ, ukratko rečeno, ima nameru da da definitivnu ocenu o tome da li se tu radilo o građanskom, ili okupacionom ratu. Drugi, i manje važan cilj Tribunala je da sudi pojedincima za njihove „lične” prekršaje ratnog prava, Ženevske konvencije, kao i za eventualne zločine. E sad, vodile su se u Xolandiji polemike, doduše van javnosti, ali u okviru udruženja pravnika i advokata, o tome da li je Tribunal time iskoračio iz okvira svog mandata, i šta je u stvari zadatak ovog suda. On je navodno bio osnovan i predstavljen u svetu i Ujedinjenim Nacijama kao sud koji se isključivo bavi pojedincima, konkretnim ljudima i njihovim optužnicama, a u sferu politike ne ulazi. To drugim rečima znači, da Tribunal uopšte NEMA MANDAT da presudi da li je, na prostoru bivše Jugoslavije, bilo reči o GRAĐANSKOM, ili o MEĐUDRŽAVNOM (okupacionom) sukobu, niti da se bavi uzrocima raspada bivše SFRJ. Kada dobri poznavaoci prava, ovom sudu prebace da je on politička institucija, onda ga upravo podsećaju na činjenicu da je prekoračio svoj mandat i preuzeo na sebe zadatak za koji nije osnovan. Pažnja: definicija karaktera rata je esencijalno pitanje za sve zapadne institucije, kao i za našu državu i važno je reći da za sada JOŠ NIJE defininitivno usvojena. A bitno je podsetiti da je za tu procenu (do danas uvek bio) nadležan isključivo Međunarodni Sud Pravde, takođe u Xagu, smešten nekoliko blokova dalje od Tribunala. Iz tog razloga je pre više decenija i osnovan. Na njemu se parniče države (on se nikada ne bavi pojedincima) i donose se odluke – značajne za definisanje istorije. Kada je o raspadu SFRJ reč, Međunarodni Sud Pravde (u Xagu), međutim ćuti. Nije se još uvek oglasio, iako ima višegodišnji ugled u svetu u rešavanju tih problema. Na Međunarodni Sud Pravde nema poseban uticaj Amerika, niti njena administracija, a finansijski je potpuno van sfere Vašingtona. Ovaj sud je tokom decenija (od kraja Drugog sv. rata naovamo) pustio korene u evropske finansijske lobije. Inače, u njemu se zvanično vodi parnica između Sarajeva i Beograda za pokretanje ratne odštete. Dva-tri puta je sud tim povodom zasedao i ništa nije odlučio, a onda je sve zamrznuto. U to vreme je SRJ uslovila proznanje BiX, zahtevom da Sarajevo povuče tužbu potraživanja plaćanja ratne odštete, pa je zbog toga nastala politička pat-pozicija. To je bilo u vreme Miloševića. Po dolasku DOS-a na vlast, SRJ je ubrzo priznala BiX, bez ikakvih uslovljavanja, te je tako tužba Sarajeva i dalje ostala važeća. Sad Zagreb, takođe najavljuje da će i on pokrenuti isto pitanje na istom sudu, ali se ono ne može rešiti, sve dok se zvanično ne odredi karakter rata na prostoru bivše Jugoslavije. Zašto je to sve važno? Zato što samo ovaj sud, a ne Tribunal, koji je drugog ranga (eksperimentalni i zato ad hoc), može odlučiti da li je rat na prostoru SFRJ građanski: u tom slučaju nema plaćanja ratne odštete, a nema ni primene Ženevske konvencije na pojedince (ona se primenjuje samo na rat između dve nezavisne države). Ostaje samo povreda ratnog prava, što daje blaže kazne. Ukoliko se međutim PRESUDI da je u pitanju bio „međudržavni” (okupacioni) sukob, znači država SRJ je napala državu BiX, onda ima plaćanja ratne odštete, ima povrede Ženevske konvencije i ima visokih pojedinačnih kazni, a odgovoran je i kompletan državni i vojni vrh isključivo SRJ. E sad, dok Međunarodni Sud Pravde (u Xagu) uporno ćuti, Tribunal „ispod žita” polako zaokružuje priču da je rat bio međudržavni, i da je od proglasa Alije Izetbegovića o otcepljenju, JNA postala strana vojska u tuđoj državi i morala je, prema tome, da se kompletno preda ili povuče, ali nije, već je napravila ratnu štetu. Tribunal ne sme, niti može još da kaže da to sada Beograd mora da plati, ali se sve više približava zaključku da je SRJ izazivač REGIONALNOG RATA. Kada to konačno zaključi, plaćanje ratne odštete će biti samo pitanje dana i iznosa. Međutim, za taj (geo)politički posao ovaj sud nije stvoren, to svi u Evropskoj Uniji znaju, ali Vašington finansijski „gura” celu stvar. Evropa nevešto pere ruke od svega, osim što Nemačka nešto otvorenije podržava tribunal. Tribunalu je, zbog dokazivanja teze da je država SRJ izazvala regionalni rat i osvajanje priznatih država, važno da se kompletno političko i vojno rukovodstvo (isključivo) Srba, sa obe strane Drine, proglasi krivcem i zato (pokojnog) Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića nije dirao, kao ni njihov vojni vrh. Oni su u tom postupku unapred dobili odbrambenu ulogu „napadnute zemlje”. Tribunal priznaje da je tokom te samoodbrane došlo „tu i tamo” do ratnih zločina muslimanskih i hrvatskih vojnika, ali oni MORAJU potpasti pod sferu individualnog prekršaja, što se u njihovim optužnicama uvek jasno naglasi. Njihov vrh države se kolektivno ne tereti (logično), jer navodno, nisu imali kud, morali su da se brane od spoljnog agresora, susedne države, a u stvari nisu hteli rat. Uvučeni su! Srbi su rat hteli, Milošević i Karadžić su organizovali napad na susedne države i zato moraju u Xag. Srbi danas, iz ogromne mržnje prema Miloševiću, misle da će mu se osvetiti ako ga vide u Xagu, ali time, i ne razmišljajući o tome, učestvuju u istorijskoj igri, navlačeći veliku ljagu na svoj istorijski „imidž” i pomažući Tribunalu da preotme posao Međunarodnom Sudu Pravde (u Xagu), i to na sopstvenu štetu. To je ono što zna Vojislav Koštunica i zbog čega zateže Zorana Đinđića koliko može. Epilog: kada se Miloševiću, Karadžiću i Mladiću jednog dana završi suđenje u Xagu, a narod i mediji ih potpuno zaborave (okrećući se novim problemima), Srbija, Beograd, DOS i naši unuci, otplaćivaće ratnu odštetu, PO ZAKONU!

Dr Srđa TRIFKOVIĆ

Srodni članci:

• Nema srodnih članaka