RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

Кандидат еластичних принципа

Кандидат еластичних принципа 17.03.2009.Leave a comment

Када се процењују шансе кандидата на неким изборима често се чини да кандидати који су били истакнути од стране владајућих партија априори имају веће шансе од кандидата који су били предложени од стране опозиције, што је посве разумљиво ако се узме у обзир околност да на формирању угледа првих на овај или онај начин ради читав државни апарат. Сасвим је друго питање колико је, у односу на ситуацију, владин кандидат бољи од кандидата супарника.

Међутим, одговор на ово питање је врло једноставан и у ствари зависи од неколико чињеница. Од тога како влада позиционира себе у односу на народ, у којој мери (не) разуме његове потребе и шта (не) предузима како би побољшала његове животне стандарде. И наравно – од самог кандидата односно његових намера у вези тога шта ће радити после свог избора: да ли ће се залагати за интересе свих грађана земље или ће се ограничити на потребе мање групације која је у одређеном периоду издвојила много новца сумњивог порекла како би му обезбедила гласове бирача. Ако бирач поштено одговори на ова једноставна питања, избор правог кандидата је загарантован као и прогресивни развој земље наредних година. Погрешан избор кошта увек скупо.

О томе свему морају размислити македонски бирачи када изађу на председничке изборе 22. марта ове године.

А дотле, све док има времена, хајде да видимо шта све знамо о креатури коју је предложило руководство владајуће странке Унутрашња македонска револуциона организација – Демократска странка за македонско народно јединство (ВМРО-ДПМНЕ), а која се зове Георгиј Иванов.

Очигледно jе да се у овом случају ради о човеку коме веома мало пристаје наметнута улога кандидата за председника државе и који никада не би ту улогу добио да то није затребало председнику владе Македоније Николи Грујевском и шефу контраобавештајне службе Саши Мијалкову. Пратећи променљиву коњуктуру, господин Иванов је са својих 48 година два пута мењао политичке ставове што сведочи о њему као о личности која има поприлично еластичну и прилагодљиву нарав. У бившој СФРЈ био је врло успешан и перспективан члан македонског одељења СКОЈ-а што га није спречило да врло брзо после распада државе и званичног одустајања од претходне идеологије пребегне социјалдемократама. Да ли је у том периоду сарађивао са обавештајним службама СФРЈ? Поступак лустрације би одговорио на то питање. У Социјалдемократском савезу Македоније (СДСМ) Иванов је поуздано напредовао и брзо се сврстао међу истакнуте функционере али није успео да уђе у виши страначки круг јер је био приморан да напусти у том тренутку опозициони савез. Разлог томе је био јавни скандал који је избио 2005. године због афере трговине људима, а у који је био умешан његов рођени брат, тада припадник органа реда. У помоћ Иванову је прискочио Грујевски који му је прво пружио подршку и пригрлио га, а затим заташкао скандал.

Врло су сумњиви изгледи Иванова и у својству заштитника националних и државних интереса Македоније. Међутим, колико је познато, ова страна председничке делатности Грујевског уопште не занима, јер према његовом сценарију основна улога председника Иванова је заштита интереса чланова владајуће гарнитуре и обезбеђење дотичним одговарајућих услова за лично богаћење уз помоћ криминалног бизниса. Што се тиче Иванова, тај је иначе познат не само по својим радикалним националистичким ставовима, него и по томе што је подстакао развој одговарајуће идеологије у новијој историји државе. У 2001. години се успротивио потписивању Охридског мировног споразума који би требао стабилизовати унутрашњу политичку ситуацију у Македонији и који jе био подржан од стране албанских преговарача. Из ужег окружења председника владе стиже информација о томе да ће током предизборне кампање Иванов дати све од себе како би прећутао ове врло неугодне за њега околности и, потпуно у духу Грујевског, наставио кокетирање са албанским вођама, а све у циљу добијања њихове потпоре. У стварности, став кандидата Грујевског-Мијалкова према Албанцима је потпуно јасан и чврсто дефинисан. Он види у албанској мањини само деструктивни део становништва који је масовно умешан у регионалне криминалне групе, чији је циљ кријумчарење дроге, људи и оружја, који је услед тога, потуно бескорисан (наравно, осим ако се не ради о криминалној вези са Мијалковим) и само дестаблизује ситуацију у земљи. У данашњој Македонији тешко се може замислити нешто горе од председника- националисте. Довољна је само једна непромишљена реченица или језички гаф како би врло крхки мир у земљи био поремећен на дужи период.

Осим тога Иванов је сувише упоран и врло некооперативан када брани своје, често контраверзне, ставове. У прилог томе иде чињеница да је управо Иванов, који је био један од главних разрађивача идеје о немогућности промене уставног назива РМ, заслужан за пропале преговоре са Грцима о приступању Македоније НАТО-у. Грујевски је високо проценио ову идеју јер она дозвољава да се помере рокови уласка Македоније у Североатлански савез, чланство у којем би се онемогућило људима Грујевског-Мијалкова да наставе свој криминални бизнис.

Без обзира на ове и друге неповољне околности и особине кандидата за председника, Иванов се није случајно нашао на предизборној листи. Свима је позната чињеница да је територија Македоније незаобилазна карика у ланцу за кријумчарење дроге који почиње у суседном Косову а завршава у земљама Западне Европе. Свој удео од продаје дроге имају и САД које у циљу трајног обезбеђења дохотка од овог врло уносног посла настоје устоличити људе и режиме потпуно лојалне Вашингтону свугде где пролазе путеви за транспорт смртоносног терета. Македонија није изузетак. У овој земљи Американци су нашли „своје“ људе у облику Грујевског и његовог братанца Саше Мијалкова који углавном зарађује на тај начин што лобира за интересе пословних и посебно криминалних структура, од којих одређени део којих потиче из албанске средине. Пошто су на тај начин Американци успоставили контролу над политичким, правним и криминалним животом Македоније није ни чудно да сада немају ништа против Иванова. Његова кандидатура потпуно одговара САД баш из тих разлога да га контролише и чврсто држи у шаци криминална групација, састављена од челних људи Македоније који у ствари нису ништа више него марионете Вашингтона. Изгледа да се идеја о успостављању контроле над председничком влашћу Американицима чини и те како примамљивом.

Врло је сумњиво да оваква демократија на македонски начин одговара интересима обичних грађана земље чији су проблеми у ствари сада потпуно запостављени. Економске реформе у републици „проклизавају“, животни стандард се не мења годинама, гласне изјаве и обећања које даје влада се не испуњавају, људска права као и права националних мањина се не остварују у пуној мери. Све ово укупно представља плодно тло за пораст национализма. У насталој ситуацији за бираче је најважније да се не поведу за радикалним и екстремистичким позивима који, како сведочи светска пракса, никако не могу да донесу Македонији благостање, него могу само да униште мир и поредак тешко постигнуте током претходних 8 година.

Пример Македоније је врло поучан да се види како, на који начин и којим средствима се свуда у свету постављају владе и председници који су под утицајем САД.

Небојша ДОБРОВИДИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор