RSS tekstova
RSS komentaraKandidat elastičnih principa
17.03.2009. # 00:00 # Geopolitika # Bez komentara
Kada se procenjuju šanse kandidata na nekim izborima često se čini da kandidati koji su bili istaknuti od strane vladajućih partija apriori imaju veće šanse od kandidata koji su bili predloženi od strane opozicije, što je posve razumljivo ako se uzme u obzir okolnost da na formiranju ugleda prvih na ovaj ili onaj način radi čitav državni aparat. Sasvim je drugo pitanje koliko je, u odnosu na situaciju, vladin kandidat bolji od kandidata suparnika.
Međutim, odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i u stvari zavisi od nekoliko činjenica. Od toga kako vlada pozicionira sebe u odnosu na narod, u kojoj meri (ne) razume njegove potrebe i šta (ne) preduzima kako bi poboljšala njegove životne standarde. I naravno – od samog kandidata odnosno njegovih namera u vezi toga šta će raditi posle svog izbora: da li će se zalagati za interese svih građana zemlje ili će se ograničiti na potrebe manje grupacije koja je u određenom periodu izdvojila mnogo novca sumnjivog porekla kako bi mu obezbedila glasove birača. Ako birač pošteno odgovori na ova jednostavna pitanja, izbor pravog kandidata je zagarantovan kao i progresivni razvoj zemlje narednih godina. Pogrešan izbor košta uvek skupo.
O tome svemu moraju razmisliti makedonski birači kada izađu na predsedničke izbore 22. marta ove godine.
A dotle, sve dok ima vremena, hajde da vidimo šta sve znamo o kreaturi koju je predložilo rukovodstvo vladajuće stranke Unutrašnja makedonska revoluciona organizacija – Demokratska stranka za makedonsko narodno jedinstvo (VMRO-DPMNE), a koja se zove Georgij Ivanov.
Očigledno je da se u ovom slučaju radi o čoveku kome veoma malo pristaje nametnuta uloga kandidata za predsednika države i koji nikada ne bi tu ulogu dobio da to nije zatrebalo predsedniku vlade Makedonije Nikoli Grujevskom i šefu kontraobaveštajne službe Saši Mijalkovu. Prateći promenljivu konjukturu, gospodin Ivanov je sa svojih 48 godina dva puta menjao političke stavove što svedoči o njemu kao o ličnosti koja ima poprilično elastičnu i prilagodljivu narav. U bivšoj SFRJ bio je vrlo uspešan i perspektivan član makedonskog odeljenja SKOJ-a što ga nije sprečilo da vrlo brzo posle raspada države i zvaničnog odustajanja od prethodne ideologije prebegne socijaldemokratama. Da li je u tom periodu sarađivao sa obaveštajnim službama SFRJ? Postupak lustracije bi odgovorio na to pitanje. U Socijaldemokratskom savezu Makedonije (SDSM) Ivanov je pouzdano napredovao i brzo se svrstao među istaknute funkcionere ali nije uspeo da uđe u viši stranački krug jer je bio primoran da napusti u tom trenutku opozicioni savez. Razlog tome je bio javni skandal koji je izbio 2005. godine zbog afere trgovine ljudima, a u koji je bio umešan njegov rođeni brat, tada pripadnik organa reda. U pomoć Ivanovu je priskočio Grujevski koji mu je prvo pružio podršku i prigrlio ga, a zatim zataškao skandal.
Vrlo su sumnjivi izgledi Ivanova i u svojstvu zaštitnika nacionalnih i državnih interesa Makedonije. Međutim, koliko je poznato, ova strana predsedničke delatnosti Grujevskog uopšte ne zanima, jer prema njegovom scenariju osnovna uloga predsednika Ivanova je zaštita interesa članova vladajuće garniture i obezbeđenje dotičnim odgovarajućih uslova za lično bogaćenje uz pomoć kriminalnog biznisa. Što se tiče Ivanova, taj je inače poznat ne samo po svojim radikalnim nacionalističkim stavovima, nego i po tome što je podstakao razvoj odgovarajuće ideologije u novijoj istoriji države. U 2001. godini se usprotivio potpisivanju Ohridskog mirovnog sporazuma koji bi trebao stabilizovati unutrašnju političku situaciju u Makedoniji i koji je bio podržan od strane albanskih pregovarača. Iz užeg okruženja predsednika vlade stiže informacija o tome da će tokom predizborne kampanje Ivanov dati sve od sebe kako bi prećutao ove vrlo neugodne za njega okolnosti i, potpuno u duhu Grujevskog, nastavio koketiranje sa albanskim vođama, a sve u cilju dobijanja njihove potpore. U stvarnosti, stav kandidata Grujevskog-Mijalkova prema Albancima je potpuno jasan i čvrsto definisan. On vidi u albanskoj manjini samo destruktivni deo stanovništva koji je masovno umešan u regionalne kriminalne grupe, čiji je cilj krijumčarenje droge, ljudi i oružja, koji je usled toga, potuno beskorisan (naravno, osim ako se ne radi o kriminalnoj vezi sa Mijalkovim) i samo destablizuje situaciju u zemlji. U današnjoj Makedoniji teško se može zamisliti nešto gore od predsednika- nacionaliste. Dovoljna je samo jedna nepromišljena rečenica ili jezički gaf kako bi vrlo krhki mir u zemlji bio poremećen na duži period.
Osim toga Ivanov je suviše uporan i vrlo nekooperativan kada brani svoje, često kontraverzne, stavove. U prilog tome ide činjenica da je upravo Ivanov, koji je bio jedan od glavnih razrađivača ideje o nemogućnosti promene ustavnog naziva RM, zaslužan za propale pregovore sa Grcima o pristupanju Makedonije NATO-u. Grujevski je visoko procenio ovu ideju jer ona dozvoljava da se pomere rokovi ulaska Makedonije u Severoatlanski savez, članstvo u kojem bi se onemogućilo ljudima Grujevskog-Mijalkova da nastave svoj kriminalni biznis.
Bez obzira na ove i druge nepovoljne okolnosti i osobine kandidata za predsednika, Ivanov se nije slučajno našao na predizbornoj listi. Svima je poznata činjenica da je teritorija Makedonije nezaobilazna karika u lancu za krijumčarenje droge koji počinje u susednom Kosovu a završava u zemljama Zapadne Evrope. Svoj udeo od prodaje droge imaju i SAD koje u cilju trajnog obezbeđenja dohotka od ovog vrlo unosnog posla nastoje ustoličiti ljude i režime potpuno lojalne Vašingtonu svugde gde prolaze putevi za transport smrtonosnog tereta. Makedonija nije izuzetak. U ovoj zemlji Amerikanci su našli „svoje“ ljude u obliku Grujevskog i njegovog bratanca Saše Mijalkova koji uglavnom zarađuje na taj način što lobira za interese poslovnih i posebno kriminalnih struktura, od kojih određeni deo kojih potiče iz albanske sredine. Pošto su na taj način Amerikanci uspostavili kontrolu nad političkim, pravnim i kriminalnim životom Makedonije nije ni čudno da sada nemaju ništa protiv Ivanova. Njegova kandidatura potpuno odgovara SAD baš iz tih razloga da ga kontroliše i čvrsto drži u šaci kriminalna grupacija, sastavljena od čelnih ljudi Makedonije koji u stvari nisu ništa više nego marionete Vašingtona. Izgleda da se ideja o uspostavljanju kontrole nad predsedničkom vlašću Amerikanicima čini i te kako primamljivom.
Vrlo je sumnjivo da ovakva demokratija na makedonski način odgovara interesima običnih građana zemlje čiji su problemi u stvari sada potpuno zapostavljeni. Ekonomske reforme u republici „proklizavaju“, životni standard se ne menja godinama, glasne izjave i obećanja koje daje vlada se ne ispunjavaju, ljudska prava kao i prava nacionalnih manjina se ne ostvaruju u punoj meri. Sve ovo ukupno predstavlja plodno tlo za porast nacionalizma. U nastaloj situaciji za birače je najvažnije da se ne povedu za radikalnim i ekstremističkim pozivima koji, kako svedoči svetska praksa, nikako ne mogu da donesu Makedoniji blagostanje, nego mogu samo da unište mir i poredak teško postignute tokom prethodnih 8 godina.
Primer Makedonije je vrlo poučan da se vidi kako, na koji način i kojim sredstvima se svuda u svetu postavljaju vlade i predsednici koji su pod uticajem SAD.
Nebojša DOBROVIDIĆ
Loading ...
