RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

Ко је продавао оружје Сакашвилију

Ко је продавао оружје Сакашвилију 13.10.2008.Leave a comment

„Није прошло ни неколико недеља после паничног бекства и растурања грузијских оружаних снага од стране руске војске, а грузијски лидери већ планирају њихово обнављање као да је нови рат са Русијом готово неминован“ – пише аутор чланка у ‘New York Times-у од 3. септембра („Georgia eager to rebuild its defeated armed forces“). Амерички новинар, позивајући се на руководство министарства одбране Грузије, обавештава нас да варијанте које разрађује Тбилиси, укључују: „обнављање бројног стања оружаних снага до предратног стања и чак њихово знатно повећање“. Министар одбране Грузије Кезерашвили је саопштио да је једна од планираних варијанти стварање 4 нове војне бригаде. За реализацију свих ових планова потребно је између 8 и 9 милијарди долара.

Извоз оружја европских земаља у Грузију је у супротности са Конвенцијом ОЕБС-а о трговини оружјем и такозваном Кодексу понашања ЕУ, које забрањују доставу наоружања и војне технике државама које се налазе у локалним конфликтима.

Без обзира на понуде Италије, Шпаније и Немачке да се уведе привремена забрана на доставу наоружања странама које су у сукобу, одређене европске земље (Украјина, Бугарска, Румунија, Пољска) у овом проблему су били на страни позиције САД, које су цинично тврдиле да имају право да помажу Грузији због „обавеза техничког сервиса и поправке наоружања и војне технике“.

Украјина је током периода 2006–2008. извезла у Грузију батерију противавионских ракетних комплекса (ПРК) „Оса“ дивизион ПРК „Бук“, 8 авиона Л-39С, више од 75 тенкова Т-72, три радарске станице П-180У, три самоходна топа Пион, 10 оклопних возила БТР-70, више од 15000 комада стрељачког оружја са 10 милиона метака и 48 противавионских ракета.

Бугарске компаније су почетком августа ове године уочи грузијске агресије на Јужну Осетију упутиле министарству одбране Грузије 640 комада за ракетне уређаје Град, 3000 граната калибра 152мм, 4000 граната калибра 125мм за тенкове Т-72 и 18 хиљада мина калибра 82мм.

Румунија је према подацима Агенције за контролу извоза само током 2008. упутила у Грузију стрељачког оружја, резервних делова и муниције, а такође и опреме за војне авионе у вредности од 19,5 милиона евра. Истовремено је издата лиценца за извоз наоружања у Тбилиси у вредности од 29 милиона евра.

Пољска је само према подацима пољских новина Трибуна од јула 2007. године извезла у Грузију 20 противавионских ракетних уређаја Гром.

Извоз из ових земаља знатних количина наоружања у Грузију је противправан не само из политичких и моралних аспеката, него и са гледишта легалности производње и продаје продукције војне опреме која је настала на основи совјетске технике, а без подписивања одговарајућих лиценцних споразума са Русијом.

Из свега наведеног се види да право у свету није једнако за све, да каубоји могу да раде шта хоће и да имају своје послушнике у државама у којима су инсталирали своје владе.

На којој смо позицији ми? Да ли ћемо отворити очи и схватити да наши „пријатељи“ који нам „желе добро и помажу нам да идемо ка ЕУ“ у ствари раде само оно што од њих траже ментори са запада? До сада су им тражили да нас бомбардују и да признају Косово, а ми још увек мислимо да су нам пријатељи и тежимо „незаустављивом процесу евроинтграција“ док са друге стране пријатељима отежавамо и брукамо се и када нам желе помоћи као око гасног споразума.

Докле ?

Нажалост ново отрежњење долази из Војводине. Наши „пријатељи“ поново делују…

Небојша ДОБРОВИДИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор