RSS tekstova
RSS komentara„Skok tigra“ alias „Oluja“ u planovima zapadnjačkog piona Mixaila Sakašvilija
11.08.2008. # 00:00 # Geopolitika # Bez komentara
U petak 8. avgusta Gruzija je donela odluku da prestupi opasnu crtu i započne rešavanje problema sa Južnom Osetijom upotrebom sile. Prethodno, zvaničan Tbilisi davao je lažne izjave da želi da reguliše sukob na miran način. Ipak ove izjave su bile na odjeku i temelju serije terorističkih akata, koncentrisanja gruzinskih oružanih snaga na granici sa Južnom Osetijom, vršenju izviđačkih letova iznad njene teritorije, odbijanja potpisivanja sporazuma o neupotrebi sile.
Agresija Gruzije na Južnu Osetiju pokazala je da je rukovodstvo ove zemlje potrošilo sve kredite poverenja, a garancije M. Sakašvilija o tzv. „olimpijskom primirju“ su klasična naučna fantastika.
Gruzinsko – Osetinski konflikt ima davnu istoriju. U 1918–1920. g. Osetini su već bili izloženi genocidu od strane Gruzije. Tada je hiljade južnih Osetina bilo uništeno ili proterano u Severnu Osetiju od strane gruzijske vojske, koja je uništila i zbrisala skoro sva naselja. Rezultat novih snažnih akcija Gruzije protiv Južne Osetije u periodu od novembra 1989. do 1992. g. (trenutak ulaska ruskih mirovnih snaga) poginulo je više od 3000 civila Osetina, oko 300 je nestalo bez traga, više od 40000 su postali izbeglice u Rusiji.
Leta 2004. godine režim M. Sakašvilija je ponovo probao da silom reši konflikt sa Južnom Osetijom. Protiv ove republike bio je vođen pravi rat sa upotrebom artiljerije prema naseljima i vojnim operacijama velikih dimenzija. Ipak, Južna Osetija je preživela ponovo, još jednom. Gruzinski „komandosi“, školovani od strane Amerikanaca, bili su primorani da se povuku.
Nema nikakve sumnje da je Gruzija počela rat uz blagoslov iz Vašingtona. U julu ove godine pomoćnik ministra odbrane Gruzije Mamuja Muđiri u Kijevu je izjavio da su gruzinske oružane snage spremne da počnu ratne operacije velikih dimenzija u pravcima Abhazije i Južne Osetije. Dodatnu snagu i sigurnost zvaničan Tbilisi je dobio od američkih zvaničnika (od Kondolize Rajs tokom njene posete jula meseca) uveravanjem da oni podržavaju planove uspostavljanja suvereniteta Gruzije nad Abhazijom i Južnom Osetijom čak i upotrebom oružja. Od 14. do 31. jula u Gruziji su su se održali zajednički gruzijsko-američki manevri (učestvovalo je 900 američkih vojnika) sa ciljem obuke izvršavanja vojnih opercija tokom noći u planinskim uslovima i u naseljima.
Da postoje planovi da se osvoji Cinvali saopštavao je bivši ministar odbrane Gruzije Iraklij Okruašvili, koji je potvrdio da je gruzijsko rukovodstvo pripremilo plan „Skok tigra“ (vojna operacija Gruzije protiv Južne Osetije).
Pre početka rata, parlament Gruzije doneo je odluku o rebalansu budžeta za odbranu za celih 210 miliona dolara, posle čega je budžet ministarstva odbrane dostigao 1 milijardu dolara (7% BDP). Istovremeno broj oružanih snaga povećao se na 37000 vojnika.
Zvaničnici SAD u svojim izjavama podvlače da je Vašington zadovoljan „politikom mirnog regulisanja“ koju vodi Tbilisi, i namerava da nastavi diskusiju o akcionom planu ulaska Gruzije u NATO. Takva varijanta razvoja događaja sa uplitanjem Evrope, dopušta mogućnost dugotrajnog konflikta sa Rusijom, koja može da zaledi svoje veze sa Briselom.
Pitanje ulaska Gruzije u Alijansu nakon agresije na Južnu Osetiju mora zauvek biti skinuto sa dnevnog reda.
Međunarodna zajednica mora da osudi Tbilisi za korišćenje sile u rešavanju komplikovanih problema, čime ugrožava i zemlje u okruženju širenjem konflikta.
Rusija posle početka gruzijske agresije i masovnih ubistava civilnog stanovništva, većinom ljudi koji imaju rusko državljanstvo i vojnika ruskih mirovnih snaga, mora da adekvatno reaguje u pokuša da spreči humanitarnu katasrofu u regionu Kavkaza.
Istovremeno, krivci za organizovanje takvih „mirovnih operacija“ moraju biti procesuirani i mora im biti suđeno u Međunarodnom sudu, ali sigurno ne u Xaškom, koji je pokazao svoju dvoličnost i jednostran pristup.
Nije tajna da su Evropska Unija i NATO isprovocirali sadašnju tragediju priznavanjem „nezavisne države Kosovo“, iako su. paradoksalno, za vreme sukoba u Južnoj Osetiji na strani odbrane teritorijalnog integriteta Gruzije.
Politika „duplih standarda“ se nastavlja, vešto pripremljeni regionalni konflikti od strane Zapada za koje su po pravilu „krivi“ Srbi i Rusi, premeštaju se sa Balkana u pravcu Kavkaza.
Da li će posle ponovnog razokrivanja Srbi shvatiti šta nam Zapad zaista nudi?
Nebojša DOBROVIDIĆ
Loading ...
