RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

„Скок тигра“ алиас „Олуја“ у плановима западњачког пиона Миxаила Сакашвилија

„Скок тигра“ алиас „Олуја“ у плановима западњачког пиона Миxаила Сакашвилија 11.08.2008.Leave a comment

У петак 8. августа Грузија је донела одлуку да преступи опасну црту и започне решавање проблема са Јужном Осетијом употребом силе. Претходно, званичан Тбилиси давао је лажне изјаве да жели да регулише сукоб на миран начин. Ипак ове изјаве су биле на одјеку и темељу серије терористичких аката, концентрисања грузинских оружаних снага на граници са Јужном Осетијом, вршењу извиђачких летова изнад њене територије, одбијања потписивања споразума о неупотреби силе.

Агресија Грузије на Јужну Осетију показала је да је руководство ове земље потрошило све кредите поверења, а гаранције М. Сакашвилија о тзв. „олимпијском примирју“ су класична научна фантастика.

Грузинско – Осетински конфликт има давну историју. У 1918–1920. г. Осетини су већ били изложени геноциду од стране Грузије. Тада је хиљаде јужних Осетина било уништено или протерано у Северну Осетију од стране грузијске војске, која је уништила и збрисала скоро сва насеља. Резултат нових снажних акција Грузије против Јужне Осетије у периоду од новембра 1989. до 1992. г. (тренутак уласка руских мировних снага) погинуло је више од 3000 цивила Осетина, око 300 је нестало без трага, више од 40000 су постали избеглице у Русији.

Лета 2004. године режим М. Сакашвилија је поново пробао да силом реши конфликт са Јужном Осетијом. Против ове републике био је вођен прави рат са употребом артиљерије према насељима и војним операцијама великих димензија. Ипак, Јужна Осетија је преживела поново, још једном. Грузински „командоси“, школовани од стране Американаца, били су приморани да се повуку.

Нема никакве сумње да је Грузија почела рат уз благослов из Вашингтона. У јулу ове године помоћник министра одбране Грузије Мамуја Муђири у Кијеву је изјавио да су грузинске оружане снаге спремне да почну ратне операције великих димензија у правцима Абхазије и Јужне Осетије. Додатну снагу и сигурност званичан Тбилиси је добио од америчких званичника (од Кондолизе Рајс током њене посете јула месеца) уверавањем да они подржавају планове успостављања суверенитета Грузије над Абхазијом и Јужном Осетијом чак и употребом оружја. Од 14. до 31. јула у Грузији су су се одржали заједнички грузијско-амерички маневри (учествовало је 900 америчких војника) са циљем обуке извршавања војних оперција током ноћи у планинским условима и у насељима.

Да постоје планови да се освоји Цинвали саопштавао је бивши министар одбране Грузије Ираклиј Окруашвили, који је потврдио да је грузијско руководство припремило план „Скок тигра“ (војна операција Грузије против Јужне Осетије).

Пре почетка рата, парламент Грузије донео је одлуку о ребалансу буџета за одбрану за целих 210 милиона долара, после чега је буџет министарства одбране достигао 1 милијарду долара (7% БДП). Истовремено број оружаних снага повећао се на 37000 војника.

Званичници САД у својим изјавама подвлаче да је Вашингтон задовољан „политиком мирног регулисања“ коју води Тбилиси, и намерава да настави дискусију о акционом плану уласка Грузије у НАТО. Таква варијанта развоја догађаја са уплитањем Европе, допушта могућност дуготрајног конфликта са Русијом, која може да заледи своје везе са Бриселом.

Питање уласка Грузије у Алијансу након агресије на Јужну Осетију мора заувек бити скинуто са дневног реда.

Међународна заједница мора да осуди Тбилиси за коришћење силе у решавању компликованих проблема, чиме угрожава и земље у окружењу ширењем конфликта.

Русија после почетка грузијске агресије и масовних убистава цивилног становништва, већином људи који имају руско држављанство и војника руских мировних снага, мора да адекватно реагује у покуша да спречи хуманитарну катасрофу у региону Кавказа.

Истовремено, кривци за организовање таквих „мировних операција“ морају бити процесуирани и мора им бити суђено у Међународном суду, али сигурно не у Xашком, који је показао своју дволичност и једностран приступ.

Није тајна да су Европска Унија и НАТО испровоцирали садашњу трагедију признавањем „независне државе Косово“, иако су. парадоксално, за време сукоба у Јужној Осетији на страни одбране територијалног интегритета Грузије.

Политика „дуплих стандарда“ се наставља, вешто припремљени регионални конфликти од стране Запада за које су по правилу „криви“ Срби и Руси, премештају се са Балкана у правцу Кавказа.

Да ли ће после поновног разокривања Срби схватити шта нам Запад заиста нуди?

Небојша ДОБРОВИДИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор