RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Православље

О великом посту

О великом посту 13.03.2008.Leave a comment

– Шта је то пост?

– Пост је подвиг, стремљење да самог себе побудите на бољи начин живота него обично. Макар и мали, али подвиг. Пост се може упоредити са странствовањем. На пример, ако човек воли да тако путује, он себе осуђује на извесна ограничења и неудобности. Уместо да се вози, он дуго пешачи. Уместо уобичајеног сна у удобној постељи – спава у шатору, у врећи за спавање. Уместо разноврсних јела и претурања по пуном фрижидеру – једе конзерве и оно што сам пронађе у шуми. Уместо уобичајене удобности – тешкоће, па чак и опасности.

Али ако човек воли да странствује, тешко му је објаснити или доказати да је боље седећи испред телевизора гледати емисију „Клуб љубитеља путовања“ жваћући успут сендвич, него да се странствовањем исцрпљује. Такође је и љубитеља телевизора тешко убедити да тек кад крене на странствовање може осетити оно што доживљавају путници, док код куће такве утиске и такво оздрављење никад неће искусити.

– Шта се може посаветовати људима који су први пут одлучили да посте?

– Може се посаветовати да чешће одлазе у цркву на службе током Великог поста. Духовно-моралну атмосферу поста ствара црквено Богослужење. И код куће се треба редовније молити. Читати већином Јеванђеље и друге души полезне књиге. И макар и помало, али редовно некоме помагати. Онда се може осетити да је пост врло плодно раздобље у животу.

– Шта се сме а шта не сме јести током Великог поста?

– Као што се може запазити из првог одговора, реч „не сме“ ту не одговара баш сасвим. Уздржавање од меса, млека, а током Великог поста и од рибе (осим празника Благовештења и Цвети) – то је управо уздржавање ради молитвеног подвига, ради подражавања Исусу Xристу који је постио 40 дана, ради подражавања свецима, ради Божје заповести о молитви и посту и ради сећања на страдање Исуса Xриста, да бисмо како ваља дочекали Празник Васкрсења Xристовог. Пост као уздржавање јако помаже духовном животу православног хришћанина. И пошто се примењује сасвим добровољно, онај који пости не осећа никакав унутрашњи раздор ни сметеност као, на пример, онај који гладује у знак протеста против неког или нечег. Правом странственику неће бити ни на крај памети да јадикује и тугује кад на далеком путовању изненада остане без хране и удобности на које је навикао.

– Колико траје Велики пост?

– Велики пост се састоји из два дела: Четрдесетница (40 дана или првих 6 недеља – минус два дана) представља први део Великог поста. А други део је Лазарева субота, Цвети и Велика недеља, то јест последњих 8 дана пред Васкрс. Тих последњих дана уочи Васкрса и службе у цркви су посебне, и правила уздржавања од хране су другачија. Док се на Цвети једе риба, током последње недеље пред Васкрс је строжи пост и у храни. Али, не треба заборавити да је подједнако важно уздржавање у речима (не говорити много, тим пре испразно), уздржавање у гледању (не гледати оно што мало користи, тим пре не гледати оно што је штетно), уздржавање у слушању (не слушати било шта). Свети оци су поучавали: „Будеш ли чувао уши (слух), нећеш сагрешити језиком“.

– Када треба ићи у цркву?

– Уопште, најважније службе током читаве године у православној цркви су служба суботом увече и недељом ујутру. Али, током Великог поста те се службе донекле разликују од обичних недељних служби. Зато службе од понедељка до петка током Великог поста имају много особености. На њима се чита више покајничких псалама и молитви уз метанисање. Често се чита молитва Светог Јефрема Сирина (великог сиријског песника из IV века) коју је у стихове преточио А.С. Пушкин јер је ту молитву јако волео („Оци пустињаци“). Да песник није одлазио на службе током Великог поста, никада не би написао ту песму.

– А шта ако нисмо у могућности да у то време будемо у цркви?

– Макар у мислима очитајте ту молитву Светог Јефрема Сирина, и помолите се да Господ уреди тако да макар једном или двапут током Великог поста будете на служби.

– Има ли олакшица у држању поста и за кога?

– Пост као уздржавање од мрсне хране није самоциљ, већ средство за стицање Божје благодати. Телесна болест већ сама по себи човека смирује, те зато болесници имају олакшицу током поста сразмерно здравственом стању. У чему се то и како огледа – боље је посаветовати се са свештеником, на пример, током припреме за исповест. За породиље, за малу децу, за оне који су у болници, за путнике – за сва та лица има извесних особености у држању поста, а постоје и олакшице. Али ни ту не треба заборавити да пост није само уздржавање од извесних врста хране, већ и уздржавање у речима, уздржавање у душевним и телесним осећањима, већ и чињење свакојаких добрих дела. У том смислу је пост увек супротан толико раширеној моди да се „опусти“, „извали“, „заборави“ итд. Пост је изузетно драгоцено предање Православне Цркве, и зато православци воле време поста.

Сродни чланци:

Оставите одговор