RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

НАТО пакт има алтернативу

НАТО пакт има алтернативу 05.12.2007.Leave a comment

Током прошле парламентарне изборне кампање у Xрватској ред опозиционих странака (Социјалдемократска партија, Xрватска сељачка странка) у својим програмима користили су тезу о неопходности спровођења референдума о чланству земље у НАТО, јер као што и јесте ред, увек треба видети да ли је нешто за шта се залажемо сврсисходно за земљу и нацију, а мишљење тих странака и очигледно великог броја бирача је да користи скоро да и нема, а штете могу бити огромне. Била је израђена и коришћена следећа аргументација:

– Вероватноћа учешћа Xрватске у војном конфликту са употребом обичног наоружања је мала, нема претњи од стране држава у окружењу. Чланство у алијанси неће спасити Xрватску од тероризма и оружја за масовно уништавање;

– Постојање војних база НАТО-а изазвало би то да земља постаје потенцијална мета исламских организација;

– У случају смештања стратешког наоружања (елемената противракетне одбране) Xрватска би била на нишану Русије и вероватно Кине;

– Xрватски држављани би били приморани да учествују у војним операцијама алијансе широм света, на подручјима, које САД одреде за сферу својих интереса;

– НАТО све више постаје алат за обезбеђење испорука енергената на Запад. Ову тезу потврђује интервенција у Ираку, претње Ирану и другим арапским земљама;

– Потребно је озбиљно се бавити проучавањем алтернатива чланству у НАТО, на пример разматрањем неутралног статуса по моделу Аустрије, Шведске, Финске и Швајцарске. Ова варијанта би могла да постане предмет разговора са Србијом, Црном Гором, БиX, Македонијом и Албанијом. На такав начин на Балкану би се могао формирати ванблоковски простор, који би учврстио европску безбедност.

Избори у Xрватској су завршени, а Социјалдемократска партија најављује борбу за формирање владе левог центра. Интересантно је видети да ли је антинатовска предизборна реторика СДП била само средство за привлачење бирачких гласова или одражава искрени став њеног руководства.

У сваком случају, током 2005-2006. године у региону је самоСрпска радикална странка тврдо изражавала свој став против уласка Србије у НАТО.

Ове јесени ДСС премијера Коштунице је донела декларацију о војној неутралности, што је мало мекши став, али принципијелно значи не у НАТО. Сада смо сведоци да се антинатовски трендови појављују и у комшилуку. Јединствени закључак који се може извести је да све више политичара и грађана бивше СФРЈ виде у НАТО-у не фактор стабилности, већ потпуно супротно – извор дестабилизације.

Остале су само пронатовске снаге председника Србије Бориса Тадића и ДС са својим истомишљеницима у окружењу који говоре да НАТО нема алтернативу, без анализе и размишљања о последицама које то може изазвати.

На срећу, иако још увек утицајни, имају све мању подршку у народу. Основни разлог је тај што грађани ипак виде проблеме које НАТО може да проузрокује, а и грађани виде алтернативу. Томе сигурно највише доприноси принципијелни и тврди став Русије и председника Путина који су за своја настојања добили плебисцитарну подршку на управо завршеним изборима у земљи.

Осећа се време промена и зато се уз заједничке напоре многе ствари могу променити. Пуно удараца је издржано и остали смо на ногама. Време је за подизање.

Небојша ДОБРОВИДИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор