Informacioni centar "Komentar"

Tokom prošle parlamentarne izborne kampanje u Xrvatskoj red opozicionih stranaka (Socijaldemokratska partija, Xrvatska seljačka stranka) u svojim programima koristili su tezu o neophodnosti sprovođenja referenduma o članstvu zemlje u NATO, jer kao što i jeste red, uvek treba videti da li je nešto za šta se zalažemo svrsishodno za zemlju i naciju, a mišljenje tih stranaka i očigledno velikog broja birača je da koristi skoro da i nema, a štete mogu biti ogromne. Bila je izrađena i korišćena sledeća argumentacija:

- Verovatnoća učešća Xrvatske u vojnom konfliktu sa upotrebom običnog naoružanja je mala, nema pretnji od strane država u okruženju. Članstvo u alijansi neće spasiti Xrvatsku od terorizma i oružja za masovno uništavanje;

- Postojanje vojnih baza NATO-a izazvalo bi to da zemlja postaje potencijalna meta islamskih organizacija;

- U slučaju smeštanja strateškog naoružanja (elemenata protivraketne odbrane) Xrvatska bi bila na nišanu Rusije i verovatno Kine;

- Xrvatski državljani bi bili primorani da učestvuju u vojnim operacijama alijanse širom sveta, na područjima, koje SAD odrede za sferu svojih interesa;

- NATO sve više postaje alat za obezbeđenje isporuka energenata na Zapad. Ovu tezu potvrđuje intervencija u Iraku, pretnje Iranu i drugim arapskim zemljama;

- Potrebno je ozbiljno se baviti proučavanjem alternativa članstvu u NATO, na primer razmatranjem neutralnog statusa po modelu Austrije, Švedske, Finske i Švajcarske. Ova varijanta bi mogla da postane predmet razgovora sa Srbijom, Crnom Gorom, BiX, Makedonijom i Albanijom. Na takav način na Balkanu bi se mogao formirati vanblokovski prostor, koji bi učvrstio evropsku bezbednost.

Izbori u Xrvatskoj su završeni, a Socijaldemokratska partija najavljuje borbu za formiranje vlade levog centra. Interesantno je videti da li je antinatovska predizborna retorika SDP bila samo sredstvo za privlačenje biračkih glasova ili odražava iskreni stav njenog rukovodstva.

U svakom slučaju, tokom 2005-2006. godine u regionu je samoSrpska radikalna stranka tvrdo izražavala svoj stav protiv ulaska Srbije u NATO.

Ove jeseni DSS premijera Koštunice je donela deklaraciju o vojnoj neutralnosti, što je malo mekši stav, ali principijelno znači ne u NATO. Sada smo svedoci da se antinatovski trendovi pojavljuju i u komšiluku. Jedinstveni zaključak koji se može izvesti je da sve više političara i građana bivše SFRJ vide u NATO-u ne faktor stabilnosti, već potpuno suprotno – izvor destabilizacije.

Ostale su samo pronatovske snage predsednika Srbije Borisa Tadića i DS sa svojim istomišljenicima u okruženju koji govore da NATO nema alternativu, bez analize i razmišljanja o posledicama koje to može izazvati.

Na sreću, iako još uvek uticajni, imaju sve manju podršku u narodu. Osnovni razlog je taj što građani ipak vide probleme koje NATO može da prouzrokuje, a i građani vide alternativu. Tome sigurno najviše doprinosi principijelni i tvrdi stav Rusije i predsednika Putina koji su za svoja nastojanja dobili plebiscitarnu podršku na upravo završenim izborima u zemlji.

Oseća se vreme promena i zato se uz zajedničke napore mnoge stvari mogu promeniti. Puno udaraca je izdržano i ostali smo na nogama. Vreme je za podizanje.

Nebojša DOBROVIDIĆ

Srodni članci:

• Vojna neutralnost je pametan izbor
• Faktori bezbednosti Balkana: geopolitičke i energetske protivrečnosti
• Ko je prodavao oružje Sakašviliju
• „Skok tigra“ alias „Oluja“ u planovima zapadnjačkog piona Mixaila Sakašvilija
• Srbija posle Putina