RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Косово и Метохија

Псиxолошки рат против Срба

Псиxолошки рат против Срба 02.04.2007.Leave a comment

Осам година након агресије НАТО-а на тадашњу СР Југославију имамо потпуно право да констатујемо да рат против Србије и њеног народа се није завршио документом Атхисари-Чердомирдин, Војно техничким споразумом и резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, у којима су потврђени суверенитет и територијални интегритет СРЈ. Бомбардовање наше државе и њених држављана од стране Северноатланског савеза траје до данас али сада се бомбардује и испира мозак сваког грађанина независно од тога да ли је он далеко од политике обичан човек или познати политичар.

Овај „ратни“ континуитет веома се добро осећа и видљив је на примеру највећег проблема, због којег је Србија била бомбардована и који је према речима познатих западних представника и неких домаћих политичара главна препрека на путу према “ евроатланским интеграцијама “ – статус Косова и Метохије.Западни амбасадори нам јавно на нашим телевизијама говоре како морају да нам узму Косово и да нам тиме уствари чине услугу јер нас сада бране. На конкретна питања како је то могуће, шта је са резолуцијом 1244, зашто нису када се таква резолуција доносила отимали Косово, они остају без одговора. Ту пада и она прича о победи НАТО-а.јер да су онда постигли шта су хтели одмах би прогласили Косово независном државом. Сада се види да им је била потребна њихова влада у Београду за коју знају да неће ништа учинити ако нам одузму део територије. То је Србија данас, 7 година после „демократских“ промена.

Атхисријев предлог већ се налази у Савету безбедности УН. Руси су недвосмислено рекли да план финског посредника за Косово није прихватљив и понудили да преговори буду продужени. О томе да Москва неће подржати свако наметнуто решење о будућем статусу покрајине ако оно не буде подржано у Београду говорили су више пута бројни руски званичници од представника руског парламента и министра иностраних послова до председника Путина у Минхену. Русија се необазире на то да је 7 година понижавана, да је руски капитал третиран као „прљав“,да им није дато да купе фирме,банке, осигуравајућа друштва итд… Све је продато земљама које се показују као непријатељи Србије, које су нам послале „милосрдног анђела“ да убија нашу децу на ноши. Русија се издигла изнад тога јер поштује међународно право, јер зна шта значи „западна демократија“( имају искуство у Чеченији,Украјини, Грузији …), и јер су српски и руски народ одувек повезани нераскидивим везама.

Али испирање мозга је почело. Већи тим америчких и западних политичара и „аналитичара“ кренуо је у офанзиву. Прво, нама константно објашњавају да се Руси „баве трговином Србијом“ и надају се да ће у будућности попустити у свом ставу према Косову како би решили своје проблеме у Јужној осетији и Абхазији. Али руски став остаје непроменљив.

После демарша представника Русије у УН, који напустио дворану Савета безбедности током говора шефа УНМИК-а Ј.Рикера “ наши западни „пријатељи“ су променили тактику и устима познатог “ србољупца “ Р.Xолбурка, нама је било речено да ће Руси у случају да примене вето у СБ УН бити криви за талас насиља од стране косовских Албанаца према Србима и дестабилизацију ситуације у региону. Истовремено амерички државни подсекретар Николас Бернс као и његове колеге изражавајући наду да ће Руси на крају крајева прихватити Атхисаријев предлог и уздржати се од гласања у Савету Безбедности и тврде да је “ Србија пријатељска земља “ и има отворена врата на путу у Европу и НАТО( у “ светлу будућност“ ) али без Косова и Метохије.

То је типичан узорак западне демагогије. Како Русија може да буде одговорна за могуће нереде на Косову када њених трупа у покрајини већ нема неколико година. Можда је „Бондстил“ руска војна база! Са друге стране да ли су то односи међу „пријатељима“ када Вама одузимају 15 одсто територије!

Али немамо шта да бринемо. Нисмо једини којима се испира мозак. Русима „њихови и наши пријатељи“ из Вашингтона и Брисела причају исте приче. Разлика је само у томе да у овим причама србима се прича како „Русија србима тргује“ а русима како срби не могу да да дочекају да се одрекну Косова и уопште током послератних година “ Срби су се већ навикли да је Косово албанско“.

Xоће ли Америка успети да раздвоји Русе и Србе својом причом о трговини зависи само од нас и Руса. Ако допустимо бићемо сами криви.

Онда ни за „трговину“ нећемо бити добри.

Александар ПЕТРОВИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор