RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

НАТО или Русија

НАТО или Русија 01.03.2007.Leave a comment

Руски председник у Минхену оштро је критиковао званични Вашингтон због покушаја да спроводи политику „једнополарног света“. Са своје стране САД не одустају од планова изградње дела свог противракетног система у Пољској и Чешкој. Премијери Јарослав Качињски и Марек Тополанек већ су прихватили америчке захтеве, а коначна одлука ће бити донета у парламентима ових земаља. Више од половине Чеха и Пољака не жели Бушове ракете, али ко да слуша глас народа када су у игри велике државе и велики новац. Свет се налази на рубу новог хладног рата. Ево новог сценарија атомске апокалипсе.

Где се крију разлози кризе међусобног поверења две стране? Можда је за то одговорна Русија која се опоравља од тешке болести, периода „транзиције“ и покушава да врати део свог некадашњег утицаја? А можда су то САД, које се надају да ће на такав начин решити постојеће проблеме своје привреде?

Где је место за Србију у овој компликованој ситуацији? Да ли је то наставак интеграција у НАТО, што је гурање прста у око Русији у ситуацији када нам је Русија једини истински и прави пријатељ и заштитник у очувању Косова и Метохије или је то уједначени развој односа са свим светским центрима моћи?

Према проценама међународних финансијских институција америчка наменска индустрија остала је једина грана реалне производње у земљи (све друге су затворене или су измештене изван САД). У таквим условима стабилност привреде и курса долара је могућа само за рачун развоја нових ратних пројеката и технологија.

У ствари, реализација планова изградње противракетног одбрамбеног система (ПОС), НАТО ће служити не у циљу одбране, већ као подстицај за јачање америчке привреде и њиховог наменског сектора, чији представници се труде да добију додатно финансирање својих истраживачких радова и рачунају на екстрапрофит. Америчка наменска индустрија је самодовољна и због тога Европљани неће добити никакве дивиденде од употребе својих технологија у ПОС.

Важна чињеница је, да је изградња ПОС НАТО-а важна етапа интернационализације америчког противракетног глобалног система, који ће служити као прва линија одбране територије САД. Да ли је Вашингтон спреман да угрози безбедност својих савезника због властитих интереса? Јер, Москва је већ обећала да ће Пољска и Чешка бити узете на ракетни нишан и да Русија може, евентуално, једнострано иступити из споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета, који су 1987. године закључиле САД и СССР. Поред тога, овакво принудно деловање Москве ће имати негативан утицај на разговоре о новом Споразуму о партнерству и сарадњи између Европске Уније и Русије.

Истовремено, постојање противракетног штита може проузроковати то да ће Европљани бити још више зависни од политичких одлука Вашингтона. Употреба америчких ратних снага у различитим подручјима света може да доведе до ситуације појаве реалне ракетне претње за Европу, када ће мете противника САД бити сви објекти противракетног система на европском континенту. Државе „старе Европе“ имају скептичан однос према америчким плановима јер знају шта то значи али зато ће САД притискати нове чланице Алијансе да пруже подршку ПОС-у НАТО-а. У том случају Бугарска, Румунија, земље Источне Европе које су још пре петнаест година биле у сфери саветског утицаја једноставно ће променити „домаћина“ и уместо „руског Ивана“ добиће војнике „ујка Сема“.

Нема сумње да је будућност наше државе и њеног народа у Европи. Надамо се да ће то бити континент без америчких и руских ракета, слободан од конфликата и националне мржње, усмерен према решавању цивилизацијских изазова као што су глобално отопљење, загађивање околине, борба против болести, сиромаштва…

Да ли ће коначно наше „патриоте и европске снаге“ знати да се поставе како треба, да чувају пријатеље, а не љуте непријатеље или ће нас продати за „шаку долара“?

Александар ПЕТРОВИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор