RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

Игре патриота

Игре патриота 02.02.2007.Leave a comment

Према саопштењу чешког премијера Мирека Тополанека његова земља ускоро може да постане део америчког противракетног одбрамбеног система. Планира се изградња моћног радарског комплекса, који је способан да на време открије пројектиле евентуалних нападача. У Пољској, САД имају намеру да изграде антиракетни комплекс. Можда је реч о плановима могућег рата са ванземаљцима? Не, прави разлог је кажу одбрана од такозваних „злих држава“ Ирана и Северне Кореје. У ову причу може да поверује само човек поремећене памети. Нема сумње да ће ракетне бојеве главе бити усмерене ка Русији, чији државни званичници већ сматрају да ће изградња ових објеката представљати отворену претњу. Када су Пољска и Чешка улазиле у НАТО није било речи о смештању неких сличних објеката у овим земљама. У Авганистану и Ираку војници НАТО-а доживљавају појачан отпор, што се не свиђа Европљанима. Србија је потписала програм „Партнерство за мир“. Ово је било проглашено као „озбиљан корак“ на путу у алијансу и ка европским интеграцијама. Сада и Европа и САД поздрављају „победу демократских снага“ на парламентарним изборима у Србији. Ако на све ово погледамо пажљиво, онда ћемо видети да су то карике једног ланца. Шта се у ствари дешава? У ствари одлука Рижског самита Северноатлантске алијансе о прикључењу Србије у програм НАТО „Партнерство за мир“ изазвана је променама у поступцима Вашингтона, који рачуна на тактичку употребу „политике увлачења“ међу српске политичке снаге, пре свега Демократску странку председника Србије Б.Тадића. Уз њихову помоћ, САД рачуна да реши, корисно за Запад, питање косовског проблема. Један од фактора, који потпомаже САД у доношењу одлуке да се раздвоје питања пружања могућности Србији да добије статут државе-чланице „Партнерства за мир“ и проблем сарађивања Београда са Међународним кривичним трибуналом у Xагу била је тежња Вашингтона да се „подигне“ унутарполитички рејтинг Б.Тадића пред изборе у Србији. Механизми сарађивања на подручју „Партнерства за мир“ омогућавају сарадницима НАТО-а да почну реализацију прве серије акција, које ће постати врло важним елементом подршке прозападним снагама, које иступају за „нормализацију“ односа са САД и Западном Европом, укључујући и злочиначки НАТО пакт. За ово, пакту стоје на располагању реалне финансијске могућности, које су концентрисане у различитим фондовима „Партнерства за мир“. Према намери Вашингтона, пуштањем овог механизма могао би да се изврши, Западу неопходан, притисак на најважнији аспект унутарполитичке ситуације у Србији. Ако узмемо у обзир, да програм „Партнерство за мир“ предвиђа остваривање мера, којим почиње дубинско реформисање одбрамбеног сектора нове државе-чланице, реформа одбране Србије биће представљена као стварање нових српских војних снага “ на новом квалитетном нивоу“. Овде се рачуна да зближавање са НАТО-ом може да буде позитивно схваћено од стране војног естаблишмента Србије. Али при томе се ћути, да ће реформисање довести до умањења броја војних снага, до проблема са запошљавањем отпуштених војних лица, рушења традиционалног одбрамбеног система земље, потпуне технолошке зависности од стране Запада (не треба рачунати на добијање најновијих војних технологија од САД: Вашингтон их не даје чак ни својим најстаријим савезницима). Не смемо да заборавимо ни претњу поступног идеолошког преокрета српске елите, удаљавање од патриотских позиција. Учешће у „Партнерству за мир“ не гарантује суверенитет и територијалну целовитост Србије. Примањем Београда у „Партнерство за мир“, значајно се увећава могућност притиска на Србију по питању опредељења коначног статуса Косова, без узимања на свој рачун било каквих дужности или одговорности у односу будућег партнерства Србија – НАТО. Линија, које се држе Вашингтон и Брисел, да Косово изађе из састава републике, биће продужена без икаквих промена. Поред свега, „Партнерство за мир“ ће бити нова полуга утицаја на Београд у вези испуњења услова Xашког трибунала. Запад ће продужити извршење „дозираног“ утицаја на Србију у случају њеног обавезног поштовања захтева Xашког трибунала. О овом сведоче унесене исправке у коначни текст завршне декларације Рижског самита да ће пакт „стално вршити мониторинг“ овог процеса. Ако Срби током ове године не предају Xагу Ратка Младића и ко зна кога још после њега, њихово учешће у програму биће „укочено“. Можемо да констатујемо да је таква политика САД према Србији била „успешна“. Резултати избора за Скупштину Србије потврђују овај закључак. Тзв. „демократски блок“ Б.Тадића и В.Коштунице и поред убедљиве победе патриотске радикалне странке мењају вољу народа. Али, само Бог зна шта ће бити у наредним годинама. Можда ће и наша земља постати део противракетног система, а српски војници учествовати у ратовима планираним у Вашингтону. Сигуран сам да ће то бити “ редовна победа наших демократских снага“….

Небојша Добровидић

Сродни чланци:

Оставите одговор