Informacioni centar "Komentar"

Prema saopštenju češkog premijera Mireka Topolaneka njegova zemlja uskoro može da postane deo američkog protivraketnog odbrambenog sistema. Planira se izgradnja moćnog radarskog kompleksa, koji je sposoban da na vreme otkrije projektile eventualnih napadača. U Poljskoj, SAD imaju nameru da izgrade antiraketni kompleks. Možda je reč o planovima mogućeg rata sa vanzemaljcima? Ne, pravi razlog je kažu odbrana od takozvanih „zlih država“ Irana i Severne Koreje. U ovu priču može da poveruje samo čovek poremećene pameti. Nema sumnje da će raketne bojeve glave biti usmerene ka Rusiji, čiji državni zvaničnici već smatraju da će izgradnja ovih objekata predstavljati otvorenu pretnju. Kada su Poljska i Češka ulazile u NATO nije bilo reči o smeštanju nekih sličnih objekata u ovim zemljama. U Avganistanu i Iraku vojnici NATO-a doživljavaju pojačan otpor, što se ne sviđa Evropljanima. Srbija je potpisala program „Partnerstvo za mir“. Ovo je bilo proglašeno kao „ozbiljan korak“ na putu u alijansu i ka evropskim integracijama. Sada i Evropa i SAD pozdravljaju „pobedu demokratskih snaga“ na parlamentarnim izborima u Srbiji. Ako na sve ovo pogledamo pažljivo, onda ćemo videti da su to karike jednog lanca. Šta se u stvari dešava? U stvari odluka Rižskog samita Severnoatlantske alijanse o priključenju Srbije u program NATO „Partnerstvo za mir“ izazvana je promenama u postupcima Vašingtona, koji računa na taktičku upotrebu „politike uvlačenja“ među srpske političke snage, pre svega Demokratsku stranku predsednika Srbije B.Tadića. Uz njihovu pomoć, SAD računa da reši, korisno za Zapad, pitanje kosovskog problema. Jedan od faktora, koji potpomaže SAD u donošenju odluke da se razdvoje pitanja pružanja mogućnosti Srbiji da dobije statut države-članice „Partnerstva za mir“ i problem sarađivanja Beograda sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Xagu bila je težnja Vašingtona da se „podigne“ unutarpolitički rejting B.Tadića pred izbore u Srbiji. Mehanizmi sarađivanja na području „Partnerstva za mir“ omogućavaju saradnicima NATO-a da počnu realizaciju prve serije akcija, koje će postati vrlo važnim elementom podrške prozapadnim snagama, koje istupaju za „normalizaciju“ odnosa sa SAD i Zapadnom Evropom, uključujući i zločinački NATO pakt. Za ovo, paktu stoje na raspolaganju realne finansijske mogućnosti, koje su koncentrisane u različitim fondovima „Partnerstva za mir“. Prema nameri Vašingtona, puštanjem ovog mehanizma mogao bi da se izvrši, Zapadu neophodan, pritisak na najvažniji aspekt unutarpolitičke situacije u Srbiji. Ako uzmemo u obzir, da program „Partnerstvo za mir“ predviđa ostvarivanje mera, kojim počinje dubinsko reformisanje odbrambenog sektora nove države-članice, reforma odbrane Srbije biće predstavljena kao stvaranje novih srpskih vojnih snaga “ na novom kvalitetnom nivou“. Ovde se računa da zbližavanje sa NATO-om može da bude pozitivno shvaćeno od strane vojnog establišmenta Srbije. Ali pri tome se ćuti, da će reformisanje dovesti do umanjenja broja vojnih snaga, do problema sa zapošljavanjem otpuštenih vojnih lica, rušenja tradicionalnog odbrambenog sistema zemlje, potpune tehnološke zavisnosti od strane Zapada (ne treba računati na dobijanje najnovijih vojnih tehnologija od SAD: Vašington ih ne daje čak ni svojim najstarijim saveznicima). Ne smemo da zaboravimo ni pretnju postupnog ideološkog preokreta srpske elite, udaljavanje od patriotskih pozicija. Učešće u „Partnerstvu za mir“ ne garantuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije. Primanjem Beograda u „Partnerstvo za mir“, značajno se uvećava mogućnost pritiska na Srbiju po pitanju opredeljenja konačnog statusa Kosova, bez uzimanja na svoj račun bilo kakvih dužnosti ili odgovornosti u odnosu budućeg partnerstva Srbija – NATO. Linija, koje se drže Vašington i Brisel, da Kosovo izađe iz sastava republike, biće produžena bez ikakvih promena. Pored svega, „Partnerstvo za mir“ će biti nova poluga uticaja na Beograd u vezi ispunjenja uslova Xaškog tribunala. Zapad će produžiti izvršenje „doziranog“ uticaja na Srbiju u slučaju njenog obaveznog poštovanja zahteva Xaškog tribunala. O ovom svedoče unesene ispravke u konačni tekst završne deklaracije Rižskog samita da će pakt „stalno vršiti monitoring“ ovog procesa. Ako Srbi tokom ove godine ne predaju Xagu Ratka Mladića i ko zna koga još posle njega, njihovo učešće u programu biće „ukočeno“. Možemo da konstatujemo da je takva politika SAD prema Srbiji bila „uspešna“. Rezultati izbora za Skupštinu Srbije potvrđuju ovaj zaključak. Tzv. „demokratski blok“ B.Tadića i V.Koštunice i pored ubedljive pobede patriotske radikalne stranke menjaju volju naroda. Ali, samo Bog zna šta će biti u narednim godinama. Možda će i naša zemlja postati deo protivraketnog sistema, a srpski vojnici učestvovati u ratovima planiranim u Vašingtonu. Siguran sam da će to biti “ redovna pobeda naših demokratskih snaga“….

Nebojša Dobrovidić

Srodni članci:

• Vojna neutralnost je pametan izbor
• Poslednja linija odbrane
• NATO pakt ima alternativu
• NATO samit u Rigi – šta su srpski mediji prećutali
• Balkan će zauvek ostati „barutana Evrope“