RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Историја

Ђенерал Милан Недић

Ђенерал Милан Недић 05.04.2003.Leave a comment

Ђенерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, тада среског начелника и мајке Пелагије, учитељице. Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца, од браће Дамјана и Глигорија, два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешине (на Церу). Презиме су добили по баби Неди, која је била родом из племена Васојевића. Мајка Милана Недића је родом са Космаја, унука кнеза Николе Михајловића, пријатеља и саборца Карађорђевог, о коме је много писао Сима Милутиновић Сарајлија. По завршеној Крагујевачкој гимназији, Недић је ступио у нижу школу Војне академије 1895. године са 28. класом питомаца. Године 1904. завршио је и Вишу школу Војне академије са 12. класом слушалаца, а затим ђенерал-штабну припремну и одмах преведен у струку. Као веома запажен официр постављен је за ордонанс – официра Краља Петра I у својој 38. години, 1915. био је ђенералштабни пуковник – најмлађи у српској војсци у ратовима за ослобођење. У Балканским ратовима добио је низ одликовања и медаља за храброст. У време Српске голготе, прелажења српске војске кроз Албанију и Црну Гору, био је у заштитници. Приликом пробоја Солунског фронта командовао је јуначком пешадијском бригадом Тимочке дивизије. После завршеног I св. рата Милан Недић је постао дивизијски ђенерал у војсци Краљевине Срба, Xрвата и Словенаца. До напада нацистичке Немачке на Совјетску унију у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја српских избеглица . Број избеглица у Недићевој Србији је био: 600.000 Срба из западних делова Југославије, 86.000 деце са тог подручја, 150.000 Срба са Косова и Метохије, десетине хиљада Срба из Срема и Бачке, између 20 и 30.000 Словенаца и унитарних Xрвата. За све је њих требало обезбедити храну, дати им кров над главом, обућу и одећу, пружити им лекарску помоћ а децу школовати. Комунистички устанак није био устанак против окупатора, циљ је био помоћи Совјетском Савезу вежући немачки потенцијал на простору бивше Југославије. Прве партизанске акције довеле су и до страховитих одмазда. 1: 100 за убијеног, а 1:50 за рањеног Немца. Партизани су наставили са акцијама нападајући и ликвидирајући појединце или мање групе. Настојало се појачати терор и уништење народа како би огорчење и страх што више расли и определили целокупни српски народ да се дигне на устанак. У та суморна времена, остати без икаквог посредника између обезглављеног народа и окрутног окупатора била би сигурно пропаст и погибија за Србе. Тих дана се у Београду одржава састанак на коме учествују истакнути представници политичких партија, академици, најугледнији професори Универзитета, представници: инжењерске, лекарске, индустријске и адвокатске коморе као и други јавни и културни радници. Шеф комесарске управе Милан Аћимовић обавештава да је управо поднео оставку ради немогућности да обезбеди ред и мир у земљи. Многи српски интелектуалци су одмах увидели да је у овом тренутку ослабљеној држави и измученом народу много већи непријатељ анархија него окупатор. Аћимовић предлаже да се формира једно ауторитативно управно и политичко тело чији би задатак био даље спасавање Срба од биолошког уништ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор