RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Наша Србија

Манифест нормалне Србије

Манифест нормалне Србије 20.07.2006.Leave a comment

Захваљујући познатим мартовским дешавањима, како оним сасвим свежим тако и оним мало мање свежим, као и последичним и очекиваним заоштравањима на домаћој политичкој сцени, поново су на површину избиле приче о две, међусобно непомирљиво супротстављене Србије. Изгледа да су деобе заиста онтолошки усуд Срба. Вероватно нема народа на кугли земаљској који до те мере мазохистички ужива да тражи и проналази разлоге за унутарнационалну диференцијацију, да се по тим линијама разликовања дели и раздваја, затим престројава у издељеним таборима и дистанцира сам од себе.

Географске и историјске околности значајно су допринеле стварању оваквог дуалног, конфликтног идентитета, често стављајући малу Србију и Србе у процеп између доминантних и јаких полова, вечито је терајући да буде „нешто између“, да се понаша као мост или брана између Османског царства и Аустроугарске, између Азије и Европе, Истока и Запада, између комунизма и капитализма.

Линије разграничења и поделе нарочито су оштре и дубоке у сфери младалачке културе. Поред старих подела на четнике и партизане, патриоте и издајнике, напредњаке и конзервативце, младе и старе, делије и гробаре, диспаратни животни стилови и вредности младих и скорашњи политички догађаји произвели су нова, наводно непремостива цивилизацијска разликовања између рокера и фолкера, рејвера и сплавара, такозваних урбаних који иду на „Егзит“ и такозваних руралних који преферирају „Гучу“, Београда и остатка Србије, жутих и црних, војника цивилњака и војника у униформама, оних који тугују 12. марта и оних који ће црни флор стављати дан раније.

У страху од готово безграничне слободе избора и одговорности коју та слобода подразумева, млади врло радо и олако ускачу у унапред припремљене калупе и туђом руком издизајниране идентитете. Слабе и поводљиве личности, што из материјалне или професионалне користи а што из страха од социјалне изолације, бирају таборе како би што пре пронашли сигурност окриља множине и утопили се у колективни менталитет чопора, а опасност од евентуалне јереси и сумње у сопствени избор отклањају тако што се затварају у кругове истомишљеника налик секташким и унапред искључују сваку могућност полемике са било ким ко има и за нијансу другачији поглед на свет.

Сврставање почиње у врло раном узрасту и на привидно баналне начине. Ако изостане формативни утицај породице, неприпремљени појединац се налази на ветрометини супротстављених идеологија које настоје да га врбују у своје редове. Млада и наивна јединка често и није свесна како наизглед безначајан и тривијалан избор, рецимо музике за слушање, може повући са собом усвајање читавог корпуса политичких идеја и ставова, естетских афинитета, социјалних вредности и стратешких циљева. Механизам идеолошке индоктринације и регрутације ланчан је и изузетно перфидан. Он се не обавља превасходно преко телевизијских политичких причаоница, надахнутих трактата колумниста плаћеника или трибина у организацији невладиног сектора, већ почиње и свој пуни замах добија у концертним аренама, музичкој периодици, телевизијским серијама, биоскопским дворанама и на по-лицама видео клубова.

ЗАМКЕ ОКТРОИСАНЕ КУЛТУРЕ

Године наметнуте изолације и материјалне оскудице произвеле су нову глад за увезеним продуктима западњачке популарне културе и некритичку фасцинацију њима, а временом је лака доступност и раширеност тих иностраних забављачких садржаја у главама омладине изједначена са појмовима демократије, просперитета и благостања. Након петооктобарских промена и последичног отварања земље, дошло је до дириговане инвазије производа и програма масовне културе страног порекла и то по правилу оних најприземнијих, највулгарнијих и најштетнијих. Телевизијска серија Секс и град са својим разорним ефектом на породицу и морал, процват електронске музике и ди џеј клупске зомби културе која у себи носи опасан фетиш наркоманије и педерастије, лиценцирање Плејбоја са његовом филозофијом испразног корпорацијског јапи хедонизма, само су неке од нарочито деструктивних манифестација овог феномена октроисаног културног тровања споља.

Под фирмом нужне и неизбежне модернизације и еманципације младих од окоштале традиције и назадног националног осећања, извршено је незапамћено неоколонијално ментално поробљавање српске омладине, које за циљ има да створи армију одрођених и отуђених поданика са тешким комплексом инфериорности, пуких и пасивних конзумената стране идеологије и брендова, лаких пленова за манипулацију и инструментализацију, у складу са потребама и жељама идеолога „светске власти“. Млади су научени да идолопоклонички гледају према свему што долази споља, пре свега из Америке и са Запада, а да истовремено развију одбојност и гађење према свему што има предзнак народног, националног или традиционалног.

Добар пример за то колико се далеко иде у омаловажавању сопственог културног наслеђа јесте и податак да се у градском сленгу највугларнија новокомпонована фолк музика (која заправо има врло мало везе са изворно и стварно народним) назива „ћирилицом“, чиме се појам националног писма намерно ставља у један изразито пежоративан, простачки контекст. Упоредо са тиме, коришћење и насилно посрбљавање страних речи, превасходно англицизама, обавезно уз извештачен, развучен акценат, сматра се врхунским изразом напредности, префињености и космополитизма. На тај начин музички укуси, туђински маниризми у понашању, начин изражавања и одевања, постају својеврсне лозинке помоћу којих се млади препоручују за чланство у мондијалистичком клубу одабраних и повлашћених.

То у нашој пракси изгледа отприлике овако: Млад си, слушаш Р.Е.М. и сличне америчке бендове гитарске провенијенције, редовно посећујеш ФЕСТ, одрастао си на текстовима у Времену забаве, натуцаш ту и тамо енглески и мало си, захваљујући студентским екскурзијама, пропутовао по Европи? Одлично. Наш си човек, нови члан братства напредних. Још један правоверни мали пешак на грађанском, европејском путу Србије. Сада ће ти бити прослеђене инструкције о томе шта твој избор све подразумева и шта све треба да мислиш и како према чему да се поставиш.

ПОЕТИКА ПРОВИНЦИЈАЛНИX ПРЕПИСИВАЧА

Између осталог, твој избор аутоматски подразумева и да мислиш да је Миле против транзиције најсмешнија емисија у историји телевизије, да је Биљана Србљановић наш највећи живи драмски писац, а да је Теофил Панчић најдуховитији, најзгоднији и најлуциднији колумниста с ове стране Дрине који се не зове Пера Луковић; самим тим, беспоговорно прихваташ да је за рат на просторима бивше СФРЈ превасходно крива великосрпска конквистадорска политика на челу са Милошевићем, као оличењем зла, искрено верујеш да су Чедине посете ЦЗ-у и приче о ушмркавању земунског кокаина само легалистичка измишљотина и слепо си убеђен да ће нам свима потећи мед и млеко када нас коначно, кроз задњи улаз за послугу, пусте у Европску унију, због чега, по сваку цену, треба испуњавати све постављене услове и извршавати задате налоге, ма колико они понижавајући и дугорочно штетни по нас били.

Осим политичке догме, чланство у клубу такође налаже усвајање, на чисто филозофском нивоу, либерал-капиталистичког материјализма, моралног релативизма и естетике постмодерне, којом се унапред обесмишљава сваки креативни чин. Такво слепо потчињавање страним културним утнцајима и њихово епигонско подражавање веома лоше се одражавају не само на ментално и духовно здравље омладине, већ и на њене стваралачке потенцијале. Не постоји ни минимум напора да се наметнути страни обрасци филтрирају кроз сопствени критички апарат, да се одмере и интерпретирају, по потреби прераде, креативно допуне и локалнзују, да им се на тај начин удахне домаћи шмек, боја и оригнналност нашег поднебља. Све се своди на просто препакивање и невешту имнтацију.

Такав приступ ствара деривативне редове ситних провинцијских преписивача и клонираних плагијатора који том великом, врлом свету, у који се иначе толико куну и којем наводно стреме, немају ништа аутентично и примамљиво да понуде у процесу културне размене. Ономе ко је читао нарко шик прозу Ирвина Велша шта ће немушти и неписмени панкер Марко Видојковић? Да ли ономе ко је гледао комедије браће Фарели треба Драгојевићев бездушно американизовани наставак Анђела2? Онај ко је ближе упознат са радом Ива Клајна, Марсела Дишана и са феноменом поп-арта нема разлога да посећује Музеј савремене уметности, ништа ново тамо неће видети.

Убијање креативности, духа, уметности, воље за продуктивним и осмишљеним животом оставља младе у стању безидејне апатије и уверењу да је једино исправно паразитирати на страним донацијама и халапљиво гутати симболе западног материјализма. Овакво резоновање, помешано са крахом образовног система и, у најбољем случају, равнодушношћу и незаинтересованошћу спрам сопствене историје, вере и културе, производи поражавајуће последице које ће се нужно одразити и на способност одбране виталних националних интереса у будућности.

СВОЈ, А СВЕТСКИ

Мало је оних који су спремни да погледају истини у очи и да признају да ће лакше наћи средњошколца који зна све техничке перформансе новог модела BMW-а него средњошколца који добро познаје догађаје из житија Светог Саве. Или да ће огромна већина младих академских грађана лакше набројати свих шест главних ликова америчке хумористичке серије Пријатељи него успети да именује исти број српских манастира на Косову. Свака национална стратегија која се тиче јужне покрајне мора узети у обзир ту непријатну чињеницу, али и настојати да је у најкраћем могућем року промени.

Наравно, ни бежање у другу крајност није спасоносно решење. Затварање искључиво у локално културно искуство, инсистирање на националној самодовољности и бандоглаво игнорисање и негирање свега што долази споља, избор је који такође води у скученост и слепило друге врсте. Не смемо дозволити да од нас направе таоце радикализованих полова српске политичке сцене који настоје да све увуку у своје поделе, не морамо вечито ирационално лутати од једног екстрема до другог, од ксенофобије и комплетног аутизма до понизне сервилности и идолатрије страног фактора.

Постоји и трећи пут, средњи пут мудрости и умерености, потребно је само имати одговарајућу оптику да се он уочи и храброст да се њиме слободно корача, без обзира на нападе и притиске са екстремних крајева, јер они увек захтевају изјашњавање и сврставање. Да ли си са нама или против нас? Јеси ли напредни Европејац или затуцани Србин? Веома је ослобађајуће у раној младости прозрети овакве лажне дилеме и наметнуте изборе, веома је корисно рано схватити да је сасвим могуће ићи у корак са светом, а остати свој. Све више има младих људи код којих сазрева свест да је управо такав приступ најбољи. Такође, у истом смислу драгоцена су и искуства младих повратника из иностранства, који су лишени свих илузија о животу на Западу и о западњачкој цивилизацији уопште, али су истовремено опремљени знањима и вештинама из области модерне културе живљења која нам свима могу бити од користи. Није потребно, а у крајњем случају је и немогуће, затворити се и изоловати од уплива глобалних културних и поткултурних елемената, кодова, трендова и мода у наше животе. Далеко је рационалније и опле-мењујуће извршити нужну естетску и етичку селекцију и онда се потрудити да оно што нам одговара и што нам се допада хармонично и складно интегришемо у сопствени унутрашњи, духовни простор. Оно што је национално, народно, традиционално не мора нужно бити у колизији са оним што је интернационално, западно, модерно.

Потребно је само наћи одговарајућу копчу и модус инкорпорације туђег и глобалног у један изграђен и стабилан референтни и координатни национални систем културе. Могуће је у исто време бити и Србин и Европљанин, штавише познато је да истински космополитизам претпоставља и ослања се на здраво национално осећање и идентитет. Само стасавање таквих генерација младих људи – савремених, широко образованих, култивисаних, самоуверених, самосвесних, а опет са врло чврстим и дубоким националним коренима – гаранција су срећне, уједињене и аутентично европске Србије.

Европа нација бр. 9

Марко ТАНАСКОВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор