RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Нови светски поредак

Нове личне карте у Србији – жигосање грађана и грубо кршење људскиx права

Нове личне карте у Србији – жигосање грађана и грубо кршење људскиx права 26.06.2006.Leave a comment
    ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИX ПРАВА И ОСНОВНИX СЛОБОДА (Рим, 4.новембар 1950)Члан 8 Право на поштовање приватног и породичног живота 1.Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.

    МЕЂУНАРОДНИ ПАКТ О ГРАЂАНСКИМ И ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА (Уједињене нације, 16. децембар 1966)

    Члан 17 1. Нико не може бити изложен произвољном или незаконитом мешању у приватни живот, породицу, стан или преписку, нити противзаконитим нападима на част и углед.

КО ЖЕЛИ ДА ОД СРБИЈЕ НАПРАВИ ЕЛЕКТРОНСКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР?

На дневном реду садашњег (јунског, 2006 год.) заседања Народне скупштине Републике Србије нашао се предлог Закона о личној карти, који прети да најозбиљније наруши и дерогира право грађана на приватност кроз омогућавање сакупљања огромног броја података у полицијским компјутерима о нашем приватном животу! Наиме, по први пут у Србији, и гле: ПО ПРВИ ПУТ У ЕВРОПИ законски се уводи електронски облик личне карте са омањим микрочипом чији су облик, састав и диспозиције потуна непознаница а самим тим и извор велике опасности по приватан живот грађана! Ово је најзад остваривање плана који се већ три године најављује кроз медије у циљу испитивања пулса и свести јавног мњења. Србија је намерно изабрана КАО ПРВА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ којој се намеће увођење оваквог облика личне карте!!! Владимир Цизељ(!?) из фирме „Vlatacom“ која заступа у нашој земљи фирму „Моторола“, изјављује да „Србија овим пројектом практично, прескаче све државе Европске уније.“ Откуда то и зашто то? Да ли је то случајно? Ко је то посебно заинтересован да Србија у нечем постане „модерна“, и то прва у Европи? Немогућност одговора на ова питања јасно нам говори да је Србија изабрана као заморче у поступку стварања светског електронско-концентрационог логора! Главни промотери ове зле работе у нашој земљи јесу: Владимир Цизељ, Цви Шехтер, Алексеј Макаров и Томас Соке.

Мало људи је упознато са чињеницом да је лична карта на овом подручју уведена тек после Другог Светског рата и да представља наслеђе које су југословенски комунисти преузели од немачке Тајне полиције – Гестапоа. Грађани Грчке јавно се саблажњавају и исчуђавају о чињеницу да грађани у Србији имају лични број, ткзв. ЈМБГ. У Русији је покренута општа кампања против нових пасоша који уводе лични број (код) грађана, а код нас је тај експеримент уведен још 1976 године законом о ЈМБГ који нема никакво целисходно оправдање осим да припрема свест српског народа за прихватање жига. Већ је известан број Руса најавио неприхватање овог жигосања на основу којег се грађанско достојанство своди на ниво стоке, затвореника, или логораша! Неке државе у свету и дан данас не познају личну карту: САД, Канада, Нови Зеланд, Аустралија, Бангладеш, Ирска, нордијске земље и Шведска, док у Француској представљају најобичнији папир који се не мора носити! Дакле, лична карта данас у земљама ЕУ или не постоји или не постоји обавеза њеног ношења а да не говоримо о прекршајним одредбама које би се односиле на ову тему! У земљама у којима лична карта постоји она има потпуно другу функцију и намену, циљ њеног увеођења није излагање ставоништва произвољном шиканирању од стране полиције! Она се уводи искључиво као помоћно средство грађанину, а не као повод полицији да легитимише грађане без икаквог повода. Зашто је све ово овако? Разлог је потпуно јасан, личне карте представљају проширење државног надзора над личним животом грађанина и у диретној су супротности са претпоставком невиности, што истичу енглеске невладине организације које се противе увођењу биометријске личне карте! 1953. године Врховни суд Велике Британије донео је одлуку по којој је легитимисање грађана од стране полиције потпуно незаконито! Предлог Закона о новим личним картама, уводећи електронско-микрочиповану карту која може примити много већи број личних података, само још више протеже државну контролу над приватном сфером грађана. Посебно је интересантно да је у неким земљама света (Великој Британији, Грчкој, Аустралији и Филипинима) исказан велики грађански отпор према увођењу овог облика личне карте. Са своје стране ми питамо: Како то да, по речима самих људи из „Мотороле“ Србија постаје прва земља у Европи са овим системом? Одговор је прост: Народи у европским земљама су дубоко свесни својих права и свог грађанског достојанства те су у стању да искажу отпор. За разлику од њих, народ у Србији је сломљен и истрошен и неотпоран на данашње подвале па се управо та чињеница искоришћава када је реч о овом питању.

Да се овде не ради о некаквој параноидној паници умишљених болесних појединаца који се, ето, плаше сваке европске новине, ми ћемо цитирати што на ову тему каже један од главних иделога Новог Светског Поретка – Збигњев Бжежински. У својој књизи „Техенократска ера“ он пише: „Истовремено ће расти могућности социјалне и политичке контроле личности. Ускоро ће постати могућа скоро непрекидна контрола сваког грађанина и вођење компјутерских фајлова који се стално обнављују, и садрже поред уобичајених информација најповерљивије детаље о стању здравља и понашања сваког човека… Одговарајући државни органи ће имати скоро моментални приступ овим фајловима. Власт ће бити у рукама оних који контролишу информације.“ Још прецизнији на ову тему јесте г.Жак Атали – саветник Франсоа Митерана и једно време директор Европске банке за обнову и развој. Ево шта он вели: „Живот људи, који нису везани за једну територију ће бити регулисан преко компјутерских мрежа у глобалним размерама. Свако од њих ће имати специјалну магнетну картицу са свим подацима о себи, а пре свега, са подацима о поседовању новца. Тешко ономе ко не буде поседовао новац а буде угрожавао светски поредак!“

ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ЖИВОТ БЕЗ НОВИX ЛИЧНИX КАРАТА

У члану 8. предлога новог Закона стоји: „Образац личне карте садржи простор за контактни микроконтролер (ЧИП) и простор за машински читљиву зону за потребе аутоматског очитавања података, у који се уносе сви видљиви подаци на личној карти, као и подаци о држављанству, пребивалишту и адреси стана њеног имаоца и јединствени матични број његових родитеља.“ Дакле, као што се види, микрочип ће у себи садржати податке који су иначе исписани на личној карти и који су познати. Међутим, постављају се следећа питања:

    1. Из чега је састављен микрочип, и да ли у себи садржи елементе за праћење и прислушкивање?
    2. Каква је гаранција да власт неће мењати податке о кориснику у централној бази података, и уносити чисто приватне ствари као што су: националност, вероисповест, политичко уверење, здравствено стање итд.?
    3. Какав је систем заштите централне базе података од спољних упада и злоупотреба (хакери)?
    4. Каква је заштита од могућности продаје и „цурења података“ из руку људи који управљају централном базом података?
    5. Са којим иностраним електронским системима је повезана домаћа централна база података?
    6. Да ли лична карта на себи садржи бар-код?
    7. Од ког произвођача је набављена опрема за израду ових личних карата?
    8. Из којих извора је финансиран овај електронски систем?
    9. Шта ће се десити у случају пада система?
    10. Да ли је за грађане који имају приговор савести предвиђена опција за стару личну карту?

Према томе, власт која намерава да усвоји предлог овог Закона у Народној скупштини дужна је да одговори на сва ова питања, као и да истакне зашто о овом питању није вођена јавна расправа? Овде је у питању једно ново решење које није имало претходника у домаћем законодавству те је потпуно зрело за јавну расправу. Као што се закључује, највећа загонетка и потенцијална опасност за приватан живот грађана јесу микрочип и његове диспозиције. Чак и да се докаже да овај миркочип не садржи елелементе за праћење и прислушкивање, могућност да ће власт или неко други моћи да мења унете податке без икаквог знања грађана, довољан је разлог да се јавност алармира, предлог Закона одбаци а његови предлагачи позиву на одговорност! Заиста је лицемерно да данас грађанима постају доступни тајни досијеи УДБ-е, а уводи им се нови софистициранији електронски досије који ће de facto носити око свог врата!

Предлагач правда потребу за доношење овог Закона аргументима да ће се превентивно деловати на смањење криминалитета и на могућност фалсификовања. Међутим ово је потпуно нетачно и лажно! Иностране стручне полицијске асоцијације су констатовале да узрок неразјашњених кривичних дела не лежи у недостатку идентификације учинилаца већ у недостатку доказа кривичних дела, што је проблем истражног поступка. Такође, неоправдано самоуверено звучи да ће нови облик личне карте смањити могућност фалсификовања. То је најобичнија глупост и лаж за сваког ко иоле прати достигнућа савремене информатике! Данас уопште не постоји исправа или електронска карта која се не може фалсификовати.

Пре него што је предлог овог Закона ушао у скупштинску процедуру из информативне службе Министарства унутрашњих послова долазиле су јавне информације да ће се у сврху издавања нове личне карте вршити дигитални снимак лица. Пошто предлог Закона о овом не говори јасно остаје питање: да ли тај дигитални снимак укључује скенирање зенице ока и размака између зеница? Ако се и на томе буде инсистирало, то је онда нови бруталан и грозан атентат на људско достојанство као што је атентат узимање отиска прстију.

Ми смо сви свесни да већ одавно постоје електронске исправе као што су кредитне картице са магнетним тракама на основу којих у радњама плаћамо своју куповину. Такође, зна се да наши мобилни телефони чим су прикључени на мрежу одају место нашег налажења (GPS-систем) Међутим, овде је реч о личној карти, тј. исправи чије неношење повлачи кривичну одговорност, а састављена је из далеко сложенијих елемената од оних које налазимо у кредитним картицама, и чије су диспозиције потпуно непредвидљиве! Дакле, Србија ће бити прва земља у Европи и свету у којој ће полицијаци заустављати грађане на улици и специјалним „електронским пендрецима“ очитавати њихове личне карте, за чије неношење ће грађанин морати да извади из новачнаика (ако га и има?) до 50.000 динара или издржати казну затвора до 30 дана. Послушајмо извесног Макарова шта каже: „Полицајци ће имати посебан уређај (отпоран на ударце и падове) сличан малом компјутеру који се састоји од скенера, екрана и два „слота“ (прорези као на уређајима за платне картице). У један се ставља грађанска лична карта, а у други карта овлашћеног лица – полицајца који има право да легитимише грађане. Грађанин је дужан и да на мали скенер стави кажипрст и уколико дође до слагања података са онима у бази података – идентитет грађана је утврђен!“ Међутим, сопштавају још, да ће се лицу које не носи личну карту моћи утврдити идентитет тиме што ће оно полагати свој прст на скенер кој ће директно утврдити о коме се лицу ради! Дубоко је обманут сваки онај који није свестан каква је ово прљава и одвратна тиранија над људским достојанством!!!

Представници ткзв. „демократских и проевропских снага“ навикли су да сваки законски предлог који је објективно изопачен и погрешан правдају аргументом: „ето то је европски стандард, то постоји свуда у свету!“ Епа, ово не постоји нигде у Европи и том чињеницом треба тући сваког оног го заговара увођење Србије у глобални комјутерски конц-логор!

Господа која су припремила читав овај пројекат претварања Србије у електро-концентрациони логор најавила су још раније да ће грађани са криминалним досијеом бити подвргнути додатним скенирањима. Наиме, њима ће осим прста бити скенирани сви остали прсти на рукама, затим, дланови и тетоваже! Шта сад ово значи? Лице које је осуђивано па чак евентуално и издржавало казну затвора, након издржане казне улази у процес кривично-правне рехабилитације. Циљ овог кривично-правног института јесте да по истеку одређеног времена од осуђиваности, у коме то лице не учини ново кривично дело, оно буде потпуно избрисано из кривичних евиденција те да се слободно и без последица интегрише у друштво са фикцијом да то лице никад није ни било осуђивано. Међутим, ова лична карта онемогућује примену овог института. Лице које након осуђиваности стекне услове за брисање из кривичне евиденција и даље ће остати обележено као криминалац због таквог карактера његове личне карте! Нека се и о овоме размисли!

Финансијска страна овог питања је још интересантнија! Најављено је од стране горе поменутих представника „Мотороле“ да ће увођење овог електронског система коштати пореске обвезнике у Србији око 100 милиона евра! Да ли овај факт икога занима и забрињава?

На крају, питање електронских докумената дотиче и верска осећања Православних хришћана. Данас у читавом православном свету може се уочити јак пропагандни отпор према електронским исправама које у себи садрже бар кодове и број 666 који за све хришћане представља остварење пророчанства из библијске књиге Апокалипса, по којој је број 666 (утиснут кроз линије у сваком бар-коду) симбол долазећег Антихриста. Ово питање је дошло до изражаја у Грчкој када су 1997 године држане милионске демонстрације грађана широм земље против шенгенских електронских докумената. Ово је директна провокација и директан прст у око за сваког хришћанина коме је стало до заштите својих верских осећања и убеђења. Ово ће сигурно изазвати реакцију верника и у то не треба сумњати.

Потпуно је данас тешко објашњавати Срском народу да је сам појам личних карата, ЈМБГ неспојив са основних људским правима. Због тога читав овај проблем пролази без икаквог одјека и противљења у јавности!

Опет истичемо, нове личне карте које врше стигматизацију грађана, у директном су сукобу не само са опште усвојеним конвенцијама и другим актима међународног права, него се косе и самим духом философије људских права која треба да штите грађана од државе!

Према томе, на основу свега изнешеног најцелисходније и најлогичније решење било би ОДБАЦИВАЊЕ ОВОГ ЗАКОНСКОГ ПРЕДЛОГА! Ако би у противном закон био усвојен нови састав Народне скупштине после следећих избора морао би да ПОНИШТИ, а на да укине, овај закон. Дакле, да поништи све правне последице које је овај закон изазвао од тренутка примене! У најмању руку успех би био остварен чак и ако би се амандманом увела добровољност и опција у прихватању ових докумената! Грађани би требали да изаберу да ли желе нови облик личне карте или остају при старој личној карти! Ако је данас могуће да содомити – тј. педери, који су до јуче сматрани законски као болесници, имају право на равноправност па чак и на бракове, ако је могуће да држава ослобађа припаднике мушког рода од најсветије дужности према отаџбини и роду – служењу војске, онда господо и ми свесни грађани и ми хришћани имамо право да не прихватимо нове личне карте због приговора савести без опасности да због таквог чина будемо позвани на одговорност. О овој врсти приговора савести, која је до сада најозбиљнија од свих, треба непрестано јавно говорити. Такође је циљ, да сутра када нас полиција на улици заустави, а ми не будемо поседовали нове личне карате, не сматра криминалцима и терористима, већ људима који због заштите својих личних права и слобода не жели да се изложе најокрутнијој и најсвиарепијој тиранији државе.

Нека се овај проблем од свих схвати што је више могуће озбиљно као очигледан и груб покушај нарушавања људских права и слобода и тежње ка стварању тоталитарне-полицијске државе. Свако је дужан да се укључи у расветљавање овог питања почешви од српских политичких странака и невладиних организација до простих грађана.

Томица КЕРЧУЉ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор