RSS tekstova
RSS komentaraRuski nacionalizam, da!
12.06.2006. # 00:00 # Rusija # Bez komentaraU poslednje vreme, vreme bezdušne, atlantističke globalizacije, kada je, s jedne strane, na delu smanjivanje međusobnih nacionalnih različitosti i nestajanje nacionalnih identiteta, a sa druge navala etničkog i nacionalnog buđenja, nacionalno pitanje predstavlja stvar od izuzetne važnosti. Rešenje ovoga pitanja sastoji se u pravilnom osmišljavanju trdicionalnog Ruskog Nacionalizma, zasnovanog na Ruskoj Ideji, koja donosi Istinu svim ljudima na Zemlji i koja jedina može dovesti do Istinske, bezkonfliktne Globalizacije, do koje čovečanstvo nužno mora doći. Istorijski primer Ruskog Evroazijstva, Ruske Državnosti (Imperijalnosti) ukazuje na mogućnost harmoničnog rešavanja problema stapanja i očuvanja (čak i procvata) etnokultura.
Nacionalizam uopšte može se u osnovnom podeliti na dva tipa – Ruski i neruski. Neruskim nacionalizmom inficirani su i Rusi (koji su to samo po poreklu), ali oni su manjina u narodu (desni neomenjševici). Veći deo ruskog naroda genetski, potencijalno i stvarno pripada Ruskim Nacionalistima (Neoboljševici).
Ruski nacionalizam takođe moguće je nazvati Mesijanskim, Sveljudskim (Dostojevski), Univerzalističkim (Katoličanskim), Zdravim, Duhovnim, Eshatološkim, Metaistorijskim. Neruski nacionalizam deli se na provincijalni (malograđanski, separatistički, fantomski) i globalni (Rim, Nemačka, SAD). Provincijalni nacionalizam – to je samoizolacija, a globalni predstavlja asimilaciju, osvajanje i apsorbovanje drugih nacija. Bolesni nacionalizam poseduje sledeće epitete: on je rasni, zoološki (bestijalan), agresivan, kičerski, narcisoidan, konglomeratski (SAD), sračunat, krvno – srodnički, sektaški, buržujski. Spremnost na mirenje sa svakim režimom, samo ukoliko je on „naš“, nacionalni, moguće je nazvati formalnim nacionalizmom. Posebno treba izdvojiti jevrejski nacionalizam jer on lako može da se preokrene u svoju suprotnost – internacionalizam, koji u suštini predstavlja kagalistički nacionalizam.
Ako je italijanski ili nemački nacionalizam – samo italijanski ili samo nemački, tj. nešto posebno, „korisno“ samo za tu konkretnu naciju, onda Ruski Nacionalizam nosi u sebi princip Sveobuhvatnosti i Svejedinstva (V. Solovjov). Njega pre treba nazivati Ruskim SUPERnacionalizmom, koji se ne svodi ni na internacionalizam, ni na goli nacionalizam i koji predstavlja istovremeno i duboko nacionalni i visoko NADnacionalni fenomen. Ideja „Rusija samo za Ruse“ predstavlja u svojoj osnovi laž i apsolutno je štetna, podmetnuta od strane Judentum-a kvazipatriotskim pokretima. Rus (drevni naziv za rusku državu – prim. prev.) ne trpi ništa polovično, relativno. Ona ne može da živi naporedo, nego samo kao Apsolutni Socijum, kao Superdržava, prožeta Nadidejom. Čistoća nacionalne pripadnosti, shvaćena ne Duhovno, nego plotski, tj. uskogrudo i prizemno je pogubna za Rus. Rusku slavu i veličinu Ruske Otadžbine stvarali su takvi Rusi (koji po poreklu to nisu bili) kao što su Deržavin, Karamzin, Dalj, Gogolj, Kirejevski, Rahmanjinov, Tanejev, Tatiščev, Timirjazev, Tretjakov, Levitan, Antakoljski, Bering, Ušakov. I ako se u enciklopedijama tvrdi da su Bagration i Barklaj de Toli Ruske vojskovođe, ko će se tome usprotiviti? Treba li govoriti o čistoći krvi knezova i careva Rusi i takvih Rusa kao što su Puškin i Staljin? Rasnoj čistoći težile su Metropolističke nacije u porobljivačkim Imperijama, gde su se porobljeni narodi tretirali kao ljudi drugog reda. Odsustvo krvono-srodničkog, kagalnog nacionalizma predstavlja ogromnu prednost Univerzalne Nacije, koje dozvoljava sjedinjavanje na njenim osnovama u Duhovno – Krvno Bratstvo svim inorodcima. Univerzalizam, opštežiće (Puškin) uvek su bili karakteristika Mesijanske Nacije, čime se i objašnjava posedovanje ogromne teritorije.
Isokrat je govorio: „Xelenima se nazivaju pre oni, koji učestvuju u našoj kulturi, nego oni koji su zajedničkog porekla sa nama.“. Izvorno Arijevska Rasa (genetski povezano sa „Rus“) onakva kakva je bila u drevnim vremenima nije predstavljala krvno-srodničku tvorevinu, nego jedinstvenu Dušu. Živo svedočanstvo ovog tvrđenja je Kozaštvo, koje nema rasne čistote, koje je stalno u svoj sastav primalo tuđince i koje je predstavljalo koncentrovani izraz Ruske stihije. „Svetska uticajnost Rusa“ (Dostojevski) to je Pradedovska uticajnost, jer je Rus pradomovina svih, i rodieljski se geni kriju u Ruskoj Naciji. Naravno, „Opšteljudsko mora biti u nacionalnom prelamanju bez otkidanja od nacionalne osnove“ (Aksakov). Već sam nazi „Rusi“ („Russkie“) ne predstavlja imenicu, kao svi drugi etnonimi nego zbirni pridev. Nacija je saborna kategorija, koja u sebe uključuje različite etnose i zbog toga je izraz „mnogonacionalna država“ (umesto „polietnička“) neodrživ, a nekada se i namerno upotrebljava zbog toga da bi se izmešali pojmovi nacija i etnos. Eks-republike, koje su ulazile u sastav SSSR-a, danas su fantomske države i pseudo-nacije zato što ne samo da ne teže da objedine različite nacije, već naprotiv proganjaju sve pripadnike drugih nacija. To su jednostavno rodovsko-plemenske, u najboljem slučaju, etničke tvorevine. I uopšte, u ličnoj karti građanina Rusi trbalobi da postoji ne rublika „nacionalnost“, nego „etnogeneza“. Arhivažno je takođe vratiti naziv Rus, a u Rusku NACIJU ubrajati sve one koji teže Drugoj Rusi, i pisati: Rus – sa dodatkom po želji: (Velikorus), (Malorus), (Belorus), (Tatarin)… Kao Rus se ne treba roditi, Rus treba postati i starati se održati to ime za sebe (po običaju kozaka). Sa pojavom naziva „Rus“ sama po sebi nestaće reč „rosijani“, koja se do 1917. godine upotrebljavala samo u odnosu na inorodce i koja danas predstavlja uvredu za Ruse jer u popunosti isključuje njihovo sopstveno ime. Okupljanje zemalja Obnovljene Rusi – to je pre svega okupljanje ljudi, koje će slediti zemlje Evroazije.
Ako razmotrimo Rus sa pozicije Tela, Duše i Duha, onda ona zaista i jeste u odgovarajućem poretku nabrajanja Evroazija – Rusija – Sveta Rus.
Danas je Ruska Imperija razapeta. Ali ako su sve imperije umrle jednom zauvek, onda Ruska Imperija umire sa Vaskrsenjem koje će doći kao Ruski Sveljudski Sabor. Ali sada to je potpuno Nova, apsolutno dobrovoljna Saglasnost naroda, koja je moguća samo na Ruskoj osnovi, sa pojavom izvorno Ruske Vlasti. Sa prvim predznacima takve polietničke Tvorevine, odmah postaje jasno, zašto je većina naroda Središnjeg Svetskog kopna (Evroazije) uvek želela da bude u sastavu Rusi i da ima saznanje učešća u Velikoj Imperiji. Narodi Evroazije umorili su se od života u svojim torovima, umorili su se od bavljenja međuetničkim trvenjima, u koja ih guraju malograđanski panovi i baji. Jedini izlaz je – pozvati Ruski narod kao neutralnog sudiju i takođe kao sjedinjujuće Načelo.
Rus će se spasiti, samo ako spozna svoju Svetsku Ulogu. Samo je Superideja u stanju da oživi bezgranični pejzaž Ruske Duše.
Vladimir, Treći Rim
Loading ...
