RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Друга Србија

Прозор мора пасти

Прозор мора пасти 22.05.2006.Leave a comment

Медијски случај професора Ђорђевића, или , како се већ зове та особа, и његовог прозора, један је од најинтересантнијих на нашој медијској сцени. Незапамћено је да је један прозор био толико сликан, скоро ко Динкић и Лабус заједно. Дакле, поменути професор политикологије или чега већ, учествовао је у „Кључаоници“, (код умне и чедне Нате), на тему Николај Велимировић а потом му је неки морон звекнуо и разбио прозор! Случај је добио такву медијску пажњу какву није имало ни Дејтонско потписивање, а једва да му конкурише оно Младићево лажно наватавање…

Дакле у тој сомнабулији од емисије, где је Ната покушавала да се просветли и докучи да ли је Николај „светац или манијак“, а Ђорђевић, углавном неукусно, прекидао свог далеко елоквентнијег и образованијег истомишљеника, младог господина Јована Бајфорда- лепо се и учтиво ћаскало – како тврде у дневнику, а онда је неко разбио прозор професору Ђорђевићу!!! И одмах су ту дотрчале националне камере да то све забележе, па смо одгледали дугометражни прилог о зверском нападу на прозор професора Ђорђевића…То наравно није било довољно па су се огласиле десетине невлади(ки)них организација да осуде страшни злочин према прозору…

После тога Ђорђевић је гостовао у безброј емисија па и у „Полиграфу“ и успео је да, захваљујући прозору, постане звезда дана те су сви заборавили како је био досадан у емисији. Међутим, поставља се озбиљно питање којим се то критеријумом руководе медијска господа кад разбијени прозор професора Ђорђевића има већу минутажу од било којег другог догађаја. Не искључивши могућност да му га је, мислим прозор, звекнула и бесна комшиница или нека риба напаљена на Бајфорда, или још један Натин обожавалац- пошто жену просто опседају – како сама рече умно поремећени- поставља се озбиљно питање како је могуће да се ни једна једина камерица не нађе да сними било које рушење објеката и врата и прозора несрећника који данима протестују и бране своје трафике и радње, а срушено их је на десетине и прети се стотинама, а код прозора професора Ђорђевића комплетан медија центар?

Али јебе се РТС-у колико је стотина људи рушењем трафика и радњица остало без хлеба, колико је породица трајно унесрећно и финансијски уништено, јебе се мистер полиграфу што ови људи телима бране свој једини извор живота кад је најважније да је Ђорђевићу неко звекнуо прозор… Неко?! Како је кренула ова хистерија против Николаја невладин сектор долази на разне идеје, па се тако шушка да му је баш легендарни Пера Божовић звекнуо прозор будући да човек ових дана промовише своју монодраму о Николају. Теорија завере о прозору и каменици поприма невероватне облике…

Претпоставља се да би Пера Божовић већ тако робустан као што јесте, да је случајно имао монодраму у којој би афирмисао ретроградне, дакле српске идеје владике Његоша, организовао већ неки сличан инцидент у Санџаку, нпр. разбио прозор Расиму или још боље Угљанину, али, ето он се баш намерачио да у освит цепања државе декламује контроверзног Владику Николаја. Како би овај његов перформанс са извесним идеолошким девијацијама, типичним за три извора и три саставна дела православља, прошао потпуно незапажено у сенци црногорске еманципације, Пера Божовић није имао куд него је каменицом анти-клерикалном Ђорђевићу разбио прозор да би скренуо пажњу на своју и Николајеву маленкост – Мајке ми, баш се тако шушка по невладином сектору који помно прати кретање ретроградних идеја и прогресивних прозора.

Ипак, све и да је тако, ту маркетиншку интервенцију бисмо могли да третирамо као сасвим безазлену да она не коинцидира са одвајањем Црне нам Горе од још црње Србије. Изузмемо ли Перу, у невладином сектору се шушка да је сумњив и онај редитељ у мантији, Ненад Илић јер и он је недавно снимио филм о Николају…

На крају тврди се да БИА има списак од чак 90 осумњичених који су се намерачили на Ђорђевићев прозор, па је сад питање приоритета дал’ ће прво да ујурују Младићеве јатаке или организаторе гнусног и геноцидног напада на прозор…Ипак, професор Ђ. има тако задивљујући публицитет, као да је његов прозор, разбијен или неразбијен, важнији од стотина прозора које полиција ових дана демолира сиротим Србима, који без икаквог идеолошког предумишљаја покушавају да дођу до ‘леба. Као да неко, кроз српске невоље, свесно покушава да постигне политичке поене.

Ако је српским медијима, упркос Титовој крилатици „Прозор мора пасти“ привлачнији Ђ-ов разбијени прозор од сецесије Црне Горе и урнисања малих привредника којим се руше трафике уместо да им се дају кредити за развој ситног бизниса, онда је, на крају крајева, Пера Божовић у праву што се одлучио да професору направи ујдурму и тако скрене пажњу на своје, тј. речи, владике Николаја који је ономад говорио- када кућа гори пожар се гаси споља. А док нам земља гори, национални и други сервиси помно надгледају прозор професора Ђорђевића као да ће из њега управо да искочи ђенерал Младић.

Извор: Курир

Исидора БЈЕЛИЦА

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор