RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Историја

Примери риматоличког беса и фанатизма

Примери риматоличког беса и фанатизма 28.12.2005.Leave a comment

Невоље православних Вишана

Најудаљеније наше остврво Вис, чувено је ради „Вишке поморске битке“ 1866г., и укусног вина. Удаљено је од далматинског копна 72 километра. Дуљина је 18 километара и ширина 8 км. Највећа је висина Xум 591м. Место Вис налази се на источној страни а Комижа на западној. Вишани су сви виноградари а Комижани виноградари и познати рибари. По средини остврва налазу се заселци: Птхумље, Подшпиље и Вело Село. Становници острва Виша веома су радишни, практични, подузетни, напредни и добри задругари.

После, првог ослобођења и уједињења лепи број Вишана, прешли су у православље. Један од њихових вођа, рекао ми је: „Не ћемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом и Риму – природније је: једном ногом у Вису, а другом у Београду. Xоћемо да у свему будемо своји. Кад је народна држава – нека је и народна црква. Бог је један те исто… Ето, зато пригрлили смо свето православље! Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или неграде!“

Ова изјава њиховог вође и председника црквене општине, Ивана Руљанчића, најбољи је одговор свима онима који су хтели да окаљају поштене и часне намере православних тежака у Вису. Сви су они имућнији тежаци, поштени и вредни домаћини.

Сложеним радом подигоше репрезентативну богомољу, на лепом и изгледном месту. У почетку нису имали сталног свештеника пароха. Од пригоде до пригоде долазио је из Сплита прота Сергије Урукало. Први стални парох био је просф. Стеван Јавор. Овога је наследио архимандрит Данило Букоровић. За време окупације Виса, са стране Италијана Букоровић је премештен у Задар. Тамо је и погинуо услед бомбардовања из ваздуха.

Покрет православља у Вису, изазвао је узбуну и непријатељски став код католичког свештенства. Све се покушавало, да спасу, „игубљене душе“. Тако су називали вишке православце. Ту своју мржњу отворено су показали приликом посете православаца из Чехословачке.

Једна већа група Чехословака кренула је у Југославију са жељом да се на гробу кнеза Лазара у раваници причесте, да разгледају Београд и Опленац и да преко Сарајева крену на Јадран – па на вис – где су имали остати неколико дана на летовању. Собом су понели литије, крстове и одежде да свећенике и епископа. Предводио их је преосвештени епископ Горазд. Међу православнима био је по који католик и протестант.

Чим су новине најавиле њихов долазак у Београд и изнели програм њиховог путовања – сплитски језуити спремише план за „братски дочек“.

Дошли су у Сплит – лађом из Метковића. Дочекали су их чланови православне црквене општине и други. Лађом која има дневну везу са Висом и Комижом кренули су после пола сата за Вис. У Вису је тога љета љетовао са ђацима београдског теолошког факултета, проф. Глумац. Кад се лађа приближила пристаништу, излетници складно интонираше црквену песму. Фанатизована маса, предвођена од двојице католичких свештеника – почела је да виче, демострира и баца каменице на лађу. Као обезумљени викаше: Доље ћирилица! Живила независна Xрватска! итд. Дизаше у вис штапове и руке. Чувара пристаништа који је дохватио коноп бачен са лађе, бацише у море. Проф. Глумца који је био на пристаништу замазаше гњилим јајима. Изасланика шибенског епископа г. Мацуру – архијерејског намесника, извиждаше.

Капетан лађе увидешви да су у опасности животи излетника, кренуо лађом за Комижу. У Комижи још и горе. Није преостајало друго већ лађом натраг у Сплит. Дођоше ноћу изморени, разочарани, престрашени и гладни. Један од излетника католик, изјавио је: „Од данас нећу више да будем католик!“

(На повратку из Виса, састао сам се са појединим излетницима и у друштву са протом Сергијем урукалом, испричали су што се догодило у вису и Комижи. Показали су и велико парче камена које је долетело са пристаништва у лађу. Да се нераспирује верска мржња – као по команди – о овом нехришћанском и барбарском догађају новине нису писале)

Аутор овог сведочанства је сплитски професор, Србин, Стеван Роца. Текст је преузет из његове писмене заоставштине која је похрањена у архиву Српске Академије Наука и Уметности. Бр. фасцикле 11211

Цео зборник ПРИМЕРА РИМАТОЛИЧКОГ БЕСА И ФАНАТИЗМА У XЕРЦЕГОВИНИ И ДАЛМАЦИЈИ који је приредио Томица Керчуљ можете прочитати у библиотеци (katolicki_bes.pdf)

Томица КЕРЧУЉ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор