RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Демонократија

Билтен младиx канибала

Билтен младиx канибала 14.03.2001.Leave a comment

„Лепота демократије лежи управо у томе што сваки предлог, без обзира какав је и како звучао у ушима народа, има прођу. Сходно томе, користећи своје грађанско право и гласачке могућности модерне и еманциповане жене, желела бих да Вам представим новоосновано друштво за слободу и заштиту права младих канибала (и оних који се тако осећају)! Бројност, односно чланство ове још увек неразвијене и недовољно познате групе, свакодневно се повећава, захваљујући првенствено, успешном опоравку наше привреде, као и фармацеутским донацијама из развијенијих банана држава, којима се наше тржиште прилично добро снабдева. Сходно прохтевима Европске Уније, битно је нагласити да наше удружење не подржава било који облик друштвене дискриминације: било да су то дискриминације по питању сексуалне опредељености, класне, политичке, верске или било које друге врсте друштвених репресија. Напомињем да наши чланови не праве проблеме око конзумирања истих. Опширније информације о условима и могућностима приступа нашој организацији, као и акцијама за омогућавање склапања бракова и усвајања деце од стране младих канибала, супресије било каквих фобија везаних за чланове наше групе, наше исказивање и потврђивање у свету, следе…“ Гушење сваког облика националне свести и повезаности једног народа, свакодневна је појава данас у свету. Модерне, либералне демократе на сваки начин покушавају да измене законе и норме установљене у држави, истичући како је потребно „омекшати их услед дугогодишње крутости“. Најсвежији је пример организатора сајма еротике у Аустрији, који сматрају да је њихова држава претерано традиционалана и конзервативна, те да је време да ухвате корак са временом (промене боје државне заставе у благе нијансе ружичастог, на пример). Очигледно да перверзњаци и умно оболели, сексуално исфрустрирани и неиживљени људи, покушавају да затрују сваку средину у којој се нађу. Свет је захваљујући експанзији америчке поп–културе, више упознат са њеним унутрашњим системом и начином функционисања, од просечног Американца. Тако нам је и позната њихова потреба о грађењу неког илузорног имиџа о aмеричком начину живота, као и помпа коју праве око било које ствари везане за тај њихов живот, било да је у питању избор за председника, или појава нових синтетичких чарапа. Као што је већ поменуто, то је разумиво за Америку, али је несхвативо откуд све јача потреба за конзумирањем тог, већ излизаног шаблона, међу Европским државама. Зар је могуће да је потпуно нестала и последња трунка Европског поноса и националне снаге старог континента? Одбијам да поверујем да је све ово нека нова епизода у серијалу зоне сумрака у којој смо ми, збуњени несретници, изгубили појам о уређењу државе и међуљудских односа. Уколико наше савремене либералне снаге имају право и подршку читавог света да искажу своје цењено мишљење, да покидају ланце наше нормалности, стидљивости, смерности и достојанства, да понизе овај народ и гурну га што дубље у загрљај греха, зар немају право да се искажу и противници тог зла? Можда ова такозвана демократија функционише на принципу потпуне цензуре свега онога што се коси са њеном политиком и њеним манифестом слобода. Очигледно је да су се и границе толеранције данас изузетно спустиле, да се појам нормалности више не може посматрати кроз ментално стање људи, нити кроз њихове акције, пошто је појам лудила променио своју форму. Док нам суманути људи кличу са свих страна, приповедајући опсцене бајке, глас разума представља се као нешто срамотно, нешто од чега се што хитније треба дистанцирати. Ако се човек на тренутак удаљи од егзистенционих питања која су нам данас наметнута, видеће куда смо кренули сви ми заједно, коме жртвујемо себе и нашу децу. Но, вратимо се накратко поводу нашег оглашавања, презентацији нашег удружења Младих Канибала. Не, не треба се чудити како је једна тако екстремна идеја допрла и до наших крајева. Ипак смо ми земља затрпана којекаквим ђубретом, зашто онда не бисмо имали једно ђубре више? Од вишка глава не боли, зар не?

Марина ПРОТИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор