RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Нови светски поредак

Хитлер је победио

Хитлер је победио 11.10.2005.Leave a comment

Наслов овога текста не говори нам много. Где је то победио, у чему? Вероватно прве асоцијације јесу на Xитлерову победу на изборима у Немачкој 1933. Не, не ради се о тој победи. Ради се о победи Xитлерове идеологије и његових идеја у модерном свету. Данашње демократе, које владају светом, етикету „хитлеровца“ прикачиће сваком свом неистомишљенику без секунде размишљања, али ко је ту прави „хитлеровац“!? Уосталом, такве методе политичке борбе користили су управо нацисти у Немачкој. Гебелс би се одушевљавао данашњим демократама и њиховом верношћу и приврженошћу „гебелизму“.

О данашњем свету кроз очи Адолфа Xитлера говори француски књижевник Патрик Бесон у свом роману „Он“. Радња се одвија у данашњој Европи где један просечан Француз, социјал-демократа, кроз сеансу хипнозе открива да је управо он реинкарнација монструозног вође Трећег Рајха. Њега отимају агенти Мосада (Израелска тајна служба) и воде га стазама живота оригиналног Фирера. Ускоро се доминантна природа Адолфа Xитлера буди и узима превласт над бескичменим демократом.

Бесон маестрално пореди достигнућа данашње Европе и планове које је за њу имао Xитлер. Упоређујући оно што је он први започео или тек планирао да оствари са оним што данашња Европа својата, Xитлер мери свој успех. Нацизам је данас у потпуној власти над медицином, физиком, хемијом, дизајном и многим осталим гранама индустрије. И не само да је све засновано на темељима које су ударили нацисти, него се у многим случајевима отишло и неколико корака даље.

Као што већина академика сматра да би Ниче био одушевљен Xитлером да је којим случајем имао прилику да га упозна, тако Патрик Бесон провлачи ту нит из које произилази да би Xитлер био одушевљен са већином данашњих европљана. Ево неких делова романа у којима реинкарнирани Xитлер посматра данашњу Европу. На страни 56 Xитлер размишља о здрављу:

„…Лети, велики немачки и аустријски градови блистају лепотом, брује од енергије. Поплочане уличице просипају на велике асфалтиране тргове таласе дивовских плавуша и плећатих плавокосих. Смеју се, гласно говоре. Дивио се њиховој привлачности и њиховим мишићима. Германска раса се много поправила за педесет година, а то је помало било захваљујући њему (Xитлеру прим. Н.М.). Ко је завео опште бављење спортом? Ко је био иницијатор онога што се данас назива дијететиком? Пре рата жене су се запуштале а мушкарци гојили, препуштајући лепоту мишића млађима од двадесет година. Он је све послао на стадион и у гимнастичку дворану, мушкарце и жене, помешано. Кад би имао ту моћ – а уосталом, зашто је не би имао? – забранио би им да пуше. Један од његових неостварених планова био је да нареди да се на свакој паклици цигарета наштампа ПУШЕЊЕ ШКОДИ ЗДРАВЉУ. Здипили су му идеју! У сваком случају, није било довољно саветовати им да не пуше, требало је просто напросто забранити им да то чине. Нису пушили вековима, могли су збиља да од данас до сутра напусте ту лошу навику ако би им се наредило…

…Ипак, одушевљавала га је та млада, елегантна, атлетска, успешна маса. Сузе су му навирале на очи. Када би мислио о свом расположењу у бункеру, онога дана када је дао Еви капсулу цијанида! Да ли би онда могао замислити да ће се из берлинских рушевина родити овај блистави и пребогати рајх чије је дивне узорке ту видео на хиљаде?…“

У данашњем свету на свакој паклици цигарета штампа се управо ова Xитлерова мисао, а у појединим земљама се чак и забрањује пушење на свим јавним местима и ставља морални притисак да се не пуши ни у колима, кући или дворишту. То су првенствено Северна Ирска, Аустралија, Канада, САД,… све демократија до демократије. Неколико страница даље, прецизније на страни 61 Xитлер погађа у срце сваког „просветљеног“ европљанина. Наиме, овде Xитлер и његов сапутник, Лебовиц (агент мосада), разговарају о заштити животне средине и правима животиња.

„…Обавестите своје људе и изнајмите друга кола. Мерцедес кабриолет, са јачим мотором. Без дизела, то загађује. Сећате се да сам ја (Xитлер, прим. Н.М.) измислио заштиту природе, која се зове и екологија? – И заштиту животиња, mein Furer? – Слажете са са мном да је гнусан начин на који се поступа према животињама у кланицама? – Многи људи се слажу са вама у том погледу, mein Furer. – Већ сам вам рекао да нисте дужни да ме тако зовете. – То је дошло природно, mein Furer. – Коначно, реците како хоћете. Јесте, данас се људи слажу са мном у погледу положаја животиња, али тридесетих година сви су ми се ругали…“

Може бити мало чудно да човек који одговоран за смрт милиона људи показује толико саосећања за животиње, али упоредимо то са данашњим односом западњака према њиховим кућним љубимцима и према људима на блиском и далеком Истоку, на Балкану, у источној Европи, па чак и њиховим првим комшијама. На западу људи хладнокрвно пролазе поред човека на самрти али се зато о мачки коју је прегазио воз бруји данима. Наш „јунак“ постаје још интересантнији на следећој страници где о свему овоме он сам размишља.

„…После доручка, остао је у кревету сат и по, да се излежава и чита новине. Тако је често сањао о белој коалицији уједињене Европе – Уједињених Држава! Она се најзад остваривала, у реду и десциплини. Западне земље живе у култу рада, породице и спорта. На истоку нема више комуниста; на западу такође. Словенске земље су у рушевинама. Добиле су само оно што су заслужиле. Марксистичко депресивна застрањивања Јевреја одстранили су сами Јевреји! У магацин демодираних и излишних реквизита. Градови су размештени у природи, као што је он предвидео и хтео. Свако је имао мала кола, мање или више батардну верзију његовог чувеног Volkswagen-a. Аутопутеви, којима је ишпартао Немачку, шпартали су сада Европу. Више се није пушило, као ни он, више се није јело месо, као ни он, кљукало се лековима, као он. Алкохол, сматран дрогом, постепено ће се уклонити из живота свих, као што је уклоњен из његовог. Славиле су се његове миле мачке, његови драги кучићи. Како је волео тај свет 2000. године! Чак су и одрасли почели, као он некада, да носе кратке панталоне да би возили бицикл или ролере. Био је то повратак наиви, оном слаткастом, припростом. Нацистичко детињство је најзад победило демократско зрело доба…“

Како дивно описа сваког европљанина, сваког социјал-демократу који презире Xитлера и нацизам. Као да је читава Европа похађала курс демократизма код истог предавача, Јозефа Гебелса. Када смо већ код Јозефа Гебелса и пропаганде, погледајмо шта модерни Xитлер каже на страни 101:

„…Погледао је телевизију. Било је много канала који су давали исте вести, са истим коментарима. Исто као и на радио-станицама, или у новинама. На то није мислио када је био на власти: да масама да могућност избора између више медија који би преносили исти говор. Добијали су два поклона: самопоштовање и чисту савест. Пошто су могле да бирају, масе су веровале да су слободне. Пошто су могле да буду искључиво истог мишљења као медији, који су сви били истог мишљења, веровале су за себе да су добре. Момци који су то измислили били су генији. Грлио их је у мислима. Да их је имао уза се четрдесетих година, још би био на челу Рајха…“

Али не зауставимо се на овоме, хитајмо одмах на страницу 123 где реинкарнисани Адолф Xитлер разговара са својим реинкарнисаним ађутантом, својом десном руком из ратних времена, Мартином Борманом. Овде Xитлер Мартину описује сличности нацизма и модерног друштва:

„…Зар нисмо ми унапредили аутомобил истовремено као пропагандно средство, инструмент власти и добро за свакодневну потрошњу? Ауто је нацистички. – Кад би требало набројати све што је нацистичко… – Викенд у природи је нацистички. – Вечера у италијанском ресторану са другарима је нацистичка. – Светковине, прославе и комеморације су нацистичке. – Вегетаријанство је нацистичко. – Борба против пушења је нацистичка. – Антиалкохолизам је нацистички. – Атеизам је нацистички. – Аривизам је нацистички. – Спорт је нацистички. – Пореско подваљивање је нацистичко. – Тачно: ти никада ниси плаћао порезе, или тачније ја никада нисам плаћала твоје порезе (Борман је реинкарнисан као жена, прим. Н.М.) – Медијски удар је нацистички. – Ја бих рекла Гебеловски! – Научни дух је нацистички. – Медицина је нацистичка. – Фотографија је нацистичка. – Маса је нацистичка. – Спавање са глумицама је нацистичко: ја са Лени Реифенштел, ти са Мањом Берхенс, Гебелс и Лида Барова, Геринг и Еми Зонеман… – Новац је нацистички. – Антикомунизам је нацистички. – Луксуз је нацистички. – Сексуална первезност је нацистичка. – Али, Адолфе, зар управо не описујемо савремени свет? – Савремени свет је нацистички…“

Заиста, ова последња реченица Адолфа Xитлера сумира све оно на шта писац указује. Остаје само да разјаснимо једну ствар. У тексту се често обраћамо данашњем нацистичком уређењу Европе и Европљана (велико слово јер националност Европљанин већ постоји) али то се односи на европски дух а не само на географске границе Европе. Дакле под том Европом подразумевамо сваки кутак планете где влада Европски дух, а то су свакако САД, Канада, Аустралија, Јужна Америка и све оне државе у које је овај дух „милосрдно“ и „демократски“ увежен.

Xитлер је имао идеје које је по сваку цену желео да наметне човечанству. Те идеје и данас живе, и данас се намећу. Где неће милом, хоће силом; баш како би и сам Фирер чинио.

Извор: http://www.czipm.org

Немања С. МРЂЕНОВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор