RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Болест педерастија

О геј паради 27. јуна

О геј паради 27. јуна 02.06.2001.Leave a comment

У времену опште релативизације и националне дезинтеграције, креатори контролисаног хаоса гурају преко својих портпарола идеју равноправности хомосексуалних и хетеросексуалних бракова. Начин на који се врши пропаганда педерског лобија и датум који је изабран за ткз. Геј параду, недвосмислено указују да се ова акција води из истог центра из кога је иницирано даноноћно бомбардовање српских циљева у Републици Српској Крајини, Републици Српској и Савезној Републици Југославији. Исти лицемери који су погођена породилишта, обданишта и мостове називали „колатералном штетом“, покушавају да бомбардују наш осећај за лепо и ружно, здраво и болесно, добро и лоше, праведно и неправедно.

Амбивалентност стада у које Нови светски поредак претвара нације правда се „толерантношћу“, а кукавичлук „демократичношћу“. 27.6.2001. године, дан пре највећег српског празника, Видовдана, престоницом би, на потезу од Славије до Калемегдана, требала да парадира поворка педера и лезбејки. Калемегдан, испод кога је мајор Гавриловић комадовао херојском одбраном Београда, треба да буде коначно одредиште ове булументе.

Уместо да народ достојанствено, са пијететом према свим жртвама палим од Косова до данас за ослобођење и уједињење Српства, обележи овај јединствени празник, домаћи извођачи „радова“ ће га још једном „забавити“ бесплатним циркусом у центру престонице.

Уместо да се младима објасни значај Милошеве и Лазареве жртве, невладине организације ће му објаснити да је „нормално“ имати два оца, и да је све то „ствар избора“.

Зар је неопходно да се „корак са светом“ хвата кроз најбизарније и најдегенеративније сегменте, или је некоме циљ да још дубље потонемо у деклинацију како бисмо били његова вечита економска и културна колонија?

Зар нација која је дала једног Св. Саву, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, плејаду интелектуалаца, научника, ратника и духовника, треба да се сагне и пред овим лакрдијашима? Зашто Срби не опонашају Запад у ономе у чему нам може бити узор- у образовању, техници, организованости и марљивости?

Зашто смо се ухватили криминала, наркоманије и педерастије када су то малигне друштвене појаве које су пратиле сваку епоху, али које не могу да буду парадигма цивилизацијског домета, већ његова најгрубља негација?

Број угрожених Срба на Косову и у општинама на југу Србије сигурно је већи од броја ових агресивних маргиналаца, међутим, Фонд за хуманитарно право не поставља ту тему на дневни ред зато што би свакоме било јасно да финансијску помоћ и инструкције добијају од истог дародавца који је наоружао и напујдао косовске и македонске Шиптаре.

Број отпуштених радника и омладине која на бироима годинама чека посао је, такође, већи од броја педера и лезбејки које Фонд за хуманитарно право покушава да трансфромише у свој „ударни батаљон“.

Много је лакше бавити се „дискриминацијом хомосексуалаца“ него државним устројством, границама, статусом Косова, односима са Црном Гором и решавањем горућих економских проблема које је оставила претходна власт. Кад год неко покрене неспособност садашње власти да се ухвати у коштац са политичким и економским потешкоћама, почиње прича о „13 година мрака“, као да је комунизам ушао у Србију с Осмом седницом и као да Милошевићеви опоненти нису испали из истог Брозовог шињела. Тако ће „13 година мрака“ бити вечити алиби за све неуспехе на домаћем и међународном плану. Позивамо српску омладину да изађе у што већем броју на контрамитинг како би својим бројем показала да су хомосексуалци и њихови адвокати танка мањина.

Позивамо, такође, све националне институције, пре свих, СПЦ и САНУ, да се јасно одреде према овој директној провокацији и још једном покушају да се дизањем прашине око непостојећих проблема под тепих гурну актуелни проблеми.

Српски Интернет парламент
srpskiparlament@yahoo.com
http://komentar.co.yu

Сродни чланци:

Оставите одговор