RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Наша Србија

Нико не може да зна

Нико не може да зна 22.09.2005.Leave a comment

Како отвориш очи већ знаш да чека те борба,
као кроз решетке кроз прозор гледаш – далеко је слобода
и ако си одан и бориш се на страни добра
чим изађеш на улицу осетиш горчину живота.
Народ трпи док смрадови се богате, ја не могу да ћутим
Не дозвољавам да ме поразе,
камен пада са срца као на папир суза,
једини вентил моја ‘зика есенција Београдског блуза.
Да ли осећаш патњу провучену кроз сваки стих,
да ли осећаш бол који к’о мотив користим
након препрека свих, путева трновитих
ране су зарасле добро неће се поновити.
Светлост углед’о сам јасно и ка њој се крећем
покрећем лавину емоција у потрази среће
препуштен себи, вођен инстиктима у суровом свету
где јачи слабијег једе чим овај направи грешку.
Сви знате како је тешко када празно је
зато моје људство, мој синдикат, моја снага је
слобода мога народа тако далеко је
ал’ не губим наду док год се истина провлачи кроз редове.

Као да сам цео живот сањао, а сад се будим
ово је моја земља, ал’ ово нису моји људи.
Кажу: „Овде немаш шта да тражиш, боље миран буди
јер овде кадија те тужи овде кадија ти суди“.
Гледам скрнављена гробља, не поштују ни мртве,
гледам спаљене куће, гледам спаљене цркве.
Кажу:“Гледај нашу снагу – ми смо непобедиви!“
Питам „Знате ли за Бога?“, кажу „Сила Бога не моли“.
Пазите, на овом пољу копља су се ломила,
православље у Срба – вера несаломива
јер то је земља хранила, то је мајка родила,
то је снага бранила, то је вера водила.

Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме се спрема, изнад гета пада звезда
моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља…

2004-та пролази, мојих људи и даље пуни су затвори
на древној земљи узурпатори, туђа рука нам ред заводи,
знакови ђавољи, транспортер на барикади нас нагони
да се држимо по страни без наглих покрета,
а камоли да их имамо на камери како шенлуче по нашој баштини
дошли су из пичке материне да ућаре нешто на нашој немаштини,
а ко ће да нас заштити, моји људи и даје нису слободни
тај осећај да су без помоћи ко ноћна мора прогони.
И политичари што су дошли све су душманима продали
а овде се по скупштини шире како су Бог зна како помогли.
Београд не зна за патње оних ретких што су остали
Зар смо у трци за „бољим животом“ преко ноћи хладни постали?
Звоне звона у паници, пада бомба на манастир
Срби не дајте похлепи да нас у нашој муци завади.
Можда ми јесмо диносауруси, она врста која одлази
и живимо у нашим сновима где нико неможе да нас порази
и нема те флоскуле која би могла бол да изрази
ја опет доле силазим, ако треба крв ће причати…

Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме се спрема, изнад гета пада звезда
моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља…

Између бункера и снајпера слобода је затвор,
поред транспортера у парку живот је напор.
Пратим покрете туђина, ово је жртвама суђење,
нама потребно буђење, лажи доста је и мучења
Иза Ибра ко линије наших пуне су ћелије
овде уједињене делују све ђавоље легије,
па моје у блоку знам по сузи у оку
а који то могу стоје упркос болу.
Арнаутске кобре у ходу нас уједају за ногу,
А отров у крви гласно позива на борбу
јер жеља да отму све оно што је најдраже
тера ми горку пљувачку у уста.
К’о кад странци ме ухапсе на мене керове пусте
да ме заплаше везаног док држе ме бесаног
Али ја не знам за слом, мене само раздраже
јер „Срби, ово је наше!” – вичем док трпим болове страшне,
док ми чупају из руку моју земљу, моју муку,
крвљу натопљен бусен свет хоће да ми узме,
и да уништи успе – кости мојих предака, мошти мојих светаца,
да дозволим јер не дам вам
јер свима нам због синова недозвољена предаја.
Ваш поновни долазак на мосту чекам сад
„Alban no passaran” – са Србима ил’ сам!

Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме се спрема, изнад гета пада звезда
моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља…

Београдски синдикат

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор