RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Русија

Буран

Буран је име првог совјетског орбитера и на руском језику значи „снежна олуја“. Пред Американце и Совјете поставило се питање израде свемирске летелице која би се користила више пута. Први су са радом почели Американци и то седамдесетих година са својим пројектом Спејс шатл. Званични почетак радова на Спејс шатлу започео је 26.6.1972. године. Совјети су као одговор на Спејс шатл покренули свој пројекат Буран 12.2. 1976. године. У основи, ова два орбитера су слична и лаик би их помешао. Буран, са својим носачем Енергије, висок је 58, 765 метара, ширина крила је 23, 9 метара, висине 24, 52 метара и можемо га по величини поредити са нама познатим авионом ДЦ 9. Буран има делта крило са великим простором у трупу за смештај до 30 тона терета. Посаду сачињава до осам чланова. Буран поседује могућност боравка у свемиру до две недеље. Све мисије може потпуно да извршава без људске посаде, управљан са Земље. Буран је пројектован као орбитер за снабдевање свемирске станице „Мир“, те је зато опремљен адекватним прикључцима. Планирана је изградња пет Бурана али су завршена само два.

Прво лансирање Бурана било је беспилотно 15.11.1988. године са космодрома Бајконур и лет је био са пуним простором за терет. Буран је тада облетео два круга око Земље, прелетевши Тихи океан, Јужну Америку, Јужни Атлантик, Африку и СССР, спустивши се на космодром Бајконур. Лет је прошао без икаквих проблема. Прегледом лета нису установљена никаква оштећења.

Сам пројекат Буран коштао је Совјете 17 милијарди долара. Светској јавности је први пут приказан на Бурзеу у Паризу 1989. године, на леђима Антонова АН 225. Буран је произвођен у фабрици у Тусину, крај Москве.

Када спомињемо Буран не можемо да не споменемо његову ракету, носач Енергија, најмоћнију до сада направљену ракету- носач, која може понети 155 тона терета у орбиту. Енергија се састоји од централног бустера Енергија и малих бустера Зенит, који се каче са стране, а може се ставити до осам Зенита, зависно од тежине терета који се преноси. Енергија је по својој концепцији вишенаменска ракета и пројектована је да већина њених делова може поново да се користи. Енергији је за избацивање Бурана у орбиту било потребно четири бустера типа Зенит. Енергија је произведена и пројектована независно од пројекта Буран. Ради се о вишенаменској ракети-носачу, са широким спектром употребе. За транспорт тест модела, а касније и готовог Бурана, у прво време је коришћен адаптирани бомбардер М4 Бизон, а као носач Бурана је добио ознаку 3М-Т, што је било секундарно решење, до појаве правог носача Антонова АН 225, Мирјасто, што на руском значи сан.

АН 225 је до сада највећи направљени авион. Дужине је 84 метара, висине 18 метара, распона крила 88,4 метара, носивости 250 тона. Антонов 225 , који је специјално направљен као носач Бурана, има специјални жљеб на леђима авиона . Постоји и могућност преношења ракете Енергија у утроби АН 225, чиме се постиже преношење комплетног орбитера у једном лету.
Судбина Бурана је данас неизвесна због колапса СССР-а и катастрофалног стања у данашњој Русији. Буран ће, и поред великих техничких предности у односу на Спејс шатрл, остати приземљен и служити као атракција у московском парку Горки. На жалост!

Драгиша ПАВЛОВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор