RSS tekstova
RSS komentaraBuran
17.06.2005. # 00:00 # Rusija # Bez komentaraBuran je ime prvog sovjetskog orbitera i na ruskom jeziku znači „snežna oluja“. Pred Amerikance i Sovjete postavilo se pitanje izrade svemirske letelice koja bi se koristila više puta. Prvi su sa radom počeli Amerikanci i to sedamdesetih godina sa svojim projektom Spejs šatl. Zvanični početak radova na Spejs šatlu započeo je 26.6.1972. godine. Sovjeti su kao odgovor na Spejs šatl pokrenuli svoj projekat Buran 12.2. 1976. godine. U osnovi, ova dva orbitera su slična i laik bi ih pomešao. Buran, sa svojim nosačem Energije, visok je 58, 765 metara, širina krila je 23, 9 metara, visine 24, 52 metara i možemo ga po veličini porediti sa nama poznatim avionom DC 9. Buran ima delta krilo sa velikim prostorom u trupu za smeštaj do 30 tona tereta. Posadu sačinjava do osam članova. Buran poseduje mogućnost boravka u svemiru do dve nedelje. Sve misije može potpuno da izvršava bez ljudske posade, upravljan sa Zemlje. Buran je projektovan kao orbiter za snabdevanje svemirske stanice „Mir“, te je zato opremljen adekvatnim priključcima. Planirana je izgradnja pet Burana ali su završena samo dva.
Prvo lansiranje Burana bilo je bespilotno 15.11.1988. godine sa kosmodroma Bajkonur i let je bio sa punim prostorom za teret. Buran je tada obleteo dva kruga oko Zemlje, preletevši Tihi okean, Južnu Ameriku, Južni Atlantik, Afriku i SSSR, spustivši se na kosmodrom Bajkonur. Let je prošao bez ikakvih problema. Pregledom leta nisu ustanovljena nikakva oštećenja.
Sam projekat Buran koštao je Sovjete 17 milijardi dolara. Svetskoj javnosti je prvi put prikazan na Burzeu u Parizu 1989. godine, na leđima Antonova AN 225. Buran je proizvođen u fabrici u Tusinu, kraj Moskve.
Kada spominjemo Buran ne možemo da ne spomenemo njegovu raketu, nosač Energija, najmoćniju do sada napravljenu raketu- nosač, koja može poneti 155 tona tereta u orbitu. Energija se sastoji od centralnog bustera Energija i malih bustera Zenit, koji se kače sa strane, a može se staviti do osam Zenita, zavisno od težine tereta koji se prenosi. Energija je po svojoj koncepciji višenamenska raketa i projektovana je da većina njenih delova može ponovo da se koristi. Energiji je za izbacivanje Burana u orbitu bilo potrebno četiri bustera tipa Zenit. Energija je proizvedena i projektovana nezavisno od projekta Buran. Radi se o višenamenskoj raketi-nosaču, sa širokim spektrom upotrebe. Za transport test modela, a kasnije i gotovog Burana, u prvo vreme je korišćen adaptirani bombarder M4 Bizon, a kao nosač Burana je dobio oznaku 3M-T, što je bilo sekundarno rešenje, do pojave pravog nosača Antonova AN 225, Mirjasto, što na ruskom znači san.
AN 225 je do sada najveći napravljeni avion. Dužine je 84 metara, visine 18 metara, raspona krila 88,4 metara, nosivosti 250 tona. Antonov 225 , koji je specijalno napravljen kao nosač Burana, ima specijalni žljeb na leđima aviona . Postoji i mogućnost prenošenja rakete Energija u utrobi AN 225, čime se postiže prenošenje kompletnog orbitera u jednom letu.
Sudbina Burana je danas neizvesna zbog kolapsa SSSR-a i katastrofalnog stanja u današnjoj Rusiji. Buran će, i pored velikih tehničkih prednosti u odnosu na Spejs šatrl, ostati prizemljen i služiti kao atrakcija u moskovskom parku Gorki. Na žalost!
Dragiša PAVLOVIĆ
Loading ...
