RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Болест педерастија

Хомофобија или борба против настраности?

Хомофобија или борба против настраности? 03.07.2001.Leave a comment

Борци за остваривање хомосексуалних права су „на велика врата“ изашли из илегале. Прва српска геј парада, која је требало да скрене пажњу јавности на ову маргиналну групу, завршила се уличним пребијањем и пре него што су хомосексуалци почели да деле свој пропагандни материјал.

Улични линч у којем је 14 особа повређено поделио је јавно мнење. Док су једни осокољени тиме што омладина батинама брани Србију од „пошасти педерастије“, други на ово неартикулисано насиље гледају као на знак да још увек живимо у хомофобичној средини. После крви која је пала по београдским улицама домаће геј и лезбијске организације слободно могу да 30. јун узму за свој будући празник.

Нико нормалан не може да одобрава насиље на улицама, па ни према грађанима који имају другачију сексуалну оријентацију. Али, поставља се питање ко је крив? Да ли само они који су узели мотке и каменице у руке као што то олако оцењују поједине невладине организације? Грчка је чланица Европске уније, али тамо хомосексуалцима не пада на памет да се јавно окупе на улици и траже своја права. „Пазите шта радите. Међународни дан поноса хомосексуалаца и лезбијки у Атини се још увек прослављају у затвореним клупским просторима“, упозорио је домаће хомосексуалце један њихов сабрат који тренутно живи у Грчкој.

Изјава шефа београдске полиције да „као средина нисмо сазрели за такво исказивање настраности“ у Фонду за хуманитарно право прокоментарисана је као још један доказ о потреби образовања полиције у области људских права. Xелсиншки одбор за људска права отишао је корак даље и затражио да се донесу амандмани на уставе Србије и СРЈ, који ће гаранатовати право на различитост сексуалне оријентације и њено испољавање. Влада Т. из Кампање против хомофобије каже да по његовим сазнањима само Устав Јужноафричке Републике даје таква права хомосексуалцима и лезбијкама. У Америци једино Врховни суд државе Вермонт изједначава једнополне са брачним заједницама.

„Оно што се десило на Тргу Републике представља пресек ситуације у којој живимо. Милитантност нису испољиле само групе младих који су тукли хомосексуалце, већ и хомосексуална удружења. Нису схватили тренутак у којем се наше друштво и земља налази“, каже др Гордана Живковић, виши научни истраживач из Института за европске студије. Европоцентризам и позивање на људска права се тумаче на пејоративан начин“. „Човек има слободу и да греши, али то не значи да може да упражњава нешто што спада у извитопереност у моралном смислу. Ако прихватимо такво схватање слободе за коју се залажу хомосексуалци, сутра могу и наркомани да митингују и траже законско право да се дрогирају“, објашњава Гордана Живковић. Поводом тврдњи да и Српска православна црква стоји иза батинања, Гордана Живковић поставља питање: „Да ли је веровање у Бога опасније него бити хомосексуалац или наркоман?“ Што се тиче изласка хомосексуалаца на улицу, овај истраживач сматра да се не може допустити нешто што у моралном смислу вређа достојанство друге личности.

Омладински савез Србије упозорио је све надлежне државне органе на последице које могу изазвати скупови хомосексуалаца у нашој земљи. „Противимо се сваком насиљу, па и насиљу које, под плаштом демократије над нашом земљом, врше Фонд за хуманитарно право и Xелсиншки одбор“, каже се у саопштењу Омладинског савеза Србије које је потписао Драган Станковић. Ништа мање, него су себи дали за право да држе лекцију нашој полицији како јој је неопходно образовање у области људских права, примећује Омладински савез и додаје: „Ако су њихова људска права то да нам хомосексуалци шетају слободно земљом, онда нама младима ништа није преостало него да се забринемо за своју будућност и будућност своје земље“.

Миленко ПЕШИЋ

Сродни чланци:

Оставите одговор