RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Косово и Метохија

Магарци срећу кваре

Магарци срећу кваре 28.02.2005.Leave a comment

Рим је у кризи. Канџе Митридата VI Еупатора претећи се надвијају над Римом. Римски историчари га описују као типичног азијатског деспота, сујеверног, подмуклог и суровог. Кога Рим шаље у бој? Сигурно не неког либералног и анационалног идиота, него традиционалисту и истакнутог оптимата Луцију Корнелију Сулу. Па ко је он? Способан војсковођа, егоистичан и хладан човек. Обуставио је својевремено пљачкање Атине, рекавши да ”воли живе због мртвих”, суровост је комбиновао са хладном иронијом, био је образован човек, познавао је грчку књижевност и филозофију. Образован да, али не и мек. Образован да, али и патриота. Образован да, али спреман да се жртвује и креће са војском у Рим, да изврши удар и спасе своју државу из канџи лихвара, трговаца и плиткоумних егоиста. Сула се сукобио пред самим уласком у Рим код Колинских врата. Противничка страна, маријевци, су претрпели потпун пораз. На Марсовом пољу побијено је неколико хиљада људи (лихвари, корупционаши, криминалци и сви они који су на други начин деловали против државе). Крици су допирали до храма Белоне, у коме је заседао Сенат. Сула је хладнокрвно поручио сенаторима да то кажњава неке зликовце и замолио их да сачувају спокојство, али ланац корупције је водио даље, па је касније побио 90 сенатора и 2.500 витезова. Њихова имовина је продавана на лицитацији. Пошто је очистио државне институције од шљама, трасирао пут владавини закона, ”творац стабилног и просператитног Рима је уступио место свом делу”, закључује Момзен. Рим пре Суле је често био растрзан у борбама разних група. Сула је то зауставио. Сула се издигао изнад ситних страначких интереса корупционашких сплетки и плиткоумних егоиста. Сулина победа је била спас и победа Рима. Тај образовани националиста, ратник и аристократа повукао се на своје имање, одакле је понекад и помало деловао на политички живот Рима. 78. године Сула је умро. Његово тело је из Куме пренесено у Рим, у пратњи огромне масе народа и депутата италијанских градова. У погребној поворци су учествовали сви свештеници, магистрати, сенатори, аристократска омладина у ратној опреми и витезови. Ношено је 2000 златних венаца од легија, градова и пријатеља. На Марсовом пољу његово тело је спаљено и сахрањено крај гробова римских краљева. Рим није имао кратко памћење, памтио је анархију, безакоње и корупционаштво које је владало пре великог, образованог, мудрог и жестоког аристократе Луција Корнелија Суле.
”Подне. Гледам пренос скупштинског заседања. Лакрдија. Говорници силују чињенице. Проблеми се увећавају и множе. Реплика на реплику. Жагор. Нико не слуша говорника. Председник Скупштине се смеје к’о дете, добацује неком посланику у клупи и гестикулира као уличар. Слика нестаје. Мењам канале, нигде слике. Укључујем други телевизор. Исто. Помислио сам да је неки проблем са кабловском мрежом. Појављује се човек у војној униформи. Потпуковник. Чврст, снажним и сигурним гласом објављује државни удар. Наређује свим председницима општина да до сутра у подне саграде бине за вешање. Вешаће се сви који су примали мито (службеници у општинама, републичким институцијама, лекари и медицинско особље, привредни криминалци и политички криминалци, који су примали паре од католика и протестаната западне Европе за своје деловање у Србији). Наравно да државни удар не може да изврши неко из Генералштаба, чија је сујета уљуљкана генералским чином, већ официри са нижим чиновима, који се не појављују на банкетима где се завршавају послови за приватне фирме. Потпуковник наставља: ”тај шљам који је затровао Србију и који у својим крвавим канџама не дозвољава да српско срце куца, ми морамо да повешамо. Знамо да је то прека казна, али банда је толико повезана да, ако их оставимо у животу, деловаће из затвора. Нама су се придружили и сви часни официри у полицији, који нису били у спрези са криминалцима са улице и у политици. Полицијске спискове и користимо јер, Xвала Богу, увек је било полицајаца који су савесно бележили криминалне активности и чекали овај тренутак. Ми јесмо професионални официри, али нисмо легионари. Легионар спроводи интересе туђе државе, без обзира што његова матична држава и његова породица није нападнута. Француски легионар у Африци убија, к’о зечеве, смотане и слабо наоружане црнце. Легионар је криминалац и плаћени убица у војничкој униформи. Тачно је да ми официри морамо да извршавамо наређења, али ми имамо своју личну, националну и официрску част. Ми не можемо да будемо неморални и неми посматрачи распродаје и уништавања и сваке помисли на боље сутра наше деце. Деценијама после наше диктатуре неће ником пасти на памет да отме неком паре путем корупције. Ми смо против уласка сиромашне Србије у канџе Европске уније, али ако наши потомци буду то хтели, уз одавање почасти нама, знаће да је ово био једини пут за успостављање државе. Грчка није ушла у ЕУ преко слатких парола и корупционаша, него преко пуковске диктатуре.”
Трг’о сам се из сна. У крилу ми је лежала историја Старог Рима.
Осетио сам на тренутак неко олакшање и топлину, што је то био ипак сан.

Дресирани магарци
Распала се СФРЈ, распала се СРЈ, распад Србије нико не зауставља. У распаду и распродаји српских фабрика, поред католичко-протестантских обавештајних служби и домаћих политичара (марионета и слуга), учествују и магарци. Преко границе, преко високих планина, врлетним и уским стазама иду конвоји магараца. Један конвој има робе за четири радње. Сваку стазу ноћу прелазе два конвоја. Српској економији се дешавају длакави четвороношци. После конвоја, кроз пар сати, као грешком, иду власници баш том стазом где су прошли магарци. Ако их ухватите, нема доказа да су њихови магарци, а длакава бића, када пређу границу, на другој страни, дресирани чекају на одређеном месту, где једу храну. Нас уништавају дресирани магарци! Замислите човека који продаје све што има и купује пословни простор у неком српском граду и решава се да остатак пара уложи у уређаје беле технике. Има жену и децу, пропада јер је платио царину и није био конкурентан на тржишту. Арбанаси су дресирали магарце, а ми не можемо да дресирамо наше политичаре да штеточинама не гледају кроз прсте, да не буду поткупљиви. Односно, због поткупљивости наших политичара, ми не можемо да победимо ни магарце. Или су уцењени Xагом, или потплаћени.
Да ли поштен Србин са децом, женом и уништеним послом, треба да се обеси или на вешалима треба да заврши поткупљен српски политичар?

Суде, туже и бране
За поимање муслиманске правде под турском окупацијом остало је: ”Кадија те тужи, кадија ти суди!”. У бешчашћу и србождерству католици и протестанти западне Европе су отишли даље: ”Судија те тужи, судија ти суди, судија те брани”. Ово није тачно? А наметање браниоца председнику Милошевићу? Да ли још нешто треба да се напише на ову тему?

Одлазе најбољи
Замислите ову ситуацију: Република Србија је ушла у Европску унију. Прво што мора да се уради је да се изједначе цене, али плате не можете – морате да повећате производњу. Грчка просечна плата је 860 евра, а у Минхену просечна плата је 1.200 евра. Шта мислите, како они живе? Оде цео живот на кредите. Шта би се догодило у том случају у Србији? Прво одлази мајсторска – мануелна радна снага, за којом западна Европа вапи, а онда одлазе само доказани стручњаци са високим школама. Република Србија, као чланица ЕУ, овако сиромашна не би била чланица, него би је католици и протестанти западне Европе третирали као емиграционо подручје јефтине радне снаге. Ево како изгледа Србија са аспекта приземног реализма: одлази најбољи дечији хирург Драган Вуканић, који сваког уторка на клиници прегледа преко 100 пацијената, који не прима мито, односно, није рекеташ и криминалац у белом мантилу, који има породицу – жену и двоје деце, и мора да реши своја егзистенционална питања, и наравно да ће отићи да ради у западну Европу. Његов пример ће следити и многе његове колеге и стручњаци из других области. Петком послеподне би долазио авионом у Србију, да обиђе породицу и пријатеље и одлазио би на Опленац, у чијој околини иде у лов. На понеку интервенцију, можда ће да оперише и неко српско дете. Стручњаци не расту на дрвету, па да се уберу по потреби. У том случају, у ординацији вас неће дочекати стручан лекар, него ”шустер”! Да ли је то наш национални интерес? Има ли решења и за поштеног др Вуканића који не прима мито? Докле ће се повезана богаташка клика и јефтини политичари удруживати и уништавати ову Србију?

Машинбравар
Замислите да је на 8. седници политичку превагу и победу однео Иван Стамболић и његова олигархија. Са колико више утопија, титоизмом и већом неорганизованошћу би дочекали распад деведесетих година. Колико би српски народ више пропатио?
Ко је Иван Стамболић: претенциозни машинбравар из Ивањице, јефтини љубавник кафанских певачица, комунистички диктатор и слуга католика Xрвата Јосипа Броза. И њему олигархија, чија је формула за објективност: ”Срби нису у праву и немају права на национални државни интерес”, дижу чесму у Кошутњаку и дижу спомен обележје на Фрушкој Гори.
Зашто се онда не подигне споменик његовом патрону и узору, католику, Xрвату Јосипу Брозу. Једна ”умна” глава објашњава смисао прозорског окна ”које ће бити постављено баш изнад рупе у коју је бачен леш Ивана Стамболића. Када се нагнете, видећете свој одраз. Свако је могао да буде на његовом месту.”
А шта ће видети сви они који су пропатили и били смењени од стране Ивана Стамболића?
Шта ће видети у том стаклу?

Чистокрвни католици
И док паре из католичко-протестантске Европе стижу политичким олигархијама и неким медијима у Србији, да што помпезније и што већи број пута понове празне пароле опасних утопија које се крваво завршавају о мулти-етничком животу и толеранцији, у западној Европи се ради у супротном смеру. Ватикан јавности предочава опсежни документ ”Xристово милосрђе према имигрантима”. Позивају се католици да хришћански прихвате имигранте, али наглашавају да имигранти морају да поштују законе земље која им пружа гостопримство, односно да поштују равноправност између мушког и женског пола. Изричито се наглашава да се избегавају бракови католкиња са муслиманима, позивају се на горка искуства католкиња, и сматрају да је велико питање едукација њихове деце. Католичка црква брине за чистоћу вере и бори се за опстанак аутентичне културе у западној Европи.

Асфалтна кошуљица и шпијунска посла
Привредни живот у Србији је стао. Вавилонска кула је грађена од чврстог материјала, а Београд, са оваквим политичким концептима, који су на снази, подсећа на вавилонску кулу од карата. Том Београду анационалне, недомаћинске олигархије се иживљавају и ”терају кера” улажући државне паре на нове асфалтне кошуљице или поплочавају читаве улице, док су многа србијанска и српско-војвођанска села, по неколико стотина година старија од неких београдских насеља, неасфалтирана, без водовода, телефона, уличног осветљења, канализације и осталих објеката инфраструктуре, пуста, без деце, без паора и сељака, са зараслим двориштима, са крововима који прокишњавају. Неасфалтирани су и сеоски путеви који воде у брда пуна, сада већ зараслих, воћњака. У српском селу је сачувана српско-хришћанска култура и присутна је потребна квадратура која би могла да се стави у функцију борбе против ”беле куге”. Србија ради, Београд се гради. Али, постоји и наличје, док гледате саобраћајне гужве у Београду и опсењујућа светла реклама. Католичко-протестантски обавештајци западне Европе и САД-а у том Београду прате српску војну и стручну литературу, одлазе на дипломатске пријеме и прикупљају податке из отворених извора. Користе и помоћне операције: екипе које прате са обавештајног аспекта занимљиве људе; осматра се ко улази и излази из амбасада у Београду, чак имају своје људе у српском ПТТ-у; контролишу и отварају пошту. Прибављају персонална досијеа српске полиције и службе безбедности. Контролишу се спискови путника на аеродромима и бродовима. Прислушкују телефонске разговоре, што је посебно важно, јер се тако откривају мотиви који су наводили те људе да прихвате или одбију позив католичко-протестантских обавештајних служби за сарадњу, па су сврставани у категорије: снага карактера, слабићи, проблеми, амбиције, неуспеси, непријатељи и рањивост, велики део оперативних информација се шаље Вилијаму Вокеру, бившем високом посланику ЦИА-е, који је на Косову и Метохији био посматрач УН-а и који је исценирао ”случај Рачак”. На захтев муслиманских терориста са Косова и Метохије Вилијам Вокер прихватио се посла да оснује албанску тајну обавештајну службу на Косову и Метохији. Муслимански терористи у Приштини су прихватили захтев Вилијама Вокера да наредних пет година њихову тајну обавештајну службу води Американац.
Чија је ово држава, када они могу да продру у наше институције система – пошту, телефонску централу, полицију, политичаре, војску?
Чистокрвни Србине, читаоче, смогни снаге, са вером у Бога, због својих предака, због својих потомака, да не буду јефтина радна снага! Не буди егоиста, учини нешто!

др Милош МИНИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор