RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Kонференција: „Нова НАТО стратегија против Срба и Руса“
    31. мај 2018. године 11 сати у Медија Центру на Теразијама На скупу говоре: 1. Драгомир Анђелковић – Центар за развој међународне сарадње 2. Бранко Радун – Политички аналитичар 3. Проф др Стевица Деђански – Центар за развој међународне сарадње 4. Др Александар Гајић – виши научни сарадник Института за европске студије 5. Мр Радован […]
  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
Геополитика

Џиxад vs McWorld

Џиxад vs McWorld 11.02.2005.Leave a comment

(Следећи интервју са Аленом де Боноаом, значајним и контраверзним вођом француске интелектуалне деснице, дат је северноиталијанској „Паданији“. Питања су била на италијанском, а одговори на француском.)

1. Како оцењујете уништавање торњева Светског трговинског центра у Америци? Да ли је то симболично објашњење онога што се догодило?

Сједињене Америчке Државе пролазе кроз страшну људску трагедију. Ова трагедија не може да буде истргнута из политичког контекста који је објашњава. Неопходно је осудити тероризам који је уперен против цивилног становништва. Међутим, неопходно је заинтересовати се за узроке који рађају тероризам. Тачно је да тренутно Американци физички пате, мада не успевају да схвате оно што им се десило, то је последица омражене спољње политике коју су деценијама спроводиле њихове вође. Та политика је у свету произвела толику количину беде, несреће и невоља да је један део света доживљава као објаву рата.

Данас је најекстремнија тачка тог дела света одговорила објављујући рат Сједињеним Америчким Државама. Они су то учинили својим методама (незаинтересовани за границе, незаинтересовани за своје и туђе животе) и средствима( противаргументи које слаби користе против јаких).

2. Шта мислите да је инспирисало акцију терориста?

Као што сви докази указују, циљ терориста је био да понизе Америку доказујући да њена територија више није мирна лука, те нападајући, у спектакуларном стилу, најрепрезентативније симболе моћи. Као што сви докази указују, овај циљ је остварен. За Америку ово је понижење без преседана. Још увек је тешко проценити последице. Најуочљивије последице ће се манифестовати у сфери економије, финансија и међународних односа.

3. Да ли је могуће да ће репресалије изазвати ланчану реакцију?

Нема сумње да Американци очекују репресалије које ће имати примерену силу и страшну снагу. Напад на Перл Xарбур децембра 1941.године (2400 погинулих) освећен је стотину пута атомском бомбом баченом на цивилно становништво Јапана. Поређење са оним што се догодило Њујорку и Вашингтону није погрешно. Проблем је што не знамо ко игра улогу Јапанаца. Прва фаза истраге је оптужила исламски покрет. Ставили су у први план име Усаме бин Ладена, који је месецима прогањао Американце. Међутим, покрет се никада не везује делимично, а ни у целости, за једног човека, групу или земљу. То је мутна, лукава мрежа. Уклањање Бин Ладена ће задовољити Вашингтон, али очигледно неће отклонити „терористичку претњу“. Америку је ударио невидљиви непријатељ без имена. Њу су напале „мреже“. У времену мрежа, лик партизана се указао у својој пуноћи. Напади на Њујорк и Вашингтон су акције постмодерног ратовања.

4. Постоји ли озбиљна опасност по Европу? Да ли верујете да ту постоји наредни симболичан циљ кога терористи могу напасти сличном ефикасношћу?

Ниједна земља није уточиште од тероризма. То смо управо видели. Нема више непрекршивог светилишта. Али свака земља је добро схватила потребу да осигура безбедност својих поданика. Најбољи начини за постизање овог циља је независно одлучивати о својој политици, водити, ако је неопходно, своје ратове, а не ратове за друге. Највећи ризик по Европу је да се нађе, из солидарности са Америком, у политици лоше планираних репресалија које ће само отежати ситуацију, а чији ће резултат бити и то да ће Европа патити.

Европљани, свакако, морају бити одлучни у борби против тероризма. Међутим, морају, такође, имати храбрости да кажу Сједињеним Америчким Државама, нацији која деценијама спроводи државни тероризам, да данас беру плодове своје политике. Судбина цивилних жртава америчког бомбардовања Ирака, судбина ирачке деце масовно убијене због блокаде њихове државе, судбина масакрираних цивила у Србији под НАТО бомбардовањем, судбина палестинског народа- су, такође, људске трагедије.

5. На који начин оцењујете будући развој међународних односа, посебно односе између САД, Европе и Русије?

Сједињене Америчке Државе сигурно неће пропустити прилику да искористе скорашње догађаје као изговор за реафирмисање хегемоније над својим савезницима и за ућуткивање критика које се подижу с времена на време (у погледу Блиског истока, смртне казне, екологије, глобалне прислушне мреже „Ешалон“, итд.). У складу са својим претходним понашањем, они ће тврдити да отеловљују и бране добробит „цивилизације“. Дужност је Европљана да одлучно кажу да та „цивилизација“ није неминовно њихова и да она не искључује друге облике цивилизације. Најгора ствар, а и највероватнија, која ће се десити, је улазак у сукоб који ће преко „исламског терористичког покрета“ укључити све арапско-муслиманске земље, а затим и остале државе и народе који ће се усудити да се супротставе доминирајућем америчком моделу.

Нико не сумња да ће Путин у Москви такође искористити исламску претњу како би оправдао колонијални рат који води у Чеченији. У последње време је видљиво зближавање Израела и Русије. Ту је и могућност реоријетације руско-америчких односа.

6. Да ли мислите, по ономе што се десило на Дурбанској конференцији, да терористички напади могу заоштрити блискоисточну кризу-и с којим исходом?

Израелска влада је највише добила терористичким нападима. Биће јој омогућено да ућутка критике које су се месецима гомилале, а добиће и признање, у име борбе против тероризма, за буквално сваку принудну меру коју уведе према Палестинцима (економска блокада, „циљана“ убиства, бомбардовање цивила, уништавање кућа, итд.).

Сваки напор да се оствари разумно решење сукоба биће сумњив. Плаћамо цену америчке неконзистентности према арапско-муслиманском свету. Не заборавимо да су талибани у Авганистану прво подржавани и наоружавани од Вашингтона да би се борили против руске армије, и да је Усама бин Ладен лично, што је крајња иронија, трениран од ЦИЕ. На дуге стазе постоји ризик уласка у планетарни и војни сценарио „Џихад vs McWorld“. Сматрам да треба да одбацимо џихад без да будемо оруђе „McWorld“-а.

Интервју са Аленом де Боноаом

Сродни чланци:

Оставите одговор