RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Болест педерастија

Србија за гејеве није обећана земља

Србија за гејеве није обећана земља 09.09.2001.Leave a comment

„Политика“ и агенција „Фактор плус“ су извршиле испитивање јавног мњења Републике Србије, везано за тему која је протеклих дана веома актуелна, а односи се на положај хомосексуалаца у нашој земљи, као и на покушај одржавања геј параде, када су несуђени учесници били изложени изливу незадовољства грађана Београда. Истраживање је обухватило 1500 грађана Србије оба пола.

Судећи по истраживању, већина грађана Србије хомосексуалце сматра болесним (76,4 одсто), а само 12,5 одсто нормалним људима. Такође, већина испитаника је мишљења да би ова популација требало да иде на лечење (54,3 одсто), 12,9 одсто њих је става да их треба нормално третирати, док би готово четвртина грађана хомосексуалце изоловала или забранила. У случају да је неко из њихове околине геј, анкетирани би прекинули сваки контакт са њима у 47,8 одсто случајева, више од четвртине испитаних би покушало да их одврати од таквих склоности, док би само петнаестак одсто грађана остало у истим контактима као и раније. Да се хомосексуалци у Србији ретко јавно изјашњавају о свом сексуалном опредељењу сведочи и податак да чак 87,1 одсто грађана није имало контаката са хомосексуалцима. На ово питање одговор није дало 9,1 одсто испитаних грађана Србије.

Легализација брака особа истог пола је већ неко време присутна тема на нашим просторима. Шта заиста мисле грађани Србије о том „проблему“ најбоље се види преко података добијених овим истраживањем. За легализацију брака је свега 0,9 одсто испитаних грађана, док 1,4 одсто њих сматра да за тако нешто још није дошло време, али да се не противе таквом облику брака. Против легализације је већина и чини је 85 одсто грађанства, док њих 12,7 одсто једноставно нису били заинтересовани да одговоре или нису то желели. Има оних који верују да је хомо-лоби реалност данашњице (13,1 одсто) и да у Србији постоје припадници ове струје, који се потпомажу између себе и чине групу са одређеним утицајем у друштву. Ипак, већина питаних (65,3 одсто) без сумње одбацује могућност постојања оваквих врста лобија, док су њих 21,6 одсто неодлучни или себе сматрају некомпетентним да дају суд на ову тему.

Јавни скупови хомосексуалаца су честа појава у многим западним државама. Грађани Србије имају подељена мишљења када се говори о овој теми. Наиме, 18 одсто њих сматра да свако има право на изражавање, па и хомосексуалци, а 12,8 одсто испитаних каже да су такви скупови нормална појава у свим демократским друштвима. Њих 23,3 одсто сматра да је хомосексуализам противприродан и да би такве скупове требало забранити. Највише је оних који хомосексуалце сматрају болесним људима и таквима место виде само у болницама. Недавно је у Београду на Тргу Николе Пашића био заказан скуп хомосексуалаца, који није одржан због противљења неколико стотина грађана. Тог дана је испољено насиље над групом учесника, а испитаници се у чак 18,7 одсто случајева слажу са тим, отворено говорећи да хомосексуалце треба протерати из Србије и показати им да је таквим скуповима заувек крај у овој земљи. Са насиљем се не слаже 47,4 одсто, али такође сматрају да скуп није требало одржати. Ипак, има и оних (21,6 одсто) који налазе разумевање за организаторе и учеснике скупа и не оправдавају поступке нападача.

Главни кривац за избијање сукоба на Тргу Николе Пашића према тврдњама испитаника су припадници самог скупа у 23,3 одсто случајева, нападачи у 24,6 одсто случајева, док органе реда сматрају кривим 11,6 одсто грађана. Да сви сносе по мало одговорности сматра 38,5 одсто њих, док се два одсто питаних грађана није ни изјаснило, јер одговор на питање нису имали.

Сродни чланци:

Оставите одговор