RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Десна мисао

Уједињена Европа: дуxовни предуслов

Уједињена Европа: дуxовни предуслов 31.01.2005.Leave a comment

Први политички корак ка стварању уједињене Европе требао би да буде повлачење свих европских влада из Уједињених нација, хипокритске организације без преседана.

Темељ ове европске иницијативе мора се пажљиво припремити; међутим проблеми конкретне политичке тактике не могу се обухватити овим есејом. Овде можемо само указати на оно што сматрамо да мора бити облик , духовне и доктриналне основе уједињене Европе.

„Федералистичка“ и „асоцијативна“ решења, економска и војна сарадња, јесу манифестације претпоставки о органском карактеру Европе (или његовом непостојању). Услов истинског европског ентитета мора бити сила везујућа сила идеје и традиција са којом је Европа неопозиво повезана. Тврди се да је национална држава модел за стварање европске нације, мада није Божанска творевина већ је дело група одлучних да је остваре , које су се успешно уздигле до висине свог историјског изазова. Према овом мишљењу, духовни предуслови за уједињену Европу постоје у миту о заједничкој судбини коју бране „национално-револуционарне“ европске групе. Ово је мањкаво мишљење. Рађање европских нација у велико је мери била заслуга династија које су представљале традицију оданости појединој круни. У сваком случају, фактори који су створили европске нације били су исти који су одржавали европско нејединство од Стогодишњег рата до наших дана.

Међу онима који схватају духовно и традиционално поимање Европе можемо разликовати оне који верују у једну Империју (о којој смо горе говорили) и оне који говоре о Европи као нацији. По мом мишљењу, појам националности је неодговарајући. Идеја европског јединства је духовна и наднационална. Завичајна нација, етничка група чији припадници опстају на суштински природном, „физичком“ нивоу. Европа треба да буде нешто више од тога. Стари национализми и мржње једино се накалемљују на Европу када је успостављена национална доминација једне нације над остатком Европе. Европска Империја припадаће вишем реду од делова који је чине чине, и бити Европљанином треба се схвата као нешто квалитативно различито него бити Италијан, прус, Баск, Финац, Шкот или Мађар, нешто што представља другачији аспект нашег карактера. Европска нација подразумева изједначавање и поништење свих „ривалских“ нација у Европи и над њом.

Што се тиче „европске културе“, она је ових дана омиљено место за прагматичне Европљане, либерале и хуманистичке интелектуалце. Њихова „европска култура “ је привезак „демократије и „слободног света“. У овом смислу “ култура“ је роба за промет такозваних аристократа духа, а у ствари покривало скоројевића, његова значка успеха. Истинска аристократија духа не би ниуком случају била адекватна за такав подухват-оживљавање европског завештања и одржавање револуционарне елите која би то учинила политички изводљивим. Штавише, сваки пут када покушамо да дамо мишљење о конкретном значају „европске културе“, изгледа да наилазимо на безбројне „интерпретације“ које нас остављају без ичега конкретног. Свако има своју сопствену идеју шта је европска култура и многи Европљани су уздржани или чак осећају кривицу због тога што се за њу боре, те скоројевићи до миле воље могу да шпекулишу у журналима и колор-издањима о најновијем развоју ове или оне гране уметности на такав начин да се „култура“ раздвоји од „озбиљног света“ од кога је постала. Иронично, доста од онога у чему браниоци културе уживају игра важну улогу у потстицању развоја духовне кризе и мањка самопоуздања у европској култури.

„Вестернизација“ света значи да се ова трулеж шири планетом – и тако је Европа, од илуминизма до комунизма, постала плодно тло истих снага које раде на уништењу свега што је специфично европско.

Морамо створити „јединство бораца“. То је предуслов. Успоставити слику света и Европе као „ирелевантних“ значило би тоњење у мочвару партизанске политике, цинични посао без идентитета, без духовног значаја. Уједињена Европа без општег духовног идентитета и осећаја за правац постала би само још један блок силе. На који би онда начин такве Сједињене Европске државе биле духовно другачије од Сједињених Држава или Кине или биле , на било који начин, племенитије од организације Афричког јединства? Европа не сме бити само један степен ка вестернизацији света, већ покрет против тога, у ствари , побуна против савременог света у корист онога што је племенитије, више и људскије.

Превео: Стефан Бранисављевић

Јулиус ЕВОЛА

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор