RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Православље

Прогон Српске Православне Цркве у вардарској Македонији

Прогон Српске Православне Цркве у вардарској Македонији 03.11.2004.Leave a comment

Последњих дана многи Срби су с неверицом пратили догађаје у Македонији. Ради се о новом таласу прогона свештеномонаха Српске православне цркве од стране обескорењене, титоистичке и проамеричке власти, на чијем је челу новоизабрани председник Бранко Црвенковски. Након што је пре неколико месеци замолио Свети Синод Српске православне цркве да му допусте да са потребном свитом обележи шездесетгодишњицу АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски, дотични је наставио са затомљавањем свих трагова српске културе и дрским провокацијама српских владика. По рецептури својих бољшевичких утемељитеља, македонске власти забрањују свештеницима Српске православне цркве да у мантијама пролазе њеном територијом, кршећи основне каноне православља. Истовремено се наставља судски прогон владике Јована, као и уништавање манастира који је подигао на својој земљи.

Најновији гаф претставља вишечасовно задржавање владике Иринеја Буловића на македонској граници, када је у званичној делегацији био на путу за Солун. Претходно је владика Артемије спречен да уђе у Републику Македонију.

Овакве акције нису ни прве, ни случајне. Добро је познато да је влада у Скопљу од осамостаљивања ове најужније републике бивше Југославије своје савезнике видела у Турској, Албанији, Xрватској, Босни и Xерцеговини и, пре свих, у САД. Са друге стране систематски се радило на фалсификовању историје и кидању културних веза са Грчком, Бугарском и Србијом. Изгледа да некоме сметају блиски односи између македонског и српског народа, посебно испољени током НАТО агресије против Савезне Републике Југославије, те да тежи конфронтацији уместо кооперацији.

Због тога је, између осталог, америчка страна одлучила да закупи историјско језгро Скопља, Кале, на коме се налази тврђава у којој је крунисан Душан Силни, како би подигла нову амбасаду. Тиме се јасно ставља до знања окупираним народима Балкана ко је прави господар и кога треба беспоговорно слушати. Тако би се америчка застава коначно завијорила на Душановој Тврђави, што је још једно у низу понижења од стране белосветских политичара и њихових локалних вазала.

Истовремено, док полицијске снаге опкољавају „незаконито” подигнут манастир, шиптарска мафија и њени експоненнти у виду шиптарских политичких партија неометано спорводе план стварања Велике Албаније. Својевремено су македонски и западни медији писали о разгранатости исламистичке мреже у Западној Македонији, која активно ради на шиптарској побуни, а за то време би неотитоисти Бранка Црвенковског да скудају мантије српском клиру. Да ли би македноска полиција рушила исламске богомоље уколико оне не би имале урбанистичке дозволе? Сумњамо да би им то дозволили амерички ментори, јер када у Вашингтону пада киша, Црвенковски у Скопљу отвара кишобран.

По сличном моделу по коме данас „настаје” Црногорска православна црква, након Другог светског рата је „настала” Македонска православна црква која је до данас остала непризната у оквиру православља. Отац те „цркве”, Тито, није успео да до краја оконча свој наум, алу су ту деца његових партијских послушника попут Бранка Црвенковског.

Рушећи односе са православним суседима Црвенковски активно ради на промовисању косовског сценарија у Македонији и предаји њених западних општина шиптарским терористима. Најновије провокације скопског режима могу се посматрати у светлу његових покушаја да скрене пажњу народа са референдума против поделе Македоније, који ће се одржати 7.-ог новембра. Својом прошиптарском и проамеричком политиком, режим Црвенковског се отворено ставио на страну шиптарских терориста, а против властитог народа. Суштински, акције Црвенковског у промовисању шиптарских и америчких циљева се не разликују од сличних самоубилачких потеза председника Србије у односу на косовско-метохијске Србе. И један и други део су широке антибалканске политичке агенде и зато их треба посматрати као јединствену целину.

Српски интернет парламент подржава народ Македоније у његовим намерама да се референдумским изјашњавањем одбију диктати из Вашинготна и Брисела о стварању Велике Албаније на територијама Западне Македоније и Косова и Метохије. Истовремено указујемо на геополитичке импликације неуспеха референдума и дефинитивне предаје западног дела Македоније у руке шиптарских терориста, чиме би створило потребно геополитичко залеђе за постепену „стабилизацију” Косова и Метохије у заједничким напорима Вашингтона и балканских полторна ка коначној промоцији независног „Косова”.

Саопштење Српског Интернет парламента

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор