RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Десна мисао

Значење и смисао Зена

Значење и смисао Зена 02.11.2004.Leave a comment

Позната нам је врста заинтересованости коју је зен изазвао и ван стручних кругова, још од када га је на Западу популаризовао Д. Т. Сузуки својим књигама „Увод у зен будизам“ и „Есеји о зен будизму“. Овај раширени интерес био је у вези са парадоксалним сусретом Истока и Запада. Болесни Запад сматра да зен поседује и нуди нешто „егзистенцијално“ и надреалистично. Схватање духовне реализације у зен будизму, ослобођене било какве вере и било какве границе, да не спомињемо привид тренутног и на неки начин лаког „духовног продора“, привукао је својом фасцинантношћу многе Западњаке. У сваком случају, ово је, углавном, површна истина. Постоји битна разлика између духовне димензије „филозофије кризе“, која је постала популарна на Западу као последица његовог материјалистичког и нихилистичког развоја, и духовне димензије зен будизма, која је укорењена у духовност будистичке традиције. Било какво сучељавање између зена и Запада, претпоставља, код Западњака, или изузетну предиспозицију или способност метаноје. Под метанојом подразумевам унутрашњи преображај који не погађа толико нечије интелектуалне „ставове“, већ вишу димензију која се у сваком времену и на сваком месту схвата као недокучива стварност.

Зен има тајно учење које се не може наћи у списима. Њега је Буда пренео свом ученику Махакасапи. Ова тајна доктрина уведена је у Кину у 6. веку п.н.е од стране Боди Дарме. Учење је преношено у Кини и Јапану од низа учитеља и „патријарха“. У Јапану је то жива традиција која има многобројне поклонике и бројне зендосе (хале за медитацију).

Што се тиче духа који извире из традиције, зен се може сматрати наставком раног будизма. Будизам је настао као снажна реакција против теолошких спекулација и ритуализма, у које је запала древна хиндуистичка свештеничка каста која је , још од древних времена поседовала свету, живу мудрост. Буда је од овога направио tabula rassa, фокусирајући се на практичан проблем како да се превазиђу популарно називане “ патње живота „. Према езотеричним учењима, патња се сматрала као стање привремености, немира, „жеђи“ и заборавности која је типична за обичне људе. Следећи пут који води до духовног буђења и бесмртности без помоћи споља, Буда је указао на пут онима који за то имају афинитета. Познато је да Буда није име, већ атрибут или титула која значи „пробуђени“, “ онај који је досегао просветљење“ или „буђење“. Буда се није изјашњавао о садржају свог искуства јер је желео да одврати људе од посезања ка спекулацијама и давања предности теоретисању у односу на акцију. Тако, за разлику од својих претходника, није говорио о Брами (апсолутном), или Атману (трансценденталном Ја), већ је једино користио израз нирвана, ризикујући да буде погрешно схваћен. Неки су, у ствари, мислили ( јер нису разумели) да нирвану треба идентификовати са „н%

Јулиус Евола

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор