RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Геополитика

Да ли је Турцима место у Европи?

Да ли је Турцима место у Европи? 12.10.2004.Leave a comment

Бивши саветник Горбачова, професор др Вјачеслав Дашичев увек иде испред свог времена. Он се први од угледних личности СССР-а изјаснио за уједињење Немачке. Водећи експрет за спољну политику и историчар, члан Руске академије наука, био је такође и онај који је раскрстио са совјетским лажима око пакта између Xитлера и Стаљина. У разговору са издавачем националних новина, др Герхардом Фрејом, он упозорава, између осталог, на опасност да Турци буду примљени у ЕУ. „Русија је против тога.” Турска би могла „да одигра улогу Тројанског коња”.

Ф: Г-дине Дашичев многи Немци су својевремено били погођени тиме како сте се ви, као спољнополитички саветник Кремља од 1987, отворено изјашњавали за уједињење Немачке. Ово чудо за нас биће увек повезано са вама и Горбачовим”.

Д: „Ја сам поносан сто сам могао да допринесем поновном уједињењу Немачке. Подела овог народа у срцу Европе био је злочин. Цепање немачког народа било је пре свега последица хладног рата. После тога, пак, та подела била је један од најважнијих узрока напетости. Зато сам ја крајем 70-тих дошао до резултата да се хладни рат не може завршити без поновног уједињења Немачке.

Ф: Тиме сте били далеко испред већине немачких политицара. Приликом поновног уједињења још једном се потврдило: кад су Русија и Немачка били у хармонији то је увек била среца за наше народе. Када смо стајали један против другог то би се увек катастрофално одразило.

„Русија припада Европи”

Д: Горбачов је у својој књизи „Како је то било” писао о „злим силама” које су довеле до тога да Немачка и Русија ударе једна на другу. Моје мисљење је да је цела Европа због 2. светског рата – закљуцно са хладним ратом који је такође био светски рат – изгубила 20. век. Ми не смемо дозволити да дође до новог рата. Сада морамо ми, Немци и Руси, да креативно поступамо.

Ф: Отуда сам потпуно одлучан у уверењу да Русија и ЕУ треба значајно да се приблизе.

Д: Русија је одувек припадала Европи. За време хладног рата Америка је све чинила да Русију одвоји од Европе. И проширење НАТО-а ка истоку има исти циљ. До данас још увек важи девиза НАТО-а: Американци унутра, Руси напољу, а Немци испод.

Ф: Кад би Русија и Европа били једно уз друго и ујединили своје потенцијале, били бисмо несавладиви.

Д: Тачно, такође и вођство Америке то схвата. Њихов концепт је да се спречи настајање нове силе која би стала на пут њиховом стремљењу ка водећој улози у свету.

Ф: Ви сте то у својој књизи „Московски захват према светској моћи” описали на основу циљева ранијег саветника америцког председника Бжежинског. Он је већ 1997. захтевао да САД мора да да буде једина доминирајуца сила у Евроазији. С те стране ће бити све учињено да се ЕУ и Русија не приближе.

Д: Ја ипак верујем да се ера евроатлантизма завршава и да почиње период европеизације Европе. Како треба бити рангирано понашање Немачке и Француске према рату у Ираку? То је била побуна Европљана против унилатералне политике САД, која интересе европских народа не узима у обзир.

Ф: Русија се прикључила овој побуни.

Д: Пре кратког времена сам написао један чланак о нужности једне интернационалне конвеције о забрани хегемонијалне политике, због које смо толико пропатили у 20-ом веку. Мене чуди да после трагичних искустава из светских ратова није донет један такав споразум. Ова конвенција треба у оквиру УН-а бити размотрена и прихваћена. Мозда ће САД одбити да потпише. Али тај документ ће имати једну огромну моралну вредност и представљати спречавање даљих ратова.

Као сто је у књизи „ЦИА и 11. септембар” Андреаса фон Булова, кога изузетно ценим, документовано, САД види себе у једном новом светском рату против 60 бандитских држава. Према мом мишљењу, ми се налазимо тренутно у једној политчкој предратној кризи. Многе ознаке указују на то. Xладни рат се није развио у један општи рат, јер је тада постојала равнотежа са нуклеарним страхом. Постојао је споразум између суперсила да се ништа не предузима што би довело до нуклеарног рата. Сада је америчка политика довела до тога да све земље желе да имају атомско наорузање. У том случају раде Американци против својих интереса.

Ф: То не би било први пут.

„Кад САД нападне Иран”

Д: Сад може за разлику од хладног рата да дође до једног општег рата. Ако нпр. на Блиском истоку дође до примене оружја за масовно уништавање суседне земље се неће држати по страни или ће бити увучени у рат. Из тога мозе настати један општи нуклеарни рат. Или замислите како ће се Русија понашати ако САД нападне Иран. Наравно, послаће Ирану противавионске ракете типа С300 и остало модерно наоружање. Тако мозе доћи до врло озбиљне напетости између Русије и САД.

Ф: Такође се у суштини не може очекивати, да државе без довољно наоружање чекају да буду измасакрирани. Ако су САД и Израел до зуба наоружани, мора потенцијални противник неминовно да размотри како може да преживи. Одлучујуће питање је следће: Колико је Буш прорачунат, колико разумно поступа у интересу своје земље.

„Буш је непредвидив”

Д : Верујем да је Буш непредвидив. И питање које све погађа је: Ко ће бити следећи? Сирија или Куба или Иран или Северна Кореја. Ако се САД не освести светски мир це бити угрожен. То је опасност садашњице.

Ф: Мислите ли да је Буш способан да из примера у Ираку извуче разумне закључке?

Д: Верујем да је то био шок за Американце. Добили су рат али још не и мир. И сумњам да ће мир у Ираку и уопште на Блиском истоку добити. Према мом мишљењу Буш мора извући закључке из ове победе-пораза.

Ф: Мозе ли он то?

Д: Мислите на врло јаке опозиоционе струје против његове политике у САД. Ако би Буш одустао од његове хегемонијалне политике, могли бисмо да рачунамо са мировним дивидендама, којима су се сви после хладног рата надали. Али САД је била хушкац, потстрекач новог наоружавања у целом свету.

Ф: За нас је битна јака Русија. Нас забрињава да САД ради на томе да и даље ослаби данасњу Русију.

Д: Већина Руса и руских политичара је схватило ста значи америцка политика према Русији. Еманул Тод није без разлога у својој књизи „Светска сила САД – један некролог“ описао чеченски рат као ништа друго до сукоб између Русије и САД. Ја верујем да он има право.

„Турска као тројански коњ“

Ф: Ако би Турска ушла у ЕУ била би то за вас и нас једна радикална промена. Турска је такорећи амерички носач авиона и важан војни партнер Израела. Милиони Турака би дошло у Средњу Европу ако би ЕУ била великодушна према Турској. После примања Турске у ЕУ имали бисмо једну потпуно другачију Европу.. Какав је став Русије према овом питању?

Д: Русија је против учлањења Турске у ЕУ. За то су највише наравно САД: Они желе да Турска одигра улогу тројанског коња.

Ф: Руси и Немци су слични. Оба народа су хрисцани. Турска, поред свог поштовања њихове културе, је нешто сасвим друго.

Д: Бжежински је написао: Ми не смемо дозволити да ЕУ постане светска сила. Турска може то спречити. Што се тиче Русије, већина политичара је за прикључење Русије ЕУ. Наравно, то се не може учинити од данас до сутра. Русија мора за то сазрети. Политичке, економске и правне структуре се морају установити. Циљ САД-а је био да Русију потпуно осиромаши. То су успели уз помоћ Јељцина и његове екипе. Путин схвата да је политика уметност могућег. Владати с Јељциновом момчади показало се врло компликовано. Путин се окреће Европи, док се Јељцин потпуно предао САД. Освалд Шпенглер је претсказао пропаст Европе, али ако се Русија сједини с Европом, не постоји сила на свету која би нам могла запретити.

Превод: М. Трифуновић

Интервју са Вјачеславом Даишичевим

Сродни чланци:

Оставите одговор