RSS tekstova
RSS komentaraDa li je Turcima mesto u Evropi?
12.10.2004. # 00:00 # Geopolitika # Bez komentaraBivši savetnik Gorbačova, profesor dr Vjačeslav Dašičev uvek ide ispred svog vremena. On se prvi od uglednih ličnosti SSSR-a izjasnio za ujedinjenje Nemačke. Vodeći ekspret za spoljnu politiku i istoričar, član Ruske akademije nauka, bio je takođe i onaj koji je raskrstio sa sovjetskim lažima oko pakta između Xitlera i Staljina. U razgovoru sa izdavačem nacionalnih novina, dr Gerhardom Frejom, on upozorava, između ostalog, na opasnost da Turci budu primljeni u EU. „Rusija je protiv toga.” Turska bi mogla „da odigra ulogu Trojanskog konja”.
F: G-dine Dašičev mnogi Nemci su svojevremeno bili pogođeni time kako ste se vi, kao spoljnopolitički savetnik Kremlja od 1987, otvoreno izjašnjavali za ujedinjenje Nemačke. Ovo čudo za nas biće uvek povezano sa vama i Gorbačovim”.
D: „Ja sam ponosan sto sam mogao da doprinesem ponovnom ujedinjenju Nemačke. Podela ovog naroda u srcu Evrope bio je zločin. Cepanje nemačkog naroda bilo je pre svega posledica hladnog rata. Posle toga, pak, ta podela bila je jedan od najvažnijih uzroka napetosti. Zato sam ja krajem 70-tih došao do rezultata da se hladni rat ne može završiti bez ponovnog ujedinjenja Nemačke.
F: Time ste bili daleko ispred većine nemačkih politicara. Prilikom ponovnog ujedinjenja još jednom se potvrdilo: kad su Rusija i Nemačka bili u harmoniji to je uvek bila sreca za naše narode. Kada smo stajali jedan protiv drugog to bi se uvek katastrofalno odrazilo.
„Rusija pripada Evropi”
D: Gorbačov je u svojoj knjizi „Kako je to bilo” pisao o „zlim silama” koje su dovele do toga da Nemačka i Rusija udare jedna na drugu. Moje misljenje je da je cela Evropa zbog 2. svetskog rata – zakljucno sa hladnim ratom koji je takođe bio svetski rat – izgubila 20. vek. Mi ne smemo dozvoliti da dođe do novog rata. Sada moramo mi, Nemci i Rusi, da kreativno postupamo.
F: Otuda sam potpuno odlučan u uverenju da Rusija i EU treba značajno da se priblize.
D: Rusija je oduvek pripadala Evropi. Za vreme hladnog rata Amerika je sve činila da Rusiju odvoji od Evrope. I proširenje NATO-a ka istoku ima isti cilj. Do danas još uvek važi deviza NATO-a: Amerikanci unutra, Rusi napolju, a Nemci ispod.
F: Kad bi Rusija i Evropa bili jedno uz drugo i ujedinili svoje potencijale, bili bismo nesavladivi.
D: Tačno, takođe i vođstvo Amerike to shvata. Njihov koncept je da se spreči nastajanje nove sile koja bi stala na put njihovom stremljenju ka vodećoj ulozi u svetu.
F: Vi ste to u svojoj knjizi „Moskovski zahvat prema svetskoj moći” opisali na osnovu ciljeva ranijeg savetnika americkog predsednika Bžežinskog. On je već 1997. zahtevao da SAD mora da da bude jedina dominirajuca sila u Evroaziji. S te strane će biti sve učinjeno da se EU i Rusija ne približe.
D: Ja ipak verujem da se era evroatlantizma završava i da počinje period evropeizacije Evrope. Kako treba biti rangirano ponašanje Nemačke i Francuske prema ratu u Iraku? To je bila pobuna Evropljana protiv unilateralne politike SAD, koja interese evropskih naroda ne uzima u obzir.
F: Rusija se priključila ovoj pobuni.
D: Pre kratkog vremena sam napisao jedan članak o nužnosti jedne internacionalne konvecije o zabrani hegemonijalne politike, zbog koje smo toliko propatili u 20-om veku. Mene čudi da posle tragičnih iskustava iz svetskih ratova nije donet jedan takav sporazum. Ova konvencija treba u okviru UN-a biti razmotrena i prihvaćena. Mozda će SAD odbiti da potpiše. Ali taj dokument će imati jednu ogromnu moralnu vrednost i predstavljati sprečavanje daljih ratova.
Kao sto je u knjizi „CIA i 11. septembar” Andreasa fon Bulova, koga izuzetno cenim, dokumentovano, SAD vidi sebe u jednom novom svetskom ratu protiv 60 banditskih država. Prema mom mišljenju, mi se nalazimo trenutno u jednoj politčkoj predratnoj krizi. Mnoge oznake ukazuju na to. Xladni rat se nije razvio u jedan opšti rat, jer je tada postojala ravnoteža sa nuklearnim strahom. Postojao je sporazum između supersila da se ništa ne preduzima što bi dovelo do nuklearnog rata. Sada je američka politika dovela do toga da sve zemlje žele da imaju atomsko naoruzanje. U tom slučaju rade Amerikanci protiv svojih interesa.
F: To ne bi bilo prvi put.
„Kad SAD napadne Iran”
D: Sad može za razliku od hladnog rata da dođe do jednog opšteg rata. Ako npr. na Bliskom istoku dođe do primene oružja za masovno uništavanje susedne zemlje se neće držati po strani ili će biti uvučeni u rat. Iz toga moze nastati jedan opšti nuklearni rat. Ili zamislite kako će se Rusija ponašati ako SAD napadne Iran. Naravno, poslaće Iranu protivavionske rakete tipa S300 i ostalo moderno naoružanje. Tako moze doći do vrlo ozbiljne napetosti između Rusije i SAD.
F: Takođe se u suštini ne može očekivati, da države bez dovoljno naoružanje čekaju da budu izmasakrirani. Ako su SAD i Izrael do zuba naoružani, mora potencijalni protivnik neminovno da razmotri kako može da preživi. Odlučujuće pitanje je sledće: Koliko je Buš proračunat, koliko razumno postupa u interesu svoje zemlje.
„Buš je nepredvidiv”
D : Verujem da je Buš nepredvidiv. I pitanje koje sve pogađa je: Ko će biti sledeći? Sirija ili Kuba ili Iran ili Severna Koreja. Ako se SAD ne osvesti svetski mir ce biti ugrožen. To je opasnost sadašnjice.
F: Mislite li da je Buš sposoban da iz primera u Iraku izvuče razumne zaključke?
D: Verujem da je to bio šok za Amerikance. Dobili su rat ali još ne i mir. I sumnjam da će mir u Iraku i uopšte na Bliskom istoku dobiti. Prema mom mišljenju Buš mora izvući zaključke iz ove pobede-poraza.
F: Moze li on to?
D: Mislite na vrlo jake opoziocione struje protiv njegove politike u SAD. Ako bi Buš odustao od njegove hegemonijalne politike, mogli bismo da računamo sa mirovnim dividendama, kojima su se svi posle hladnog rata nadali. Ali SAD je bila huškac, potstrekač novog naoružavanja u celom svetu.
F: Za nas je bitna jaka Rusija. Nas zabrinjava da SAD radi na tome da i dalje oslabi danasnju Rusiju.
D: Većina Rusa i ruskih političara je shvatilo sta znači americka politika prema Rusiji. Emanul Tod nije bez razloga u svojoj knjizi „Svetska sila SAD – jedan nekrolog“ opisao čečenski rat kao ništa drugo do sukob između Rusije i SAD. Ja verujem da on ima pravo.
„Turska kao trojanski konj“
F: Ako bi Turska ušla u EU bila bi to za vas i nas jedna radikalna promena. Turska je takoreći američki nosač aviona i važan vojni partner Izraela. Milioni Turaka bi došlo u Srednju Evropu ako bi EU bila velikodušna prema Turskoj. Posle primanja Turske u EU imali bismo jednu potpuno drugačiju Evropu.. Kakav je stav Rusije prema ovom pitanju?
D: Rusija je protiv učlanjenja Turske u EU. Za to su najviše naravno SAD: Oni žele da Turska odigra ulogu trojanskog konja.
F: Rusi i Nemci su slični. Oba naroda su hriscani. Turska, pored svog poštovanja njihove kulture, je nešto sasvim drugo.
D: Bžežinski je napisao: Mi ne smemo dozvoliti da EU postane svetska sila. Turska može to sprečiti. Što se tiče Rusije, većina političara je za priključenje Rusije EU. Naravno, to se ne može učiniti od danas do sutra. Rusija mora za to sazreti. Političke, ekonomske i pravne strukture se moraju ustanoviti. Cilj SAD-a je bio da Rusiju potpuno osiromaši. To su uspeli uz pomoć Jeljcina i njegove ekipe. Putin shvata da je politika umetnost mogućeg. Vladati s Jeljcinovom momčadi pokazalo se vrlo komplikovano. Putin se okreće Evropi, dok se Jeljcin potpuno predao SAD. Osvald Špengler je pretskazao propast Evrope, ali ako se Rusija sjedini s Evropom, ne postoji sila na svetu koja bi nam mogla zapretiti.
Prevod: M. Trifunović
Intervju sa Vjačeslavom Daišičevim
Loading ...
