RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Русија Спољна политика

Русија и Балкан

Русија и Балкан 20.03.2012.Leave a comment

Даме и господо,

Част ми је да Вас у име Центра за развој међународне сарадње и других организатора овог Скупа, поздравим и да Вам се захвалим што сте се одазвали позиву да учествујете на међународној конференцији: „Русија и Балкан – прошлост и перспективе“.

Сви ћемо се вероватно сложити око тога да су у вековима и деценијама која су иза нас, народи Русије и Балкана прошли кроз бројне сличне а често и истоветне изазове, али су и у тим околностима односи Руса и балканских нација, по правилу, били пријатељски. Они су били такви кроз историју а неоспорно је да су такви остали и данас. То пружа добар основ за развој актуелне интересне сарадње на бројним пољима, од политике, економије до културе.

На нама је да сагледамо какве су перспективе за то, па и да покушамо да пружимо што већи и целовитији допринос да оне буду, колико год је могуће, и где год је могуће, боље. Не морамо и не треба увек да се слажемо око конкретних начина како да до тога дођемо, али важно је да конструктивно дискутујемо о битним проблемима из домена односа Русије и држава Балкана. Већ из тога ће се изродити бар нека решења.

Зато су се данас окупили, и током овог и сутрашњег дана посвећено ће радити, истакнути експерти из различитих области како из Русије и Србије, тако и других држава региона, релевантни представници државног и политичког живота Србије и Републике Српске, највећих руско-српских компанија, дипломатског кора и медија.

Како стоји у Библији: „У почетку беше реч“. Од тога, несумњиво, почињу сва велика колективна овоземаљска дела. Отуда, дискутујући и покрећући важне теме које данас и нису тако често у фокусу јавности, поступамо стваралачки. Међутим, у нашем конкретном случају, прво морамо себи, па тек онда и другима, да дамо јасан, недвосмислен одговор на питање: ко смо и куда идемо? Тек тада ћемо кренути ка продуктивном циљу уместо да се исцрпљујуће вртимо у затвореном кругу.

То се превасходно односи на моју Србију, али мислим да би о томе требало да размисле и други народи Балкана. Само у случају да уместо да као нојеви забијамо главе у песак, истински сагледам реалност, и затим смогнемо снаге да се са њом прагматично али храбро суочимо, бићемо у стању истински да креирамо концепт свестраног националног развоја и у складу са њим планирамо и доследно реализујемо своје државне активности.

У томе свакако може да нам помогне Русија, која је за разлику од нас већ изашла из мрачног раздобља у коме је и сама била, и без обзира на глобалну кризу, сигурним кораком иде напред. Русија је сада поново један од центара светске моћи и носилаца развоја, па је у стању да свом ближем и даљем окружењу, и самим тиме наравно и Балкану, понуди енергетске и друге значајне развојне пројекте, ефективне аранжмане у области колективне безбедности, па и крупне интеграционе могућности од гeополитичког значаја.

Све то је у интересу Русије а не само нас на Балкану. Но, о жељама и тежњама Москве али и других балканских престоница ипак није на мени да много говоримо. Зато ћу дати себи право да још нешто кажем у вези са Србијом.

Време је да одлучимо да ли смо земље без аутентичне спољне политике или смо држава која је у стању да се промишљено, активно и дугорочно бори за своје националне интересе. Ако последње буде случај – а искрено се надам да ће и поред свих наших досадашњих лутања ипак бити тако – онда је између осталог упутно да, наравно на начин који је у складу са нашим националним интересима али и прихватљив за окружење, развијемо и затим суседним земљама понудимо идеју о истинској регионалној сарадњи, која је Балкану сада потребна, можда, и више него икад раније.

Наш принцип мора да буде: „Балкан балканским народима“. Он оставља велики простор за сарадњу са Русијом и сваком другом добронамерном земљом ван нашег региона. Но, да би тако било, морамо сами да се изборимо за стабилност Балкана, односно да наше државе буду своје на своме а не тек било чији привесци. Такав приступ не искључује, нити сам по себи намеће, чланство у ЕУ или неким другим међународним организацијама, али неизоставно значи да мислимо својим главама и рационално бранимо сопствене интересе.

Бар на овом округлом столу свакако ћемо тако радити. Како год било у широм оквирима, овде ћемо сигурно размишљати својим главама. И то је већ за почетак нешто.

Хвала Вам што сте данас овде, и желим Вам успешан рад!

Уводна реч доц. др Стевице Деђанског (председника Центра за развој међународне сарадње) на Међународном округлом столу „Русија и Балкан: прошлост и перспективе“, одржаном у Београду 14-15. марта 2012. године.

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор