RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Спољна политика

Избори пре или после избора?

Избори пре или после избора? 14.02.2012.Leave a comment

Амерички амбасадори мешају се у састављање Влада од европске Љубљане преко сецесионистичке Приштине до много удаљенијих меридијана. Такву „дипломатску“ праксу и ми смо болно осетили на својој кожи 2008. године. Да ли ћемо поново допустити да нам се слично деси?

Председница Народне скупштине Републике Србије Славица Ђукић Дејановић, недавно је најавила да је извесно да ће дуго очекивани парламентарни избори бити расписани 11. марта, и то за неки датум између 22. априла и Ђурђевдана. Том изјавом она нас је подсетила да се приближило време када ће још једном грађани Србије имати могућност да изаберу власт која ће водити земљу у наредне, рецимо, четири године. А да ли је то заиста тако? И да ли пунолетни грађани наше Републике заиста имају право да бирају, као што то пише у Уставу?

СЛОВЕНАЧКО (АНТИ)ИЗБОРНО ИСКУСТВО

Ево шта се десило у некада нам братској Словенији: пре неколико месеци тадашња Влада покушала је да путем референдума изведе реформе пензионог система. Референдум је показао резултате какви се словеначком режиму нису свидели (читај: Владин предлог није прошао). То је схваћено као да Влада нема поверење грађана, па су министри поднели оставке и расписани су ванредни парламентарни избори.

Мала дигресија: невероватно звучи за наше услове али у нормалном свету сасвим је логично да када Влада по неком свом програму доживи неуспех, уследе избори. Код нас све и да државу распарчају до атома, Влади (бар овој садашњој) не би пало на памет да се лиши својих драгоцених фотеља. Елем, у Словенији су расписани избори на којима је Зоран Јанковић, Србин из Смедерева, направио изненађење и победио, и то као предводник странке коју је основао свега месец дана пред изборе. Међутим, шта се онда десило?

Ко победи на изборима треба и да формира Владу, рекли би наивни. У пракси, међутим, није баш увек и свуда тако. Прво је уследила изјава. И то никог другог до америчког амбасадора у Словенији, Џозефа Мусомелија. Нешто пред Нову годину, приликом „пријатељског“ обиласка Борута Пахорја у болници, Мусомели је у камеру словеначке ПОП Телевизије мртав ‘ладан рекао да је, према његовом разумевању математике, словеначко друштво веома подељено и да им је зато „потребан неко, ко ће их здружити у ширу коалицију, која не би игнорисала вољу скоро половине становништва“. Јасно је на кога је и на шта мислио. Али за оне којима није било јасно, уследило је објашњење.

АЛПСКА АМБАСАДОРСКА КОМБИНАТОРИКА

Убрзо након новогодишњих празника, Мусомели је покушао да реализује „своју“ идеју обишавши поједине парламентарне странке и разговарајући са њиховим највишим представницима о саставу нове Владе Словеније. И све би остало у строгој тајности, да се случајно пред медијима о томе није „излетела“ Људмила Новак, председница једне од странака са којима је Мусомели разговарао.

Не треба посебно напомињати да је поступак амбасадора САД око „помоћи“ при формирању нове Владе Словеније тотално супротан уобичајеној дипломатској пракси, чак толико супротан, да је одмах након „иступа“ госпође Новак реаговала амбасадорка Француске у Љубљани, рекавши да је непримерено да се представници страних сила мешају у формирање других Влада. Мислите да је то зауставило Мусомелија? Грешка.

Иако је трпео критике од представника словеначке државе, између осталих и од председника републике Данила Тирка, он је наставио по своме. Истовремено, словеначки амбасадор у Вашингтону добио је протест Стејт департмента, због наводне „хајке“ против њиховог амбасадора Мусомелија. На тај начин, Стејт департмент је отворено стао иза поступака свог амбасадора, што је јасно показало да није реч о исхитреним активностима човека чије је претходно намештење било у Авганистану (где је вероватно и навикао да кроји владе како му се ћефне), већ да је реч о акцији за коју Стејт департмент не само да је знао, већ ју је и одобрио.

САД И ПРИШТИНСКИ ПАРТИЈСКИ МАРШ

Да је искуство Словеније усамљен случај, можда и не би било разлога за сумњу и забринутост. Међутим, није тако. Након последњих избора које су на Косову и Метохији организовале такозване „власти у Приштини“, тамошње албанске странке ушле су у оно што се у жаргону назива „празан ход“, покушавајући да се договоре око новог председника такозване „државе Косово“.

Кандидат са највише изгледа тада је био Беџет Пацоли, дотадашњи председник. Али, како дуже време албанске политичке странке нису успевале да нађу решење, мислило се да у томе уопште неће ни успети. Ситуација се нагло променила када је, како је процурела информација, „амерички амбасадор у Приштини“ Кристофер Дел донео коверту са једним јединим именом: Атифете Јахјага. Пацоли је после тога моментално повукао своју кандидатуру.

Моментално су и три до тада закрвљене албанске странке истакле Јахјагу као свог заједничког кандидата и све је решено у рекордном року. Иначе, Атифете Јахјага до тада је била апсолутно непозната, радила је као заменица генералног директора Полиције Косова, али је имала одличне приватне везе са државним секретаром САД, Хилари Клинтон, што је можда и пресудно утицало на њен избор.

ПРЕДСТОЈЕЋИ СРПСКИ (ПОСТ)ИЗБОРНИ ИЗАЗОВ

Да мешање Сједињених Америчких Држава није мимоишло ни Београд, схватићете уколико се присетите улоге тадашњег амбасадора Камерона Мантера након избора 2008. године, у вези са прављењем до тада незамисливе коалиције између Демократске странке и Социјалистичке партије Србије. И то у тренутку када је већ била извесна Влада која би била састављена од кадрова СРС-а, ДСС-а и коалиције око СПС-а. Но, социјалисти су готово преко ноћи изиграли све претходне договоре и ушли у Владу са демократама и Г-17 плус.

Колико је таква коалиција допринела бољитку Србије најбоље смо осетили и осећамо на сопственој кожи. А ако се за „случај“ Приштине и може рећи да у питању није права држава, па би се због тога могло и зажмурити на то шта америчка администрација ради са својим албанским политичким марионетама, пример Словеније, која је неспорно уређена, демократска земља па и чланица Европске уније, нешто је сасвим друго. О домаћим искуствима и да не говоримо.

Зато се са пуним правом поставља питање са почетка овог текста: да ли ће на парламентарним изборима у Србији ове године одлучивати грађани, или ће нову Владу изабрати Стејт департмент пре/после избора? Тачније: да ли ће им то са наше стране бити дозвољено или не? Јер, не треба ни да сумњамо: они ће свакако покушати да нам наметну своју вољу.

Милорад ЈАНКОВИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор