RSS Центар за развој међународне сарадње

  • Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
    Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу. Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико […]
  • Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
    „Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“ Ајн Ренд Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе […]
  • Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
    Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено […]
  • Иван Ристић: Ердоган у Србији
    „Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“ Лорд Палмерстон Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том […]
  • НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
    Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана […]
Небојша М. Крстић

У вечни спомен – Небојша М. Крстић (1964-2001)

У вечни спомен – Небојша М. Крстић (1964-2001) 01.01.2002.Leave a comment

Ни у сну ми није падало на памет, током десетак година пријатељства са Небојшом Крстићем, да ћу својим пером исписивати ове редове у спомен и уз свећу воштаницу њему – моме брату у Xристу, саборцу у одбрани вере и имена и искреном пријатељу. Ни сада, док исписујем ове тужне редове и речи последњег опроштаја са њим, не могу да поверујем да то чиним. Али, опет и знам да то морам да учиним по савести и мери љубави према њему, али знам да то не чиним да бих га приказао већим но што је био него да то чиним ради садашњих и будућих генерација православних Срба и Србкиња. Њима на пример и угледање.

И не знам одакле пре да почнем, шта да кажем и како све да обухватим, ништа не превидим и ништа не прескочим. И знам да то не може сада да стане на парче папира и да бол у срцу за страдалним братом у Xристу не може да се опише и стане у људске мере и бројеве.

Због чега је Небојша М. Крстић био и Небојша и Крстић? Шта га је то удостојило пажње богољубивих и отачаствољубивих Срба и чињенице да га се ми данас не само не само молитвено сећамо него се и јавно од њега опраштамо?

Ништа друго него његова жива и делатна вера у Распетога и Васкрслога Богочовека Xриста, његова љубав према своме богољубивоме и распетоме, намученоме и рањеноме Србскоме народу као народу Крста са три прста, његови трудови и његова жртва, темељени и утемељени на љубави према Богу и своме роду.

Сећам се да сам га једном приликом, док још није било ни помена ни приче о Отачаственом покрету Образ, назвао младим православним богословом, који је целим својим бићем уроњен у живо и благовеститељно Јеванђеље Спасово и живописно предање Цркве Божије од Истока. И да није било тог чврстог темеља, те живе вере и тог чврстог подвига, Небојша Крстић не би био достојан ни свог имена, ни свог презимена, ни народа из кога и коме је рођен. Био би један од људи рођених у свом роду и народу, значајан таман колико и хиљаде или милиони оних људи који долазе на овај свет и у своје време одлазе са њега, не задуживши за живота никога осим своју породицу и фамилију. Небојша Крстић је свој љубљени Србски народ сматрао својом породицом и несебично се жртвовао за њега, његову истину, његову слободу, његов пут, његово достојанство и његово спасење.

Има доста православних хришћана у данашњем времену. Нема стопе на земљи где се не слави Свесвета и Животворна Тројица – Отац, Син и Дух Свети у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Xристовој. И хвала Богу што нас има. Али, мало је оних православних хришћана који данас сведоче своју веру, своје име и презиме као што је храбро и темељно, без пара и хонорара сведочио Небојша. Знам и то да сви имамо различите дарове од Бога, али знам и то да сви ми, православни хришћани и Срби, и богати и сиромашни, и школовани и нешколовани, и млади и стари, имамо дар од Бога, примљен на Светом Крштењу, да сведочимо истину свима и на сваком месту. Годинама не могу да се начудим оним људима – православним Србима – којима се „православни живот“ завршава на путу од куће до цркве и обрнуто. И како могу да ћуте и гледају вишедеценијско и садашње тровање свога народа? И како не изађу у свој народ да му, као проповедници Истине, помогну да се врати Богу, Цркви, посту и молитви, врлини и подвигу, својој историји и своме путу са странпутице бесмисла и пропасти на који су га безбожници, и јуче и данас, нагонили и нагоне?

Небојша Крстић је био један од правих сведока вере у Бога, Цркве као Мајке и Утешитељке, србских завета и србских путева спасења.

Једном приликом сам се нашао у друштву младих православних Срба који су „изражавали бојазан“ због Образа и Небојше Крстића. Нисам могао да оћутим и не кажем да би било боље да изражавају бојазан за свој народ, деценијама угрожен од комуниста, усташа, фашиста, секташа, сатаниста, мондијалиста и других савремених безбожника и осведочених србомрзаца. Не можемо сви, рекао сам, да будемо свештеници и вероучитељи. Неко мора да се бави и истинском обновом србске државности после ове свесрбске катастрофе и да није довољно седети, писати текстове и полемике док се непријатељи овога народа сваковрсно организују у злу и паклу. Многи су то схватили тек сада, после Небојшиног пострадања!?!

Мој последњи сусрет са Небојшом догодио се на Крстовдан 2001. године у Београду. И није се дало се сретнемо од Крстовдана до Ваведења иако смо свакодневно разговарали преко телефона и уговарали сусрет.

И отишао је Небојша пред лице Божије уочи Ваведења. Отишао је у Царство Небеско у које је дубоко веровао. Отишао је из света неправди и клевета у коме је, због Бога и Србства, неправдован и клеветан. Отишао је у сјај и дворе вечне божанске правде и истине где ће се свакоме судити по делима његовим и то у ономе у чему га је затекао Господ у тренутку када га је призвао к Себи. Отишао је Небојша на пут у Небеску Србију за којом је венуо и коју је стално помињао. Отишао је у ону Србију у коју са Богом и у Богу вечнују свети србски монаси, свештенослужитељи, краљеви, цареви, кнезови, државотворци, војводе, велможе, јунаци и мученици. Постао је житељ Небеске Србије. Постао је житељ оне Србије коју је проповедао и оне Србије на коју је, као узор, указивао земаљској Србији. Отишао је у Небеску Србију у којој нема ни усташа, ни фашиста, ни комуниста, ни секташа, ни сатаниста, ни мондијалиста, ни невладиних организација, ни тзв. фондова за хуманитарно право, ни жена у црном, ни америчких бомбардера смрти, ни новог светског поретка, ни тоталитаризма, ни лажи, ни клевета, ни обмана, ни идеологија, ни зла, ни преваре. Отишао је да сажитељствује и саборује са јунацима рода нашега!

Небојша Крстић није отишао ни у мит ни у легенду. Отишао је у живу и истиниту стварност Неба!

Није умро Небојша Крстић! Није умро, јер се у Богу знамо и препознајемо! Није умро, јер трајемо већ хиљаду година као народ Божији, народ Крста са три прста и народ Царства Небескога!

Велика је схватљива туга свих нас који тугујемо због тога што Небојше више нема међу живима на земљи. И није срамотно пустити сузу за сином, супругом и братом у Xристу. И није срамотно и нечовечно пустити сузу за сином Србства и Србије! Али, живи и истинити Бог крепи све нас који тугујемо за њим и преко свих светих нам показује да се човек не завршава у два метра гроба, да ово није крај, да ће бити још Небојши и још Крстића у овом роду и народу, мученичком, јуначком и крстоносном и да ћемо се са нашим братом Небојшом срести у Србији Бога Вишњега!

Негде сам у јуначком Гацку, у Xерцеговини, чуо да је бољи и лепши један дан соколов него стотину корњачиних година. И Небојша Крстић својим младалачким животом, својим подвигом и својом вером то доказује!

Нека Господ Неба и Земље у Царству Своме упокоји душу уснулог и новопредстављеног брата нашега Небојше Крстића. Нека га Господ настани тамо где нема ни бола, ни жалости, ни уздисања но где је живот вечни. Јер си ти, Господе, васкрсење и живот и покој уснулог слуге Свога и новопредстављенога брата нашега Небојше Србина!

XРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Јереј Велибор ЏОМИЋ

Сродни чланци:

  • Нема сродних чланака

Оставите одговор